(sin. ornitoza, psitakoza, papagajska bolest)

 

Hlamidioza (psitakoza) je bolest od koje primarno oboljevaju ptice, dok se čovek zarazi sporadično kada bolest pređe sa zaraženih ptica na čoveka. Bolest se vrlo retko prenosi sa čoveka na čoveka. Bolest je dobila naziv psitakoza (papagajska bolest) i označava oboljenje papagaja, ptica iz porodice Psittacine dok se kod drugih vrsta ptica, životinja i ljudi ovo oboljenje naziva hlamidioza odn. ornitoza.

Bolest se javlja u različitim oblicima, u vidu septikemije, atipicne upale pluća ili upale organa za varenje. Bolest se kod čoveka  manifestuje problemima na respiratornom sistemu ali se uspesno leči određenom vrstom antibiotika.

 

Etiologija

 

Chlamydia

Uzročnik bolesti je bakterija Chlamydia  psittaci, obligantni intracelularni parazit.  Chlamydiae su Gram negativne bakterije tipa prokariota kojima nedostaje sposobnost sintetisanja visokoenergetskih jedinjenja (ATP, GTP) neophodnih za metaboličke procese pa zbog toga koristi energiju ATP iz ćelije domaćina. Poseduju obe nukleinske kiseline (RNK i DNK), imaju ćelijski zid tipa ćelijskog zida Gram negativnih bakterija, raspolažu ribozomima i metabolički aktivnim enzimima za sintezu proteina, pokazuju jedninstven ciklus umnožavanja u čijoj osnovi leži binarna deoba i u prisustvu nekih antibiotika inhibira se njihov rast. One ne raspolažu potrebnim oksidativnim enzimima pomoću kojih bi se potencijalna energija pretvorila u metaboličku. S obzirom da ove, energetske komponente hlamidije dobijaju od ćelije domaćina, te da su ograničene na intracelularnu egzistenciju, Moulder ih 1966. god. nazvao energetskim parazitima. Najnovija genetska istraživanja, dovela su do značajnih promena u dosadašnjoj klasifikaciji hlamidija. Red Chlamydiales, prema najnovijoj klasifikaciji sastoji se od četiri porodice: Chlamydiaceae, Parachlamydiaceae, Simkaniaceae i Waddliaceae.

 

1. RED CHLAMYDIALES
PORODICA CHLAMYDIACEAE
ROD CHLAMYDIA
VRSTA:   Chlamydia  Trachomatis
                 Chlamydia muridarum i
                Chlamydia suis

2. RED CHLAMYDIALES
PORODICA CHLAMYDIACEAE
ROD CHLAMYDOPHILA
VRSTA : Chlamydophila (pre Chlamydia) pecorum
               Chlamydophila (pre Chlamydia) pneumoniae sa 3 biotipa
               Chlamydophila psittaci
               Chlamydophila abortus poznata kao Chlamydia psittaci
               Chlamydophila caviae
               Chlamydophila felis

3.  RED CHLAMYDIALES
PORODICA Parachlamydiaceae
ROD Parachlamydia i Neochlamydia
4. RED CHLAMYDIALES
PORODICA SIMKANIACEAE
VRSTA: Simkania negevensis Z
5. RED CHLAMYDIALES
PORODICA WADDLIACEAE
VRSTA:Waddlia chondrophila

Chlamydia psittaci      Elementarna telašca

Hlamidije imaju jedinstveni razvojni ciklus s promenjivim, morfološki različitim, reproduktivnim oblicima. Infektivna jedinica hlamidija je elementarno telešce (ET). Infektivna jedinica hlamidija je veoma  malog promera, a predstavlja vanćelijski oblik hlamidija. Elementarno telešce (ET) gotovo svih pripadnica vrsta Chlamydiales uključujući i sve pripadnice vrste Chlamydiaceae imaju oblik vakuoalrnih “inkluzija” u kojima se pretvaraju u retikulska telešca (RT). Bojenjem po Gimzi ili Kastenedi, mogu se videti inkluzije hlamidija. ET ulazi u ćeliju domaćina endocitozom i poprima oblik većih ne-infektivnih ali metabolički aktivnih retikulskih telešaca veličine do 1.5 μm (RT) unutar bujajuće vakuole. RT  se umnožavaju binarnom fisijom stvarajući buduća retikulska telešca. ET i RT su Gram-negativni i poseduju unutrašnju i spoljašnju membranu i promjenjiv periplazmatski prostor. Približno 20 sati nakon infekcije neka retikulska telešca unutar inkluzija počinju se kondenzovati i sazrevati u elementarna telešca. Smatra se da 40 sati nakon infekcije (kao posledica lize ćelija) počinje otpuštanje infektivnih ET. Hlamidije  se razmnožavaju u kulturi ćelija pilećih embriona. U organizmu se razmnožava u krvi, slezini, jetri, bubrezima i u jajima.

 

 

 

Epizootiologija

 

Psitakoza je zoonoza koja zahvaća prvenstveno ptice. Kod nas je najčešće prisutna zaraza kod papagaja, golubova i kanarinaca. Izvor zaraze predstavlja sekret iz nosa, feces, urin i prašina koja nastaje sušenjem izlučevina ptica. Rezervoari zaraze su razne ptice (papagaji, golubovi, ćurke, patke, pernata živina) u čijim ekskretima i sekretima uzročnik dugo preživljava. Divlje ptice mogu biti nosioci visokopatogenih sojeva, a pri tome ne moraju da obole. Infekcija papagaja prolazi kao latentna infekcija i oni  mogu biti kliconoše. Ptice mogu da prenesu oboljenje na ljude, a najčešće su pogođene osobe koje rade s pticama, a to su ljudi koji rade na farmama, veterinari, prodavci kućnih ljubimaca.
Epidemijski oblik bolesti čest je u porodicama nakon nabavke ptica kao kućnih ljubimaca (papagaja). Oboljevaju češće odrasle osobe, deca ređe. Teži oblici bolesti vezani su uz zaražene papagaje i ćurke, dok je oblik bolesti koji se prenosi na čoveka s drugih ptica znatno blaži (ornitoza). Nije zabeležen slučaj prenosa infekcije sa čoveka na ptice, a takođe se bolest retko prenosi između ljudi. Obzirom na domaćina kod hlamidija nije izražena stroga specifičnost - inficiraju oko 150 vrsta ptica, veliki broj sisara, a raste i broj sojeva izdvojenih iz bezkičmenjaka. Zaraza se unosi u organizam inhalacijom, ingestijom ili ujedom ptice odn. kljucanjem.

 

Klinička slika

 

Inkubacija bolesti traje 40 – 106 dana. Psitakoza (ornitoza) je akutna ili hronična zarazna bolest domaćih i divljih ptica, a znakovi mogu biti izraženi u respiratornom ili digestivnom sistemu ili je infekcija opšta sa poremećajem opšteg stanja. Stanje i jačina izraženih simptoma bolesti zavise od soja i njegove virulencije.
Takođe zavisi i od starosti životinje, pola, fiziološkog statusa i životinjske vrste, zavisi od  ulaznih  vrata infekcije i stepenu izloženosti hlamidijama.
U akutnom toku bolesti dolazi do poremećaja opšteg stanja organizma. Dolazi do gubitka apetita, neveselosti, javlja se proliv, malaksalost, serozno gnojni iscedak iz nosa, bronhitis. Kod mladih ptica i papagaja tok bolesti je burniji i završava letalno.
Kod golubova, simptomi oboljenja su pospanost, bezvoljnost, gubitak apetita, nakostrešeno perije, proliv i sl. Pored ovoga postoji konstantan iscedak iz nosa, pojava zapaljenja očnih kapaka, sluzokože nosa i dušnika. Kod promena na očnim kapcima,oni su jednostrano, a ređe obostrano, otečeni i zacrvenjeni. Takvo otečeno oko suzi, pa je zbog toga okolno perije zamazano od iscedka iz oka. Takođe je zamazano i perije krila, jer golub briše iscedak iz oka o krilo. Zapaljeni očni kapci kasnije se slepe, a ukoliko se oko zagnoji može doći i do toga da se očna jabučica rastopi i golub oslepi. Kada počne zapaljenje sluzokože nosa iz nozdrva se cedi iscedak koji je u početku bistar, a kasnije zamućen i žućkasteje boje. Obolele životinje kijaju,otresaju glavom i pokušavaju da obrišu iscedak. Kada se nozdrve potpuno začepe, golubovi počinju da dišu sa otvorenim kljunom. Kod zapaljenja dušnika i vazdušnih kesa javlja se krkljanje, škripanje i razni drugi šumovi  pri disanju. Golub diše široko otvorenog kljuna pri čemu mu se celo telo pomera. Pojava oboljenja kod mladih ptica  ukazuje na latentnu infekciju kod odraslih.
Kod ćuraka su najteži simptomi bolesti u odnosu na ostalu domaću živinu. Javlja se pospanost, nakostrešenost, proliv, drhtanje tela i pneumoenteritis. Kod pataka bolest protiče u akutnom toku, a simptomi slični kao kod ćuraka. Kokoške nose subklinički infekciju.
Pobačaj kao posledica infekcije vrstom C. psittaci opisan je u goveda, ovce i koze. Kod ovaca  je infekcija vrstom C. psittaci udružena s inaparentnom infekcijom creva, pobačajem, konjunktivitisom, poliartritisom, upalom pluća i orhitisom/epididimitisom. Enzootski pobačaj ovaca  uzrokuje velike štete u intenzivnom uzgoju, a infekcija se najviše širi u vreme jagnjenja. Ovce pobacuju u poslednje dve do tri nedelje gravidnosti, a karakteristične promene nalaze se na placenti: difuzni nekrotizirajući placentitis. U jagnjadi infekcija vrstom C. psittaci uzrokuje poliartritis. Pobačaj u goveda može biti uzrokovan vrstom C. Psittaci, a treba ga razlikovati od pobačaja uzrokovanog bakterijama vrste Borrelia sp. Osim pobačaja, infekcija vrstom C. psittaci u goveda može uzrokovati i encefalomijelitis.
Kod mačaka, prvi soj C. psittaci izdvojen je iz mačke koja je bolovala od pneumonije pa je stoga infekcija vrstom C. psittaci nazvana mačji pneumonitis, a nakon toga izdvojeno je mnoštvo sojeva iz mačaka s blagim znakovima upale respiratornog sistema i konjunktivitisom koji često samostalno nestaje ali se povremeno vraća s razmacima od 10 do 14 dana.
Ukoliko se čovek zarazi, oboljeva u periodu od 4-15 dana. Češći su lakši i srednje teški oblici bolesti koji imaju simptome slične influenci (gripi). Javlja se temperatura koja sporo progredira do 39-40°C, uz periode groznice i drhtavice. Sedimentacija eritrocita je u početku niska, ali kako bolest napreduje, raste. Uz to se javljaju i drugi nespecifični simptomi; glavobolja, bol u mišićima, bolovi u zglobovima, opšte loše stanje, malaksalost. Upala pluća se manifestuje kašljem, uz ponekad sukrvavi iskašljaj. Kod težih oblika bolesti može se javiti i teška hipoksija, uz poremećaje svesti i pretnju smrtnog ishoda. Klinička slika je znatno teža kod starijih i slabijih bolesnika, dok kod mlađih osoba bolest prođe pod lakšom kliničkom slikom. Bolest traje otprilike 2-3 nedelje. Moguće je i ponovno javljanje bolesti iz neizlečenih žarišta u plućima. Manji broj bolesnika može da ima encefalopatske smetnje u vidu konfuzije, delirijuma, kome. Objektivnim pregledom zapaža se bledilo, bradikardija, a ponekad po koži egzantem. Prisutno je uvećanje jetre i slezine  umerenog stepena.

 

Patoanatomski nalaz

 

Zavisi od stadijuma bolesti, virulencije mikroorganizama, izvora hlamidije (da li potiče od domaćih ili divljih životinja). Virulentni sojevi izazivaju nekrotične promene. Mogu se naći hepatosplenomegalija, nekrotična žarišta, aerosakulitis, promene na plućima i crevima – pneumoenteritis.

 

Dijagnostika

 

Sama klinička slika nije dovoljna da se dijagnostikuje bolest jer su simptomi nespecifični. Od velike važnosti su epidemiološki podaci. Hlamidije mogu da se detektuju iz izmeta, iz kloake, iscetka iz nosa, suspenzije jetre i slezine, sputuma, pleuralnog eksudata. Za dokazivanje prisustva Chlamydiae psittaci koriste se tehnika direktne imunoflorescencije, tehnika hibridizacije nukleinskih kiselina, PCR, IHH, serološki testovi (reakcija vezivanja komplementa, test indirektne imunoflorescencije, ELISA).
Pored ovoga može da se izvodi biološki ogled na mišu, izolacija hlamidija na kulturi ćelija i mikroskopsi pregled na inkluzije.

 

Terapija

 

Pošto su hlamidije intracelularne bakterije u terapiji se koriste antibiotici koji deluju na intracelularne bakterije. Lek izbora su tetraciklini (oksitetraciklin, hlortetraciklin, doksiciklin) ali se mogu davati i fluorirani hinoloni (enrofloksacin). Za lečenje ptica (golubova, papagaja itd.) potrebna je dugotrajna terapija, koja traje 4 – 6 nedelja. Voditi računa da se u smešama ne daju mineralne smeše, naročito sa kalcijumom, jer vezuju antibiotike koji zbog toga ne mogu da se resorbuju u organizam. Pre početka lečenja treba sve ptice sa uznapredovalom kliničkom slikom (krkljanje, škripanje, disanje otvorenog kljuna uz pokretanje celog tela) uništiti. Posle lečenja kod prebolelih ptica ne ostaje nikakav imunitet i one se ponovo mogu inficirati.
Pored lečenja, tetraciklini (hlortetraciklin) mogu da se daju preventivno u hrani kako ne bi došlo do oboljenja. Hlortetraciklin ima bakteriostatsko dejstvo pa nakon prestanka terapije kliconoše mogu biti izvor zaraze.
Terapija kod ljudi traje dve nedelje i to doksiciklin 2 x 100 mg/dan, ili tetraciklin-hidrohlorid 4 x 500 mg/dan.

 

Profilaksa

 

Voditi računa o higijeni objekta i gustini naseljenosti objekta. Širenje bolesti se može sprečiti dobrom veterinarskom kontrolom uvoza papagaja i ostalih ptica, mada postoji veliki problem kontrole kod divljih ptica i golubova koji se koriste za sportska takmičenja. Preventivno davanje tetraciklina u hrani sprečava nastanak oboljenja.Treba ih davati preventivno golubovima koji se pripremaju za takmičenja kako se ne bi inficirali u zemljama u kojima borave za vreme takmičenja.
Prema programu mera zdravstvene zaštite životinja u našoj zemlji, sva matična jata i gazdinstva na kojima se drže i uzgajaju i na kojima se obavlja promet egzotičnih, ukrasnih, sobnih ptica i golubova moraju biti registrovana u Ministarstvu, a ptice koje potiču iz ovih objekata, a namenjene su za rasplod, prodaju, izložbe i slično moraju biti slobodne od hlamidioze. Laboratorijski nalaz ne sme biti stariji od 60 dana za ptice u prometu.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Izvori sa interneta:

http://www.merckvetmanual.com/mvm/index.jsp?cfile=htm/bc/201700.htm

http://www.medicina.hr/clanci/PSITAKOZA.htm

http://medicasite.blogspot.com/search?q=psitakoza

http://www.svetzdravlja.com/Tekst-250-18-Papagajska_bolest.htm

http://www.forumromanum.com/member/forum/forum.php?q=hitna_pomoc_ornitoza-tekir_tk_golubarski&action=ubb_show&entryid=1105977408&mainid=1105977408&threadid=1200346066&USER=user_298152&onsearch=1

prof. dr. sc. Branka Šeol, Bakterijske bolesti, Skripta, Zagreb 2004. http://www.vef.hr/org/mbio/specskripta.pdf