Example of Category Blog layout (FAQs/General category)

Kontagiozni metritis kobila

sreda, 05 maj 2010 12:46

Pogodaka: 19247

(engl. Contagious Equine Metritis, CEM)

kontagiozni_metritis

Vaginalni iscedak

Kontagiozni metritis kobila je akutna, veoma kontagiozna venerična bolest konja (ekperimentalno i magaraca) koja se kod kobila manifestuje skraćenjem estrusnog ciklusa, endometritisom, pojavom sivkastog sluzavo-gnojnog sekreta iz vulve, nastankom ireverzibilne neplodnosti i vrlo retko abortusima, dok kod pastuva nema kliničkih znakova oboljenja.

Etiologija

Uzročnik bolesti je bakterija Taylorella equigenitalis (ranije Haemophilus equigenitalis) iz familije Alcaligenaceae i roda Taylorella. U rodu Taylorella nalaze se dve vrste : Taylorella equigenitalis koja uzrokuje oboljenje konja i Taylorella asimigenitalis koja uzrokuje oboljenje kod magaraca.
Taylorella equigenitalis je nepokretana, kokobacilarnog do nitastog oblika, veličine 0,8 x 5-6 μm, gram-negativna i pleomorfna bakterija, ima kapsulu i može da se boji bipolarno. Prema osetljivosti na streptomicin identifikovana su 2 biotipa: senzitivan i rezistentan. Uzročnik se teško kultiviše i zahteva posebne podloge za uzgoj. Uzgaja se na “čokoladnom “ agaru u mikroaerofilnim uslovima (5-10% CO2) i na temperature od 37°C. Agar je sa dodatkom trimetoprima, amtericinom B i klindamicinom ili je sa dodatkom streptomicina i peptona. Za svoj rast ne zahtevaju prisustvo dve komponente krvi tkz. faktor X (hematin) i faktor V (koenzim i) ali oni podstiču rast uzročnika. Inkubacija podloga je od 7 do 14 dana. Kolonije su sitne, neprozirne i boje voska. Uzročnik poseduje pojedine zajedničke antigene s bakterijama rodova Pasteurella, Haemophilus i Brucella. Uzročnik je oksidaza i katalaza pozitivan. Uzročnik se nalazi isključivo u genitalnom traktu konja. Obligatni je parazit, a izvan organizma preživi nekoliko dana.

T.equigenitalis

T. equigenitalis. EM

rast_na_podlozi

T.equigenitalis, rast na podlozi

Epizootiologija

Oboljenje je prvi put prijavljeno 1977 godine na jednoj farmi u Engleskoj. Bolest se prvenstveno javlja u Evropi i zabeležena je u Skandinavskim zemljama, Nemačkoj, Engleskoj, Irskoj, Austriji, Belgiji, Švajcarskoj, Holandiji, Francuskoj, Sloveniji i dr., a zatim i u Americi (Kentucky, Missouri, Canada,California, Virginia, New Jersey i dr.), Japanu, Maroku i dr. U Australiji je prvi slučaj zabeležen 1978 godine ali je bolest iskorenjena 1980 godine. U Srbiji nije zabeležen slučaj oboljenja.
Izvor zaraze predstavljaju obolele kobile, latentno inficirane kobile i pastuvi, predmeti i oprema koji su kontaminirani uzročnikom i dr. Pastuvi su asimptomatski nosioci zaraze i kod njih se uzročnik nalazi u uretralnoj fosi i sinusu, na penisu, prepucijumu, a moguće i u distalnom delu uretre dok se u preejakulatu nalazi ređe. Inaparentna infekcija se nalazi kod kobila koje su prebolele bolest i u endemskim područjima. Bolest se najčešće prenosi direktnim putem prilikom pripusta ali se može preneti i zaraženom spermom prilikom veštačkog osemenjavanja kao i inficiranim instrumentima prilikom ginekološkog pregleda. Opisani su slučajevi prenosa infekcije na ždrebad prilikom porođaja, a ždrebad rođena od inficiranih majki mogu biti asimptomatski nosioci infekcije i kasnije prenosioci infekcije za vreme parenja. Posle infekcije uzročnik najduže može perzistirati kod kobila u fosi i u sinusima klitorisa, a kod pastuva u fosi suburetralis. Nakon infekcije kobila, uzročnik Taylorella equgenitalis se može naći u materici, vratu materice, klitorisu (fosi, sinusima) ili istovremeno na svim navedenim područjima. Morbiditet je visok, a mortalitet je beznačajan.

Patogeneza i patomorfološke promene

Unutar 5 dana od infekcije razvija se purulentni endometritis. Glavne štete nastaju na epitelu uterusa u vidu erozija i oštećenja, a epitel i lamina propria su infiltrovani neutrofilima na početku infekcije. Limfociti, makrofage i plazma ćelije se mogu kasnije zapaziti na patohistološkom pregledu. Endometrijum, cerviks i vagina su edematozni i hiperemični.

Klinička slika

vaginalni_pregled

Vaginitis

Inkubacija bolesti traje 2 do 12 dana. U akutnom toku bolesti 2 do 3 dana od infekcije kod kobila nastaje endometritis, cervicitis i vaginitis, a količina iscetka može da varira. Uzročnik ne izaziva nikakve promene na klitorisu. Nakon 10 do 14 dana od infekcije javlja se mukopurulentan iscedak iz vagine koji je gust i sivkaste boje, a rep kobile može biti uprljan od iscetka. U mnogim slučajevima iscedak nije prisutan i infekcija se ne zapaža. Kod inficiranih kobila se skraćuje estrusni ciklus za nekoliko dana na račun diestrusa što je bitan anamnestički podatak. Infekcija sprečava uspešnu koncepciju, a nakon prestanka infekcije kobile ponovo mogu ostati gravidne (reverzibilan sterilitet). Abortusi nastaju vrlo retko. Hronični tok se manifestuje blažom inflamacijom uterusa i slabije izraženim vaginalnim iscetkom, reverzibilnim sterilitetom, estrusni ciklus je skraćen , a abortus se javlja vrlo retko. U hroničnom toku se znaci bolesti uglavnom ne zapažaju.
Infekcija uglavnom prestane spontano u toku nekoliko nedelja, a oporavak endometrijuma je kompletan tako da ne dolazi do trajnih posledica na reprodukciju. Iako infekcija prestaje spontano, kobile mogu biti inficirane mesecima nakon prestanka bolesti. Oboljenje protiče bez sistemskih znakova infekcije. Pastuvi nemaju kliničke znake bolesti.
Antitela se kod kobila pojavljuju 3 do 7 nedelja nakon infekcije, a kod pastuva se ne pojavljuju.

Dijagnoza

Uzimanje_brisa2

Uzimanje brisa

Pojava vaginalnog iscetka i smanjenje estrusnog ciklusa mogu pobuditi sumnju na ovo oboljenje. Iako i druge bakterije mogu izazvati pojavu vaginalnog iscetka kod kobila to je veoma retko. Sigurna dijagnoza postavlja se izlolacijom uzročnika iz materijala. Za izolaciju se uzima bris urogenitalnih sluznica. Kod kobila se uzima bris klitorisa (fosa i sinus), bris iz materice i cerviksa za vreme estrusa i vaginalni iscedak. Kod pastuva se uzima uzorak sa najmanje tri mesta i to sa kožnih nabora prepucijuma, bris uretre, uretralne fose i sinusa, fose glandis, penisa i preejakulatorna tečnost. Uzorci treba da se transportuju u “Ames” transportnom medijumu na temperaturi od 4°C i da se dostave u laboratoriju najkasnije za 48 časa. Uzorci se uzimaju 3 puta u razmaku od sedam dana i životinja se proglašava slobodnom od zaraze nakon 3 negativna rezultata. Na razmazu eksudata oboljenom po Giemsi i Gramu vide se brojni gram negativni kokobacili. Kultivacija uzročnika na podlogama je teška zbog prisustva obilne mikroflore urogenitalnog trakta, a uzročnik se kultiviše na “ čokoladnom “ agaru u mikroaerofilnim uslovima. Razvijeno je mnoštvo seroloških testova ali ni jedan ne daje pouzdane rezultate (RVK, ELISA). PCR se koristi za razlikovanje T. equigenitalis i T. asimigenitalis.

Diferencijalna dijagnoza

Endometritis mogu uzrokovati jos i Pseudomonas aeruginosa, Streptococus zooepidemicus, Klebsiella pneumoniae i Tripanosoma equiperdum (Durina).

Terapija

Uzročnik je osetljiv na većinu antibiotika (penicilin, ampicilin, eritromicin, hloramfenikol, tetracikline i dr.) ali je kliconoštvo teško iskoreniti. Terapija se sastoji od intrauterine aplikacije penicilina ili nekog drugog antibiotika na koje je osetljiv uzročnik, a intrauterina aplikacija se sprovodi tokom estrusa. Pored toga potrebno je detaljno čišćenje fose i sinusa klitorisa 2% do 4% rastvorom hlorheksidina, a nakon čišćenja i sušenja na ova područja se nanose antibiotske masti na koje je uzročnik osetljiv (0.2% nitrofurazon mast). Terapija se sprovodi jedanput dnevno i traje 5 dana. Pored lokalne terapije sprovodi se i opšta terapija antibioticima. U retkim slučajevima terapija podrazumeva hirurško uklanjanje klitoralnih sinusa. Kod pastuva je pre čišćenja najbolje prvo izazvati prolapsus penisa pomoću određenih sredstava npr. aplikacijom detomidina (Domosedan). Nakon toga se penis temeljno ošisti 4% rastvorom hlorheksidina, a posle sušenja se nanosi antibiotska mast na površinu penisa, fose uretralis i uretre. Terapija kod pastuva se takođe sprovodi jedanput dnevno u toku 5 dana. Lečenje može da traje i podrazumeva velike troškove.

Profilaksa

Da bi se izbegao unos zaraze u zemlju potrebno je sprovoditi stroge mere prilikom uvoza konja tj. sprovođenje karantina i testiranje uveženih konja. Potrebno je jednom godišnje testirati konje na prisustvo uzročnika u zemljama u kojima se javlja oboljenje. Sve kobile koje su bile u kontaktu sa zaraženim pastuvom potrebno je testirati. Konji koji su pozitivni na zarazu ne koriste se za priplod sve do završetka terapije i sigurnog negativnog nalaza. Takođe je potrebno sprovoditi odgovarajuće sanitarno-higijenske mere.

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

Izvori sa interneta:

http://www.pubmedcentral.nih.gov/articlerender.fcgi?artid=170246

http://jcm.asm.org/cgi/reprint/33/1/233.pdf

http://www.equidblog.com/tags/taylorella-equigenitalis/

http://cvi.asm.org/cgi/reprint/3/1/47.pdf

http://cat.inist.fr/?aModele=afficheN&cpsidt=18299502

http://lib.bioinfo.pl/meid:238716

http://viswiki.com/en/Contagious_equine_metritis

http://avmajournals.avma.org/doi/abs/10.2460/javma.2000.216.1945?cookieSet=1&journalCode=javma

http://rms1.agsearch.agropedia.affrc.go.jp/contents/JASI/pdf/society/40-1492.pdf

http://books.google.rs/books?id=FYdWYCUOFxsC&pg=PA125&lpg=PA125&dq=taylorella&source=bl&ots=2dJ54EAf_F&sig=HESnxtn8BPVHY2adxSur9_