(lat. Campylobacteriosis)

 

Campylobacter

Kampilobakterioze  su oboljenja ljudi i životinja izazvana bakterijama iz roda Campylobacter. Oboljenja se  manifestuju  problemima u reprodukciji, pobačajima, gastrointestinalnim poremećajima, a kod ljudi još i meningitisom, sepsom, artritisima, hepatitisom itd. Patogeneza i simptomi bolesti zavise od vrste Campylobacter-a koji je uzrokovao oboljenje.

 

Etiologija

 

Uzročnici kampilobakterioza pripadaju familiji Brucellaccae i rodu Campylobacter. Rod Campylobacter obuhvata nekoliko patogenih i apatogenih vrsta: C. fetus subsp. fetus , C. fetus subsp.venerealis, C.jejuni , C. coli, C. lari, C. mucosalis, C. hyoinestinalis, C. cryaerophila, C. sputorum, C. upsaliensis i dr. U Americi, nazivi vrsta iz roda Campylobacter imaju nesto drugačije nazive. Većina vrsta izolovana je iz ljudske populacije, ali sa izuzetkom C.jejuni i C. coli, ostale vrste su od manjeg značaja za humanu medicinu, a mnogo veći značaj imaju  u veterinarskoj medicini. Pored C. jejuni i C. coli, danas su i druge vrste kampilobaktera priznate kao humani patogeni mikroorganizmi najčešće kod  imunokompromitovanih osoba. Kampilobakterije  su mali, gram – negativni,  uvijeni štapići oblika zareza ili sa više zavoja, obligantno intracelularne bakterije.

 

 

 

 

 

Epizootiologija

 

Izvor zaraze C. fetus subsp. venerealis za životinje su inficirani muški i ženski rasplodnjaci, sekreti i ekskreti polnih organa inficiranih životinja, pobačeni fetusi i njihove ovojnice, kontaminirana hraniva i sperma inficiranog bika. Infekcija se širi koitusom (osim u ovce) i to najuspješnije inficiranim bikom. Zdrav bik može preneti infekciju s inficirane na zdravu plotkinju pri prirodnom osemenjavanju, kontaminiranom spermom i pri veštačkom osemenjavanju. Ulazna vrata u makroorganizam pretežito su sluznica rodnice i penisa. Kod bikova se infekcija lokalizuje isključivo u kriptama sluznice prepucijuma, a da pri tome nema nikakve kliničke manifestacije ni promena u spermi. Uzročnik ovde perzistira i duže od godinu dana. Junice su prijemljive za infekciju nakon što dostignu polnu zrelost, a stariji bikovi su češće kliconoše nego mladi. Krave moraju ostati gravidne da bi se uzročnik ugnezdio u materici., a uzročnik može određeno vreme da preživi na sluznici vagine. Krave postaju rezistentne na ponovnu infekciju. Na infekciju su prijemljiva goveda.
C. jejuni i C.coli su  rašireni među životinjskom populacijom svuda u svetu, kako među domaćim tako i među divljim životinjama. Oni mogu da izazove oboljenje kod životinja i ljudi ali mogu i da se nađu kao slučajani nalaz u crevima kod potpuno zdravih životinja i ljudi. Kampilobakterioza kao oboljenje (sa poremećajima u crevima ) izbija obično u uslovima slabe higijene i držanja životinja. Za razliku od ljudi, kod životinja Campylobacter retko uzrokuje bolest. Psi i mačke predstavljaju značajan rezervoar C.jejuni i potencijalni izvor infekcije za ljude. Takođe i ostale domaće životinje mogu biti izvor infekcije za ljude jer  životinje izlučuju urinom i fecesom uzročnike iako nemaju kliničke simptome oboljenja. Meso živine i svnja danas je veoma značajan izvor zaraze zbog povećanja proizvodnje mesa.
C. fetus subsp. fetus je primarno stanovnik creva   kod životinja i predstavlja značajan izvor zaraze za ljude. Kod goveda i ovaca izaziva pobačaje, a kod ljudi izaziva bakterijemiju, meningitis kod novorođenčadi, abortusa kod žena, gastroenteritis sa sepsom i lokalne infekcije kože. Uzročnik se prenosi ingestijom.  U ovaca se infekcija ne prenosi koitalno, već najčešće peroralno.
Uzročnici kampilobakterioze dospevaju u spoljašnju sredinu preko fekalija i urina obolelih životinja, njihovih sekreta i ekskreta. Mehanizam prenošenja infekcije kod ljudi može da bude fekalno-oralni, alimentarni (konzumiranjem kontaminiranog mleka, mesa i vode)  i koitalni (seksualni).
Dokazano je i da se infekcija putem dojenja može preneti sa majke na novorođeno dete. Infekcija se može prenositi i interhumano preko fekalija i kontaminiranih ruku.
C. upsaliensis je prvi put izolovan iz zdravih pasa, pasa sa dijarejom, a kasnije i iz mačaka bez simptoma oboljenja, pa je zaključeno da domaći Ijubimci mogu biti rezervoari ove vrste kampilobaktera za čoveka. Kod pasa i mačaka može u određenim uslovima da izazove oboljenja ili se nalazi kao saprofit u crevima.

 

Klinička slika

 

Klkinička slika zavisi od vrste Campilobacter-a koji je uzrokovao oboljenje, a razlikuje se kod ljudi i životinja. Vibrioza (kampilobakterioza ) koju uzrokuje C. fetus subsp.venerealis je venerična infekcija odn. specifična polna zaraza goveda koja se karakteriše čestim povađanjem krava u nepravilnim razmacima, nemogućnošću koncipiranja, endometritisima, balanopostitisima i pobačajem. Oboljenje se prenosi parenjem između krava i bikova, osemenjavanjem kontaminiranim materijalom i priborom, a može i kontaktom.  Kod inficiranih krava se javlja sluzavo gnojni sekret iz vagine i materice 5 do 9 nedelja nakon infekcije.
C. fetus subsp. fetus izaziva abortus kod krava i ovaca. Uzročnik se može prenositi sa goveda na ovce i kod ovaca izazvati abortus. Od ovaca, bolest može da se prenese na krave koje sporadično pobacuju ali ne oboljevaju i ne ostaju sterilne. Infekcija ovaca dovodi do pobačaja u kasnoj fazi graviditeta ili se rodi živo ali bolesno jagnje. C. fetus subsp. fetus kod ljudi izaziva bakterijemiju, meningitis novorođenčadi, abortus kod žena, gastroenteritis sa sepsom i lokalne infekcije kože. Bakterijemija može dovesti do rasejavanja uzročnika u razna tkiva i organe i izazvati lokalne infekcije: septički artritis, perikarditis, endokarditis, tromboflebitis, peritonitis, salpingitis, hepatitis i holecistitis. Uglavnom se javlja kod imunokompromitovanih osoba.
C. jejuni i C. Coli mogu da se nalaze u crevima životinja bez bilo kakvih kliničkih simptoma zbog čega i predstavljaju opasnost za infekciju ljudi. Meso životinja (živinsko, svinjsko, goveđe) može biti izvor infekcije za ljude. Oboljenja se uglavnom javljaju usled dejstva nespecifičnih faktora kao što su loša ishrana, higijena, slab imunitet , prisustvo drugih infekcija itd. Kod životinja (najčešće pasa )se infekcija manifestuje vodenastim ili vodenasto sluzavim prolivom sa ili bez krvi zbog gastroenteritisa. Kod životinja ne dolazi do poremećaja opšteg stanja organizma, mada kod pasa može nastati lagana groznica.
C. jejuni i C. Coli kod ljudi mogu izazvati primarne (intestinalne i ekstraintestinalne oblike) infekcije i sekundarne infekcije. Intestinalni oblici infekcije su : enteritis, gastroenteritis, kolitis, trovanje hranom i akutni apendicitis . Ekstraintestinalni oblici infekcije su : sepsa, meningitis, holescistitis, hepatitis, karditis, artritis, pijelonefritis, proktitis i cervicitis. Kao sekundarne infekcije nastaju : Guillain – Barr – ov sindrom, Miller – Fisher – ov sindrom, Reiter – ov sindrom i reaktivni artritis.
Oboljenja koja izaziva C. Lari endemski se javljaju kod morskih galebova, ali izaziva enteritise ljudi. C. upsaliensis izaziva gastroenteritise, dijareju i bakterijemiju kod zdravih i imunokompromitovanih osoba. Psi i mačke su nosioci ove infekcije iako nemaju kliničke znake oboljenja pa predstavljaju opasnost za infekciju ljudi.

 

Dijagnoza

 

Dijagnoza bolesti se potvrđuje   izolacijom uzročnika (mikroskopsi i kulturelno) iz uzetog materijala : sluz iz materice, bioptat materice, ispirak prepucijuma, ejakulat,  feces iz rektuma i dr.  Imunološki (serološki) test koji se koristi u dijagnostici je mukoaglutinacijskim testom (dokaz antitela u vaginalnoj sluzi). Brisevi uzeti nakon porođaja i tokom ili neposredno nakon estrusa ne daju pouzdane rezultate. Postoje i druge, savremenije metode dijagnostike uzročnika kao što su biotipizacija, analiza restrikcionih fragmenata DNK, rezistotipizacija, analiza ćelijskih proteina, WB, određivanjem plazmidskog profila itd.

 

Terapija

 

Kod krava i bikova inficirani C. fetus subsp.venerealis terapija se sprovodi antibioticima i to lokalno i pareneteralno. Daju se penicilini i streptomicin. Kravama se mogu davati intrauterine infuzije, a bikovima se utrljava antibiotska mast u sluzokožu prepucijuma i penisa. Ako se javi pobačaj krava potrebno je simptomatsko lečenje zaostajanja posteljice.
Kod enteralnih infekcija (najčešće psi ) sprovoditi simptomatsko lečenje jer se u većini slučajeva kod životinja ne vrši laboratorijska izolacija uzročnika. Uglavnom je dovoljno sprovesti nadoknadu izgubljene tečnosti i elektrolita, kao i korektan dijetetski režim ishrane. Pored toga daju se i antibiotici i to penicilini, makrolidi, aminoglikozidi, tetraciklini ili hloramfenikol.
Kod ljudi se takođe sprovodi terapija nadoknade tečnosti i elektrolita uz upotrebu antibiotika.

 

Profilaksa

 

Kontrola bikova na kampilobakteriozu, karantin za novonabavljene bikove i junice, kontrola pripusta, higijensko držanje životinja i primena veštačkog osemenjavanja.
Pošto enteralne infekcije izazvane Campylobacter spp. nastaju zbog dejstva nespecifičnih faktora, treba poboljšati uslove držanja i ishrane životinja. U toku terapije životinje vlasnici treba da sprovode pojačane higijenske mere u držanju životinje, jer se bakterije pojačano eliminišu u spoljašnju sredinu preko stolice koja postaje moguć izvor infekcije ljudi.  Za smanjenje kampilobakterioze, kao i drugih trovanja hranom kod ljudi, važno je sprovoditi kontinuiranu kontrolu namirnica životinjskog porekla na svim kritičnim tačkama proizvodnje (uvođenje HCCP sistema u fabrike za prizvodnju hrane).

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

Radanov Pelagić V., Mikrobiologija stočne hrane, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2000 god.

Otašević M., Stanković-Dorđević D., Miljković-Selimović B., Otašević LJ., Dinić M.,  Tasić G., Institut za zaštitu zdravlja u Nišu, C. lari i C. upsaliensis novi entiteti u etiologiji kampilobakterioza. http://www.medfak.ni.ac.yu/AMM/2002-html/Br-2/5-rad.htm

M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarević Ž., specijalna veterinarska patologija, prema četvrtom američkom izdanju, Varaždin, 2008.

Miljković V., Veselinović S., Porodiljstvo, sterilitet i veštačko osemenjavanje domaćih životinja, Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine, Beograd 2005.

Izvori sa interneta:

http://www.stetoskop.info/Kampilobakterioza-717-c36-sickness.htm

http://hr.wikipedia.org/wiki/Kampilobakterioza

http://www.vasezdravlje.com/search/