Example of Category Blog layout (FAQs/General category)

Klostridijski enteritisi ždrebadi i konja

sreda, 05 maj 2010 10:36

Pogodaka: 8789

Nastaju sporadično, a uzrokuju ih mnoge vrste Clostridium spp. Poremećaj ravnoteže crevne mikroflore kod konja igra glavnu ulogu u nastanku enterokolitisa izazvanog klostridijama. Enterokolitise mogu izazvati Cl.perfigens tip A , B, C i D, Cl.difficile, Cl.cadaveris i C.sordellii. Klinički se bolest najčešće ispoljava kod ždrebadi ali se bolest može javiti i kod odraslih konja usled poremećaja normalne mikroflore creva. U crevima konja najčešće se izoluje Cl.perfigens tip A i C, a Cl.difficile je takođe prisutan. Cl.perfigens tip B uzrokuje enterotoksemiju novorođenčadi. Upotreba antimikrobnih lekova, stres, nepravilna ishrana itd. predstavljaju predisponirajuće faktore za prerastanje Cl.perfigens tip C i Cl.difficile u crevima i nastanak entrokolitisa. Zabeleženi su slučajevi fatalnog enteritisa kod ždrebadi koja su bila tretirana eritromicinom.
Akutni enterotoksični – hemoragični enterokolitis ždrebadi uzrokuje Cl.perfigens tip C, a oboljenje najčešće javlja kod ždrebadi mlađe od 3 dana. Bolest se manifestuje hemoragičnim prolivom (ili bez krvi) sa visokom smrtnošću usled neonatalne septikemije. Ždrebad je letargična, ne sisa, ima kolike i grčeve u želucu, a trijas je poremećen. Uloga Cl.perfigens tip A kod enterokolitisa neonatalne ždrebadi je manje jasna. Više od 90% ždrebadi u prvim danima života u digestivnom traktu sadži Cl.perfigens tip A i smatra se da je on među prvim bakterijama koje kolonizuju creva novorođene ždrebadi. Oboljenje može da se javi sporadično ili da izbije na kod većeg broja ždrebadi na farmi. Životinja je letargična, poremećen joj je trias, dolazi do brzog pogoršanja stanja i smrti ya 24 do 48 časa. Na patoanatomskom nalazu se mogu zapaziti opsežna krvarenja i nekroze na sluzokoži tankih creva i u nekim slučajevima na kolonu.
Cl.difficile izaziva enterokolitis novorođene ždrebadi i odraslih konja i može biti fatalan.
Terapija oboljenja kod neonatalne ždrebadi je često bezuspešna. Potrebno je dati velike količine tečnosti i NSAIL intravenski, parenteralno dati antibiotike širokog spektra i
peroralno dati metronidazol. Doze metronidazola i potencijalna dejstva kod ždrebadi nisi potpuno utvrđena. Profilaksa se sastoji u davanju probiotika ždrebadima u prvim danima života. Vakcinacija gravidnih kobila može da spreči infekciju kod mlade ždrebadi. U nekim zemljama se sprovodi imunoprofilaksa. Kobile se vakcinišu toksoid vakcinom koja sadrži Cl.perfigens tip C i D i to dva puta u razmaku 2 do 4 nedelje, a druga vakcina da bude najkasnije mesec dana pre ždrebljenja. Vakcinacija toksoid vakcinama u nekim zemljama nije odobrena, mada su je neki vlasnici koristili zbog velike smrtnosti na farmama. Metronidazol se može davati profilaktički ždrebadima u prvih 3 do 5 dana života.