Botulizam je  visokoletalna alimentarna intoksikacija različitih vrsta domaćih, divljih životinja i čoveka izazvana botulinskim neurotoksinom koga produkuje bakterija Clostridium botulinum. Čovek ne oboljeva od životinja već od toksina koji stvara bakterija, tako da se ovo oboljenje ne svrstava u zoonoze. Bolest se odlikuje gastrointestinalnim smetnjama, nervnim i sekretornim poremećajima.

 

 

 

 

 

Etiologija

 

Bolest nastaje kao posledica dejstva toksina koga produkuje bakterija Clostridium botulinum, široko rasprostranjena u prirodi (ubikvitarni mikroorganizam). Bakterija Clostridium botulinum se nalazi u zemljištu, na voću i povrću, biljkama, ribama, izmetu, u digestivnom traktu   životinja, naročito miševa, pacova i mačaka. Clostridium botulinum je gram pozitivni, anaerobni, sporogeni bacil koji stvara termolabilni egzotoksin. Na mikroskopu se vidi kao dugačak štapić raspoređen pojedinačno, ređe u parovima, sa subterminalnom ovalnom sporom koja svojom veličinom deformiše telo bacila (spore tipa Clostridium). Pokretan je i ne stvara kapsulu. Saprofit je i u slobodnoj prirodi stvara spore, dok se u anaerobnim uslovima  može razmnožavati  i stvarati egzotoksin. Proces proizvodnje toksina se odvija u leševima i biljkama koje trunu, konzervisanoj hrani, kobasicama i u ostalim anaerobnim sredinama. Spore C. botulinuma vrlo su otporne na toplotu, pa mogu nekoliko sati preživeti kuvanje na 100°C. Ubija ih, ipak, izlaganje vlažnoj toploti, na temperaturi od 120°C, kroz 30 minuta. Toksini se, naprotiv lako uništavaju toplotom, pa kuvanje hrane na 80°C kroz 30 minuta štiti od botulizma.
Razlikuje se 8 serotipova Clostridium botulinuma: A, B, C (α i β), D, E, F, G , koji se  međusobno razlikuju kako po biohemijskoj strukturi, tako i po svojim imunološkim i farmakološkim svojstvima. Serotipovi A, B, E i ređe tip F, izazivaju oboljenje kod ljudi. Tipovi A i B su vrlo otrovni proteini, otporni na razgradnju gastrointestinalnim enzimima. Clostridium botulinum tipa C i D najčešće izaziva botulizam kod životinja.
Retko se dešava da dođe do germinacije spora u digestivnom traktu i u ranama u kojima su anaerobni uslovi, tako da tokso – infekcija na ovaj način retko nastaje. Ovaj oblik ponekad može da se javi kod štenadi, ždrebadi i brojlera. Ako bi čovek uneo u organizam sporogeni ili nesporogeni oblik uzročnika , ne bi došlo do infekcije jer bi uzročnik nesmetano prošao koz digestivni trakt. Dakle, potrebno je da čovek unese toksin kako bi nastalo oboljenje, a toksin se unosi preko namirnica u kojima je uzročnik u anaerobnim uslovima stvarao toksin.

 

Epizootiologija

 

Prirodni rezervoari infekcije su domaće i neke divlje životinje. Preko fekalija i raspalih leševa C. botulinum dolazi u spoljnu sredinu, gde obrazuje spore i kontaminira meso, ribe, voće, povrće, silažu i druge hranljive produkte. Značajan izvor zaraze predstavlja živinski izmet i prostirka od živine. Najčešće oboljevaju barske ptice (patke), goveda , konji, ovce, živina, ribe. Svinje i psi su relativno neosetljivi na neurotoksin, a redak je slučaj trovanja kod mačaka. Ptice koje žive u močvarama i barama mogu se otrovati konzumacijom trule trave u kojoj je uzročnik proizveo toksin. Za ljude najčešći izvor zaraze su konzerve i kobasice. Toksin se u organizam unosi alimentarnim putem.

 

Patogeneza

 

Botulinski toksin bakterije Clostridium botulinum je najjači poznati otrov, 0.1 μg može ubiti čoveka. Toksin je metaloproteaza, koja razlaže proteine koji učestvuju u procesu katabolizma  neurotransmitera acetil - holina na motornim neuronima. Zbog toga dolazi do nakupljanja acetil – holina na sinapsama i neuromuskulatornim pločama, a kao posledica dolazi do mlitave paralize (pareze) pojedinih mišića, paralize autonomnih nerava koji inervišu mišiće somatske i skeletne muskulature, a smrt nastaje kao posledica paralize respiratornog sistema.

 

Klinička slika

 

 

 

Inkubacija bolesti je kratka i iznosi 8 – 72 časa. Bolest može da se javi u perakutnom, akutnom, subakutnom i hroničnom toku. Neurološki su simptomi karakteristično obostrani i simetrični, počinju s kranijalnim nervima, nakon čega sledi descendentna slabost voljnih mišića ili paraliza. Jezik životinje je mlitav, životinja otežano guta i bali na usta. Dolazi do gubitka akomodacije i smanjenja ili potpunog gubitka pupilarnog refleksa na svetlo. Zenice su proširene i dolazi do bulbarne paralize. Svest je obično očuvana. Životinja često leži zbog gubitka koordinacije. Javlja se trbušno disanje, životinja teško diše pa se javlja gušenje i cijanoza, a na kraju životinja ugine zbog paralize respiratornog sistema. Hronični tok karakterišu dugotrajne motorne smetnje, nesiguran hod, ležanje. Kod živine se javlja  paraliza nogu i krila i ukočen vrat. Hronični tok može da traje nekoliko meseci i da životinja preživi.
Botulizam rane manifestuje  se neurološkim simptomima, kao i intoksikacija hranom, samo bez gastrointestinalnih simptoma i bez podataka koji bi ukazivali na hranu kao mogući uzrok. Anamnestički podatak o ozledi ili o dubokoj ubodnoj rani u prethodne 2 nedelje, može ukazati na dijagnozu.

 

 

 

POGLEDAJ VIDEO

 

Patoanatomski nalaz

 

Makroskopske promene nisu uočljive, a na patohistološkom nalazu zapaža se destrukcija Nilsovih granula.

 

Dijagnoza

 

Postavlja se na osnovu kliniške slike, dokaza toksina u hrani, dokaza toksina u serumu (testom neutralizacije toksina na mišu), dokazom toksina iz crevnog sadržaja ili dokazom klostridia u hrani ogledom na zamorcu.
Imunodijagnostičke metode: PCR, Elisa
Uzorkovanje materijala: od živih ili žrtvovanih životinja, uzorci su bioptat, punktat, tkiva, feces , krv. Uzorke nositi u anaerobnim uslovima na temperaturi frižidera.
Nakon izvođenja testa neutralizacije na mišu, javlja se abdominalno disanje, usukan abdominalni deo i paraliza zadnjih ekstremiteta miša.
Biološki ogled se izvodi na zamorcu ili kokoški kod kojih dolazi do mlitave paralize mišića zbog čega kod zamorca pada glava usled paralize, a kod kokoši glava i vrat vise.

 

Diferencijalna dijagnoza

 

Trovanje velebiljem, tatulom, narkoticima i sedativima.
Puerperalna pareza, besnilo.

 

Terapija

 

U početku bolesti dati polivalentni serum, jer on ima više profilaktičku vrednost kod onih koji još nisu oboleli, a konzumirali su hranu sa toksinom. Uz davanje seruma treba isprati želudac, davati laksative, medicinski ugalj i klizmu kako bi se spriječila dalja resorpcija toksina iz digestivnog trakta. Detoksikaciona terapija  podrazumeva davanje glukoze, Ringerovog rastvora, natrijum hlorida itd. Davanje lekova koji uspostavljaju neuromuskulatornu funkciju (tetratilamid, guanidin – hidrohlorid).

 

Profilaksa

 

Vakcinacija goveda u endemskim krajevima toksoid vakcinom i pregled hrane na prisustvo toksina.

 

Farmakološka primena botulinskog toksina :

 

Prva primena botulinskog toksina u humanoj medicini vezana je za ime američkog oftalmologa Alana Skota koji je početkom devedesetih godina prošlog veka, počeo da ga koristi u lečenju strabizma (razrookosti) kod dece. Ubrizgavanjem leka u očni mišić koji je imao prevagu, ciljana muskulatura je slabila i oko se vraćalo u normalan, središnji položaj. Za bolesti nevoljnih pokreta (distonije), u koje spadaju učestalo treptanje (blefarospazam), trzaji glavom u stranu (tortikolis) i druga slična stanja, lek je registrovan nešto kasnije i predstavljao je potpunu revoluciju u terapiji . Štaviše, prema sugestijama Američke akademije neurologa, botulinski toksin je prva preporuka za lečenje blefarospazma i tortikolisa jer su se ranije preporučivane hirurške intervencije i medikamenti pokazali neefikasnim . Obe bolesti su vrlo onesposobljavajuće, a u slučaju blefarospazma do te mere da su oboleli smatrani funkcionalno slepim.
Spazmodična disfonija : reč je takođe o bolesti nevoljnih pokreta, u kojoj mišićni grč zahvata glasnice pri svakom pokušaju da se izgovori reč, što pacijenta ometa u normalnoj komunikaciji - glas tada zvuči kao da se probija kroz stegnuto grlo.
Botulinski toksin koristi se i u lečenju zategnutosti mišića kod pacijenata koji su pretrpeli moždani udar (šlog) i oporavili se ali im spazam ruke ili noge ometa ponovno kretanje ili korišćenje pomagala . Čak i kad su takvi pacijenti nepokretni , eliminisanje spazma olakšava rad onima koji o njima brinu .
Preterano znojenje dlanova i tabana takođe su problemi za koje botulinski toksin nudi rešenje - u takvim slučajevima lekom se deluje na glatki mišić znojne žlezde. Pažnju istraživača u poslednje vreme privlači i primena ovog leka u migrenskim glavoboljama . Uprkos vrlo kontradiktornim stavovima o tome kojoj se ciljnoj grupi ljudi koji pate od glavobolja ovaj lek može dati, prihvaćeno je da to mogu da budu pacijenti sa hroničnim migrenama .
Botoks se koristi  decenijama  da relaksira mišićne spazme vrata i oko očiju. Slučajno je otkrivena njegova moguća upotreba u kozmetološke svrhe pošto bolesnici s paralizom nerva facijalisa koji upravlja mimikom – nemaju bore na paralisanoj strani. Cilj primene Botoksa je privremena paraliza mišića. Posledično dolazi do opuštanja mišića.
Kod mladjih osoba se upotrebom Botoksa  može sprečiti pojava bora.
Tokom godina mišići koji upravljaju mimikom stvaraju nabore i procepe u koži iznad njih. Kad se parališu ti mišići, linije omekšaju. Botox je prvo ime preparata koji predstavlja  proizvod bakterije Clostiridium botulinum. Ovaj proizvod  jeste toksičan, ali je u ovom slučaju vrlo, vrlo razredjen  i ne može dati nikakve rizike od botulizma.
Koristi se za čelo, oko očiju i izmedju obrva.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

 

H. Renz-Polster; S. Krauzig; J. Braun: Basislehrbush Innere Medizin Urban & Fischer ISBN 3-437-41052-0
Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz Medizinische Mikrobiologie Thieme ISBN 3-13-444810-6

 

Izvori sa interneta:

 

http://www.stetoskop.info/

http://www.planeta.org.rs/21/6medicina.htm

http://www.medicina.hr/clanci/botulizam.htm

http://hr.wikipedia.org/wiki/Botulizam