Opširnije o erlihiozi možete pročitati OVDE.

 

Erlihioza je infektivno oboljenje pasa, goveda, konja, ovaca, koza i nekih divljih životinja kao i čoveka. Bolest se karakteriše nespecifičnim znakovima infektivne bolesti: povišena temperatura,  malaksalost, bolovima u mišićima i zglobovima, ataksijom, povraćanjem, depresijom, letargijom kao i smanjenjem broja krvnih ćelija. U hroničnom toku bolesti može doći do oštećenja koštane srži pa se javlja pancitopenija.

Etiologija

 

Uzročnici erlihioze su rikecije iz roda  Ehrlichia, male gram-negativne, obligantno intracelularne  bakterije.

 

Epizootiologija

 

Oboljenje se retko javlja u našoj zemlji. Uglavnom se javlja kod pasa koji stignu sa zaraženih područja (Zimbabve, Egipat, Izrael, Italija itd.). Oboljenje se prenosi ubodom krpelja, kada krpelj ubaci zaraženi sekret pljuvačnih žlezda koji sadrži uzročnika bolesti. Krpelj se zarazi sišući krv zaražene životinje. Životinje mogu biti inficirane bez kliničkih simptoma bolesti i tada predstavljaju kliconoše. Bolest se najčešće pojavljuje u periodu toplih i vlažnih meseci kada je i aktivnost krpelja pojačana.

 

Erlihioza pasa

 

Erlihiozu pasa uzrokuje nekoliko vrsta erlihija. Od značaja je monocitna erlihioza koju uzrokuje E.canis,a kod granulocitne koju uzrokuje E.ewingi slična je klinička slika ali sa blažim tokom bolesti. Simptomi se javljaju najčešće dve nedelje nakon nalaza krpelja na psu. Bolest često protiče subklinički. Postoje razlike u kliničkoj slici u zavisnosti od rase pasa, patogenosti uzročnika i otpornosti organizma. U akutnom toku bolesti pas je depresivan, letargičan, ima povišenu temperaturu, nema apetit, dolazi do uvećanja limfnih čvorova, jetre i slezine. Životinja mršavi, javlja se krvarenje ili iscedak iz nosa. Nastaje vaskulitis I hemoragična dijateza. Ovi simptomi su prolazni i nestaju za 7-15 dana čak i bez terapije. Većina pasa preživi akutni napad, nakon kojeg bolest prelazi u subklinički oblik koji traje više meseci ili godina, a zapaža  se samo promena u krvnoj slici. Na krvnoj slici zapaža se izrazit pad leukocita I trombocita. Ako životinja ne preboli bolest javlja se hronični oblik tzv. tropska pseća  pancitopenija, kao posledica oštećenja koštane srži od koje psi mogu uginuti zbog opsežnih krvarenja u sluznicama, serozama i koži, neuroloških poremećaja, edema i iscrpljenosti. Krvarenja nastaju zbog nedostatka trombocita. Neurološki simptomi se mogu javiti u oba toka bolesti kao posledica meningoencefalomijelitisa. Hronični tok može dosta dugo trajati. Kod granulocitne erlihioze pasa dolazi do infekcije neutrofilnih granulocita I retko eozinofila. Bolest protiče u blagom, klinički jedva prepoznatljivom obliku.

 

Erlihioza preživara

 

Ondiri bolest goveda (goveđa petehijalna groznica ): Uzročnik ondiri bolesti je E.ondiri koja parazitira u citoplazmi  granulocita, ređe u mononuklearnim ćelijama. Bolest se javlja u planinskim predelima Kenije i Tanzanije. Bolest se karakteriše  iznenadnom pojavom agalakcije, groznicom i opsežnim petehijskim krvarenjima po vidljivim sluznicama. Gravidne životinje pobace, smrtnost je visoka.
Krpeljna  groznica ( pašna groznica ) ovaca, koza i  goveda :
Uzročnik je  E. Phagocytophila. Bolest je blažeg toka, ali je važna zbog čestih sekundarnih infekcija koje nastaju kao posledica supresije imuniteta. Od domaćih preživara od krpeljne groznice najčešće obole ovca i govedo, ređe koza. Bolest se u mladih životinja karakteriše znacima groznice, smanjenim apetitom  i telesnim prirastom. Kod krava je smanjena proizvodnja mleka, gravidne žvotinje mogu pobaciti. Za dve nedelje većina obolelih životinja se oporavi, ali pimarnu erlihiozu često zakomplikuju sekundarne infekcije gnojnim bakterijama (krpeljna pijemija janjadi ). Za vreme života za bolest je karakteristični nalaz leukopenije i prolazne trombocitopenije. Kod goveda se javlja i mononuklearna erlihioza kod koje dolazi do infekcije mononuklearnih ćelija i retko limfocitima.

 

Erlihioza konja

 

E.equi je uzročnik konjske erlihioze koja inficira granulocite. Ustanovljena je u SAD, u pojedinim evropskim zemljama i Izraelu. Klinički znaci bolesti su povišena temperatura, depresija, anoreksija, edemi udova, petehijalna krvarenja na sluznicama, žutica i ataksija .Odrasli konji obično obole s izraženijim znacima nego ždrebad ali obolele životinje retko uginu. Hematološki nalaz upućuje na anemiju, leukopeniju i trombocitopeniju. Monocitnu erlihiozu konja pruzrokuje E.risticii.Bolest se naziva još i konjski erlihijski kolitis. U svom tipičnom obliku  bolest se javi iznenada i praćena  je povišenom telesnom temperaturom, depresijom, anoreksijom, i leukopenijom. Kasnije, tokom bolesti pojave se edemi na donjem delu udova i trbuha i javljaju se  kolike, profuzni proliv i šepavost, kod kobila je opisan pobačaj. Većina inficiranih konja ne pokazuje znakove bolesti.

 

Dijagnoza

 

Postavlja se na osnovu epizootioloških podataka (endemsko područje), anamneze (da li je bio prisutan krpelj na životinji), kliničke slike i laboratorijske dijagnoze. Laboratorijska ispitivanja obuhvataju pregled krvnih razmaza obojenih po Giemsi i serološke metode (indirektna imunofluorescencija, imunoenzimski testovi).

 

Terapija

 

Kod pasa je najbolje koristiti doksiciklin u terapiji i to 3 nedelje. Pored toga u terapiji erlihioze pasa mogu se koristiti i tetraciklin hidrohlorid, oksitetraciklin i hloramfenikol. E.phagocytophila je osetljiva na tetracikline i tilozin, a nesto slabije na hloramfenikol i sulfametazin. E.risticii je osetljiva na oksitetraciklin, amikacin i hloramfenikol.

 

Profilaksa

 

Podrazumeva uništavanje krpelja koji su prenosioci ove bolesti.

 

Piše: dr vet.med. Miroslav Radić

 

Izvori sa interneta:

 

Šeol B., Bakterijske bolesti, Skripta, Zagreb 2004. http://www.vef.hr/org/mbio/specskripta.pdf

http://www.www.zivotinjsko-carstvo.com/zdravlje/bolesti_pasa_svetskih_putnika.php

http://www.alesvet.com/krpelji.html