Sakagija je kontagiozna zaraza  kopitara, a mogu da obole i mesojedi i čovek. Bolest se primarno javlja kod kopitara dok se kod ljudi ređe javlja. Bolest se karakteriše pojavom čvorića i ulceracija na koži,  u potkožnom tkivu,  na sluzokoži nosa i u unutrašnjim organima (pluća, jetra, mozak, testisi itd.).

Ranije se ovo oboljenje javljalo u svim delovima sveta dok je danas iskorenjeno u većini zamalja, a danas se može naći jos u severnoj Africi, Aziji , istočnoj Evropi i Brazilu. Kod nas je oboljenje iskorenjeno 1960 godine.

 

Etiologija

 

Uzročnik sakagije je gram-negativna, štapićasta bakterija Burkholderia mallei (Pseudomonas mallei, staro ime), iz roda Burkholderia. Ova bakterija je interesantna jer se smatra  potencijalnim biološkim oružjem u bioterorizmu. Za rad sa ovim uzročnikom potrebne su posebno opremljene laboratorije sa određenim nivoima biosigurnosti.

 

Epizootiologija

 

Izvor zaraze predstavljaju bolesne životinje koje izlučuju uzročnika u spoljašnju sredinu preko iscetka iz nosa, iskašljavanjem ili gnojem iz kožnih i potkožnih čireva. Leševi uginulih životinja predstavljaju izvor zaraze. Sekundarni izvori zaraze mogu biti kontaminirana hrana, voda, pribor i sve što dođe u kontakt sa sekretima obolelih. Sakagija spada u lančaste zaraze jer se lagano širi, a u nezaražena područja se unosi preko obolelih ili latentno inficiranih grla. Najprijemčljiviji na infekciju su magarci i mazge, a zatim konji. Psi i mačke se mogu zaraziti konzumacijom zaraženog  konjskog mesa. Čovek se retko inficira, a ugroženi su  su veterinari, dreseri, zaposleni u klanicama i laboratorijama i drugi ljudi koji su u kontaktu sa kopitariima. Infekcija najčešće nastaje ingestijom uzročnika, a nešto ređe aerogenim putem i preko povređene kože i sluzokože

 

Patogeneza

 

Nakon ulaska u organizam ingestijom,uzročnici preko sluzokože creva dospevaju u limfne čvorove, zatim u limfne sudove i krvotok. Putem krvi, uzročnici se raznose po organima i to jedan deo odlazi u kapilare pluća, a drugi deo uzročnika u ostale organe i u sluzokožu nosa. Uzročnik svojim endotoksinima dovodi do specifičnog produktivnog zapaljenja koje se ispoljava u vidu karakterističnih sakagljivih čvorića veličine prosa, graška ili oraha. Čvorići su tvrdi i u nekim slučajevima mogu da kalcifikuju.

 

Klinička slika

 

Kožna sakagija

Inkubacija bolesti u prirodnim uslovima infekcije traje dve nedelje pa do nekoliko meseci, što zavisi od virulencije uzročnika, načna inficiranja i otpornosti organizma životinje. Nakon inkubacije se može ustanoviti povećanje temperature i oboljenje unutrašnjih organa koje se sporije razvija. Ukoliko bolest traje duže vremena zapaža se mršavljeje životinje, dlaka je bez sjaja, a zivotinja je slabe kondicije i brzo se zamara naročito ako su ishrana životinje i uslovi držanja loši. Telesna temperatura životinje stalno varira. Sakagija može da se javi kao akutno i hroničo oboljenje. Akutni tok bolesti se javlja kod magaraca, mazgi i mula dok kod konja u mnogo manjem procentu. Aktni tok bolesti je ustvari septikemični oblik bolesti koji se manifestuje naglim povećanjem telesne temperature, inapetencom,opštom slabošću, bronhopneumonijom. Iz nosa se cedi smrdljivi krvavi iscedak, a u sluzokoži nosa su prisutni čvorići i ulceracije koje mogu da konfluišu. Promene na koži su u vidu edematoznih otoka na koži, čvorova i ulceracija na koži, limfni sudovi su uvećani i sa upalom, a limfni čvorovi su otečeni i zagnojeni (mandibularni i retrofaringealni). Životinje uginu za 3 do 4 nedelje bolesti ,a nekada i ranije.
Hronični tok bolesti počinje sa nešto manjom telesnom temperaturom, manje je buran i životinja postepeno mršavi i zamara se pri radu. Plućna, nosna i kožna sakagija nisu posebni klinički oblici bolesti jer mogu prelaziti jedan u drugi i mogu se istovremeno pojaviti na životinji. Sakagija najčešće nastaje prvo sa promenama na unutrašnjim organima, prvenstveno na plućima, a odatle se hematogeno širi na nosnu sluzokožu i kožu. Kod plućne sakagije životinja ima povremeno povišenu telesnu temperaturu i brzo se zamara, a simptomi bolesti ukazuju na oboljenje pluća. Kod nosne sakagije se može zapaziti crvenilo, nabujalost i sitni čvorići i ulceracije. Iz nosa se cedi iscedak sivo-bele, žućkaste ili zelenkaste boje, a može biti i krvav. Čvorići na sluzokoži nosa su sivkasto – bele boje sa crvenim obodom i nalaze se na donjem delu nosne pregrade i konha. Čvorići ubrzo prskaju, process se širi na veći deo nosne sluznice, a na mestu prsnutih čvorića nastaju ulceracije. Ćvorići mogu da konfluišu i dovedu do rupture nosne pregrade. Površne ulceracije mogu da zarastu i da se stvori ožiljno tkivo koje ima karakterističan izgled  zvezdastog oblika tkz. ledeni cvetovi, mogu biti uzdignuti ili ravni, crvene ili bele boje.
Kožna sakagija se uglavnom javlja kod hroničnog toka sakagije. Manifestuje se pojavom čvorića u koži i potkožnom vezivnom tkivu. Čvorovi se raspadaju i iz njih izlazi sekret koji podseća na med, a na mestu čvorova nastaju ulceracije koje mogu da konfluišu. Potkožni čvorovi se najčešće nalaze na nogama,prsima i trbuhu.
Tok bolesti može da traje nekoliko nedelja do više godina. Smrt životinje nastaje usled akutiziranja procesa, iscrpljenosti ili zbog iznenadnog krvarenja u plućima. U nekim slučajevima može doći i do ozdravljenja što je retko.

 

Dijagnoza

 

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu epizootiologije, kliničke slike, laboratorijske dijagnostike, biološkog ogleda i na osnovu alergoloških ispitivanja. Ukoliko je klinička slika izražena sakagija se može sa lakoćom dijagnostikovati. Identifikacija i izolacija uzročnika vrši se mikroskopskim pregledom razmaza iz sadržaja čvorića i kulturelno. Serološki testovi u dijagnostici maleusa: RVK, ELISA, aglutinacija i precipitacija.
Od alergoloških ispitivanja (maleinizacija) sprovode se: oftalmomaleinizacija (ukapavanje alergena-maleina u oko i očitavanje reakcije nakon 8, 12 i 16 i 24h), subkutana proba (supkutano ubrizgavanje alergena-maleina i očitavanje reakcije nakon 6 do 10h), kožna  kutana  proba (izvodi se nanošenjem maleina na skarifikovani deo kože, a zatim se očitava reakcija nakon 6h), intradermopalpebralna ili intrapalpebralna  proba (ubrizga se razređeni malein supkutano ili intrakutano u donji očni kapak, a reakcija se očitava za 2 do 5h nakon ubrizgavanja).
U dijagnozi se koristi i biološki ogled na na zamorcu koji je polno zreo. Zamorcima se supkutano ubrizgava sadržaj iz čvorova kože, potkožja ili unutrašnjih organa, a može da se ubrizga i intraperitonealno. Na mestu aplikacije se zapaza crvenilo i ulceracije sa gnojavim dnom. Ako se aplikuje peritonealno, za 5 do 8 dana zapaža se otok i zapaljenje testisa sa peritonitisom. Orhitis malleosa je fenomen koji se naziva Štrausov fenomen.

 

Terapija

 

Kod nas u zemlji se terapija sakagije životinja ne sprovodi nego se životinje neškodljivo uklanjaju ako se pojavi oboljenje. U nekim zemljama se sprovodi terapija sulfonamidima, cefalosporinima, penicilinom i hloramfenikolom.

.

Profilaksa

 

Podrazumeva zaštitu slobodnih teritorija, suzbijanje i iskorenjavanje oboljenja (STEMPING OUT) i sanitarnu profilaksu.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

 

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

Sofrenović Đ., Opšta patološka morfologija, Beograd 1992.

 

Izvori sa interneta:

http://www.stetoskop.info/Burkholderia-mallei-1916-c57-sickness.htm?b9

http://de.wikipedia.org/wiki/Datei:Malleinprobe_1918.jpg

http://images.google.rs/images?um=1&hl=sr&tbs=isch:1&q=rotz+krankheit&sa=N&start=18&ndsp=18