(sin. Ornitoza, psitakoza, papagajska bolest)

 

 

Hlamidioza (psitakoza ) je bolest od koje primarno oboljevaju ptice, dok se čovek zarazi sporadično kada bolest pređe sa zaraženih ptica na čoveka. Bolest se vrlo retko prenosi sa čoveka na čoveka. Bolest je dobila naziv psitakoza (papagajska bolest) i označava oboljenje papagaja, ptica iz porodice Psittacine dok se kod drugih vrsta ptica, životinja i ljudi ovo oboljenje naziva hlamidioza odn. ornitoza . Bolest se javlja u različitim oblicima, u vidu septikemije, atipične upale pluća ili upale organa za varenje. Bolest se kod čoveka  manifestuje problemima na respiratornom  sistemu ali se uspešno leči određenom vrstom antibiotika.

 

 

 

Etiologija

 

Uzročnik bolesti je bakterija Chlamydia  psittaci, obligantni intracelularni parazit. Chlamydiae su Gram negativne bakterije tipa prokariota kojima nedostaje sposobnost sintetisanja visokoenergetskih jedinjenja (ATP, GTP) neophodnih za metaboličke procese pa zbog toga koristi energiju ATP iz ćelije domaćina.

 

Epizootiologija

 

Psitakoza je zoonoza koja zahvata prvenstveno ptice. Kod nas je najčešće prisutna zaraza kod papagaja, golubova i kanarinaca. Rezervoari zaraze su razne ptice (papagaji, golubovi, ćurke, patke, pernata živina) u čijim ekskretima i sekretima uzročnik dugo preživljava. Izvor zaraze predstavlja sekret iz nosa, feces, urin i prašina koja nastaje sušenjem izlučevina ptica. Divlje ptice mogu biti nosioci visokopatogenih sojeva , a pri tome nisu obolele. Infekcija papagaja prolazi kao latentna infekcija i oni  mogu biti kliconoše i preneti oboljenje na ljude. Pojava oboljenja kod mladih ptica  ukazuje na latentnu infekciju kod odraslih. Teži oblici bolesti kod čoveka vezani su uz zaražene papagaje i ćurke, dok je oblik bolesti koji se prenosi na čoveka s drugih ptica znatno blaži (ornitoza). Nije zabeležen slučaj prenosa infekcije sa čoveka na ptice, a takođe se bolest retko prenosi između ljudi. Zaraza se unosi u organizam inhalacijom, ingestijom ili ujedom ptice odn. kljucanjem.

 

Klinička slika

 

Psitakoza (ornitoza) je akutna ili hronična zarazna bolest domaćih i divljih ptica, a znakovi mogu biti izraženi u respiratornom ili digestivnom sistemu ili je infekcija opšta sa poremećajem opšteg stanja. U akutnom toku bolesti dolazi do poremećaja opšteg stanja organizma. Dolazi do gubitka apetita, neveselosti, javlja se proliv, malaksalost, serozno gnojni iscedak iz nosa, bronhitis itd. Obolele životinje kijaju, otresaju glavom i pokušavaju da obrišu iscedak. Kod promena na očnim kapcima,oni su jednostrano, a ređe obostrano  otečeni i zacrvenjeni. Kod mladih ptica i papagaja tok bolesti je burniji i završava letalno. Pojava oboljenja kod mladih ptica  ukazuje na latentnu infekciju kod odraslih. Kod ćuraka su najteži simptomi bolesti u odnosu na ostalu domaću živinu. Javlja se pospanost , nakostrešenost, proliv , drhtanje tela i pneumoenteritis. Kod pataka bolest protiče u akutnom toku, a simptomi slični kao kod ćuraka. Kokoške nose subklinički infekciju.
Pobačaj kao posljedica infekcije vrstom C. psittaci opisan je u goveda, ovce i koze. Kod ovaca  je infekcija vrstom C. psittaci udružena s inaparentnom infekcijom creva, pobačajem, konjunktivitisom, poliartritisom, upalom pluća i orhitisom/epididimitisom. Enzootski pobačaj ovaca uzrokuje velike štete u intenzivnom uzgoju , a infekcija se najviše širi u vreme jagnjenja.
Kod mačaka hlamidije izazivaju respiratorne bolest i konjuktivitis.
Ukoliko se čovek zarazi, oboleva u periodu od 4-15 dana. Češći su lakši i srednje teški oblici bolesti koji imaju simptome slične gripu. Javlja se temperatura koja sporo progredira do 39-40°C, uz periode groznice i drhtavice. Uz to se javljaju i drugi nespecifični simptomi; glavobolja, bol u mišićima, bolovi u zglobovima, opšte loše stanje, malaksalost. Upala pluća se manifestuje kašljem, uz ponekad sukrvavi iskašljaj. Kod težih oblika bolesti može se javiti i teška hipoksija , uz poremećaje svesti i pretnju smrtnog ishoda. Klinička slika je znatno teža kod starijih i slabijih bolesnika, dok kod mlađih osoba bolest prođe pod lakšom kliničkom slikom. Manji broj bolesnika može da ima encefalopatske smetnje u vidu konfuzije, delirijuma, kome.

 

Dijagnostika

 

Sama klinička slika nije dovoljna da se dijagnostikuje bolest jer su simptomi nespecifični. Od velike važnosti su epidemiološki podaci. Hlamidije mogu da se detektuju iz izmeta,iz kloake, iscetka iz nosa, suspenzije jetre i slezine, sputuma, pleuralnog eksudata.  Za dokazivanje prisustva Chlamydiae psittaci koriste se tehnika direktne imunoflorescencije, tehnika hibridizacije nukleinskih kiselina, PCR, IHH, serološki testovi (reakcija vezivanja komplementa, test indirektne imunoflorescencije, ELISA). Pored ovoga moze da se izvodi biološki ogled na mišu, izolacija hlamidija na kulturi ćelija i mikroskopsi pregled na inkluzije.

 

Terapija :

 

Pošto su hlamidije intracelularne bakterije u terapiji se koriste antibiotici koji deluju na intracelularne bakterije. Lek izbora su tetraciklini (oksitetraciklin, hlortetraciklin, doksiciklin ) ali se mogu davati i fluorirani hinoloni (enrofloksacin). Za lečenje ptica (golubova, papagaja itd.) potrebna je dugotrajna terapija, koja traje 4 – 6 nedelja. Posle lečenja kod prebolelih ptica ne ostaje nikakav imunitet i one se ponovo mogu inficirati. Terapija kod ljudi traje dve nedelje i to doksiciklin 2 x 100 mg/dan, ili tetraciklin-hidrohlorid 4 x 500 mg/dan.

 

Profilaksa:

 

Voditi računa o higijeni objekta i gustini naseljenosti objekta. Širenje bolesti se može sprečiti dobrom veterinarskom kontrolom uvoza papagaja i ostalih ptica, mada postoji veliki problem kontrole kod divljih ptica i golubova koji se koriste za sportska takmičenja. Preventivno davanje tetraciklina u hrani sprečava nastanak oboljenja. Treba ih davati preventivno golubovima koji se pripremaju za takmičenja kako se ne bi inficirali u zemljama u kojima borave za vreme takmičenja.

 

Piše: dr vet.med. Miroslav Radić

Izvori sa interneta:

1. http://www.medicina.hr/clanci/PSITAKOZA.htm
2. http://medicasite.blogspot.com/search?q=psitakoza
3. http://www.svetzdravlja.com/Tekst-250-18-Papagajska_bolest.htm
4. http://www.forumromanum.com/member/forum/forum.php?q=hitna_pomoc_ornitoza-tekir_tk_golubarski&action=ubb_show&entryid=1105977408&mainid=1105977408&threadid=1200346066&USER=user_298152&onsearch=1
5. prof. dr. sc. Branka Šeol, Bakterijske bolesti, Skripta, Zagreb 2004. http://www.vef.hr/org/mbio/specskripta.pdf