Example of Category Blog layout (FAQs/General category)

Tuberkuloza (lat. Tuberculosis)

ponedeljak, 05 april 2010 09:29

Pogodaka: 24851

(skr. TBC, sin. Sušica, Jektika) Opširnije o tuberkulozi možete pročitati OVDE.

Tuberkuloza je kontagiozna zaraza domacih, divljih životinja i čoveka (zoonoza) hroničnog, ređe akutnog toka, rasprostranjena širom sveta. Bolest se manifestuje pojavom nodularnih granuloma (tuberkula) u raznim tkivima i organima, a promene su najčešće na plućima, limfnim čvorovima, crevima, jetri, peritoneumu i pleuri.

Etiologija

Uzročnik tuberkuloze je bacil (mikobakterija) iz familije Mycobacteriaceae, roda Mycobacterium, kojeg je Robert Koh 1882. godine u Berlinu opisao kao uzročnika bolesti i po čemu je prvenstveno dobio naziv Kohov bacil. Mycobacterium tubeculosis je prvenstveno patogen za čoveka i prenosi se između ljudi (antropozoonoza). Mycobacterium bovis je patogen za goveda, a pored njih mogu da se inficiraju i svinje, mačke, ovce, konji, koze, majmuni, čovek itd. (zoonoza). Mycobacterium avium najčešće inficira kokoš i neke ptice, a ponekad može da inficira i sisare, naročito svinje. Humani tip bacila tuberkuloze može da izazove bolest kod goveda, svinja, pasa, mačaka, papagaja i majmuna. Mikobakterije se teško boje po Gramu, gram-negativne su, a lako se boje karbol fuksinom tehnikom po Ziehl-Neelsenu (crveno) i tada se ne mogu odbojiti alkoholom i kiselinom (acidoalkoholorezistentne) što im daje bitne karakteristike roda. Mikobakterije nemaju kapsulu, ne stvaraju spore i nepokretne su, a temperatura pasterizacije ih uništava. Mikobakterije ne poseduju endotoksine, egzotoksine i histiolitičke enzime kao ostale bakterije, već se njihova patogenost ogleda u sposobnosti da izbegnu ubijanje od strane makrofaga i sposobnosti da izazovu IV tip hipersenzitivne reakcije (kasni tip preosetljivosti organizma) koji dovodi do oštećenja tkiva u kojima se nalaze mikobakterije.

Epizootiologija

Izvor zaraze su sekreti i ekskreti (ispljuvak, izmet, mokraća, vaginalni sekret, mleko, mlečni proizvodi koji su nedovoljno termički obrađeni, koža) bolesnog čoveka ili životinje, leševi uginulih životinja ukoliko se u njima nalazi bacil tuberkuloze. Domaće životinje se pri ispaši izlažu zarazi od obolelih divljih životinja. TBC je kapljična infekcija koja se širi od bolesnih na zdrave najčešće vazduhom (kohabitacijom). Bakterije se nalaze u sitnim kapljicama koje nastaju kao aerosol kada zaražena životinja ili čovek kašlje. Životinje ili ljudi koji se nalaze u blizini mogu udahnuti te kapljice i inficirati se. Kod ljudi zaraza indirektno nastaje preko zagađenih ruku, raznih predmeta, muva, mleka i mlečnih proizvoda, mesa zaraženih životinja, voća i povrća. Uzročnik dospeva u organizam i preko digestivnog trakta (živina, svinje, konji), urogenitalnog trakta i retko preko kože i sluzokože. Za nastanak oboljenja veoma značajnu ulogu imaju uslovi života pod kojima se drže životinje, zatim ishrana, konstitucija i kondicija životinje. Plemenite rase životinja su najosetljivije na infekciju. Tuberkuloza bilo koje životinjske vrste je potencijalna opasnost za druge životinjske vrste, a i za čoveka.

Patogeneza

Pri prvom kontaktu mikobakterija sa organizmom stvara se početno žarište infekcije odn. nastaje tkivna lezija koja se naziva PRIMARNI AFEKT koji predstavlja reaktivni odgovor tkiva na mestu prodora uzročnika. U tom specifičnom zapaljenskom odgovoru stvara se granulaciono tkivo. Nakon toga u njemu dolazi do kazeifikacije i distrofične kalcifikacije. Kako bolest napreduje , lezije se povećavaju i konfluišu pa se stvaraju velika područja kazeozne nekroze i kalcifikacije granuloma (tuberkula). Putem makrofaga process može da se proširi do korespodentnih limfnih čvorova u kojima se odvijaju isti procesi. Primarni afekt i promene na regionalnim limfnim čvorovima nazivaju se PRIMARNI KOMPLEKS i njegova sudbina dalje zavisi od imuniteta organizma i virulencije uzročnika. Ako je imuni sistem jak docice do ozdravljenja, kazeozna masa će se resorbovati, a na tim mestima će ostati ožiljci. To se retko dešava kod životinja. Može doći do formiranja mirnog inaktivnog ognjišta i da proces završi fibroznom inkapsulacijom i kalcifikacijom.Tako formirano ognjište može da ostane mesecima i godinama iako u njemu postoje mikobakterije.Usled pada imuniteta organizma, iz tog ognjišta može ponovo da nastane infekcija. Može da nastane rana generalizacija ukoliko se mikobakterije raznesu krvlju, kanalikularno ili limfogeno po čitavom organizmu. Ako uzročnik prodre u krv dolazi do milijarne tuberkuloze sa pojavom sitno belih čvorića po čitavom organizmu. Ovaj oblik je najnepovoljniji i dovodi do brze smrti. Ako se mikobakterije povremeno diseminuju limfom ili krvlju po organizmu , nastaje protrahirana generalizacija sa pojavom čvorića različite veličine u raznim organima. Ona najčešće nastaje kod konja, svinja, mesojeda i kokošaka,a ređe kod goveda. Ona takođe dovodi do smrti posle nešto dužeg vremena. Sekundarna tuberkuloza ili postprimarni infektivni period manifestuje se intrakanalikularnim širenjem procesa u organu koji je zahvaćen (npr. pluća) ili limfohematogenom diseminacijom mikobakterija po organizmu usled čega dolazi do stvaranja brojnih sitnih tuberkuloznih ognjišta. Ukoliko mikobakterije ne prodru u limfotok ili krvotok, proces ne zahvata limfne čvorove kao što je u prvom slučaju sekundarne tuberkuloze (hronična izolovana tuberkuloza). Promene su lokalizovane u zavisnosti od mesta ulaska uzročnika u organizam i njegove lokalizacije. Tako su kod goveda patomorfološke promene najčešće na plućima dok su kod teladi promene na jetri. Promene u digestivnom traktu kod goveda su mnogo ređe jer se goveda inficiraju inhalacijom ili omfalogeno (telad). Promene na digestivnom traktu nastaju kod peroralnih infekcija i one se javljaju kod konja, ovaca, koza, svinja i živine i kod njih je ovaj put infekcije isključiv. Psi i mačke se podjednako inficiraju inhalacijom ili ingestijom uzročnika.

Klinička slika

Inkubacija tuberkuloze je dosta varijabilna i može trajati od 2 meseca pa do nekoliko godina. Klinička slika kod tuberkuloze u početku može biti nespecifična poput povišene telesne temperature, umora, gubitka u težini, blagog kašlja i ne daje dovoljno osnova da se posumnja na oboljenje. Klinička slika zavisi od lokalizacije tuberkuloznog procesa. Bolest je hroničnog toka zbog čega se simptomi i ne uočavaju na početku. Ukoliko je proces lokalizovan na plućima mogu se javiti simptomi pneumonije i kašalj. Životinja je nevesela, mršavi i izgleda kahektično, opada joj proizvodnja, ima uvećane limfne čvorove. Promene na digestivnom traktu mogu da izazovu proliv. Akutni tok bolesti je redak i životinja ugine za 2-3 nedelje.

Dijagnoza

Dijagnoza bolesti postavlja se alergološkim ispitivanjem (tuberkulinizacijom) i laboratorijskim ispitivanjima. Tuberkulinizacija se prema programu mera zdravstvene zaštite životinja u našoj zemlji sprovodi redovno u cilju ranog otkrivanja tuberkuloze. Vrši se ispitivanje svih goveda starijih od 6 nedelja primenom intradermalnih tuberkulinskih testova.
U laboratoriji se identifikacija vrši na osnovu mikroskopskih, kulturelnih i biohemijskih osobina izolovane bakterije. Da bi se dobilo u vremenu mogu se koristiti sledeće metode: mikroskopiranje direktnih preparata, radiometrijske metode, detekcija mikobakterijskih antigena, serodijagnostika, gasna hromatografija i spektrometrija masa, DNA probe i PCR, ELISA, IF;test proliferacije limfocita.
Radi utvrđivanja što većeg broja obolelih ili inficiranih životinja u zapatu, epizootiološkoj jedinici ili području, može se primeniti gama – interferon test.

Kontrola i profilaksa

Redovno sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite životinja i dijagnostičko ispitivanje goveda na tuberkulozu. Životinje koje su pozitivne na tuberkulinizaciju poslati na klanje. Sprovesti sve potrebne mere kako bi se zaštitile slobodne teritorije. U slučaju pojave bolesti zabraniti oplodnju, kretanje, prodaju životinja, zabraniti iznošenje stočne hrane iz dvorišta u kojem se nalaze TBC reaktori. Vakcinacija: BSG vakcina redukuje širenje zaraze ali može da kompromituje imunodijagnostičke testove.

Lečenje

Kod životinja se ne sprovodi nego se obolela grla šalju na klanje, a meso obolelih životinja je uslovno upotrebljivo.

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

Literatura:

Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.

Sofrenović Đ., Opšta patološka morfologija, Beograd 1992.

Jakšić B., Sofrenović Đ., Specijalna patološka morfologija, Beograd.

M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarević Ž., specijalna veterinarska patologija, prema četvrtom američkom izdanju, Varaždin, 2008.

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

Izvori sa interneta:

http://www.tbinfo.ch/uploads/media/Merkblatt_TB_serbo.pdf

http://www.ipb-ild.ac.yu/institut.php?id=83