(lat. Listerioses)

 

Listeria monocytogenes

Listerioza je zarazna bolest brojnih vrsta životinja i  čoveka (zoonoza) koja se javlja u različitim kliničkim oblicima. Bolest se manifestuje u vidu septikemije sa lokalizacijom u jetri, slezini i  CNS-u, u obliku meningitisa, encefalitisa, vrtičavosti, mastitisa i  abortusa, a ređe u obliku keratokonjuktivitisa i  spinalnog mijelitisa.

 

Etiologija

 

Uzročnik listerioze je Listeria monocytogenes, koja pripada familiji Corynebacteriaceae i  rodu Listeria. Rod listerija obuhvata nekoliko vrsta i  to:  L. monocytogenes

L. inocua

L. seeligeri

L. welshimeri

L. ivanoivii

L. grayi

L. murrayi

L. denitrificans

Vrsta Listeria monocytogenes glavni je uzročnik listerioze životinja, a ostale  vrste, osim L. ivanovii, se za sada smatraju apatogenima.

Listeria monocytogenes          Rast na podlozi    Hemoliza na krvnom agaru      Spiralno kretanje listerije

L. monocytogenes je mali, gram – pozitivan štapić ili kokobacil (mlada kultura),1-2 μm dug i  0.5 μm širok koji se u mikroskopskim preparatima iz kulture  može nalaziti u vidu palisada, kineskih slova ili slova L, V  i  Y, dok se u starim kulturama nalazi u vidu dugih nit ii gram-lablna je. Nema spore ni kapsulu, pokretna je ako raste na temperaturi 20 – 25°C, dok na temperaturi uzgoja od  37°C nije pokretna.
Raste u aerobnim , mikroaerofilnim  i  fakultativno anaerobnim uslovima. Raste na običnim hranljivim podlogama sa dodatkom 5% krvi kunića i  5-10% Co2, a najbrže raste na temperature od 30-37°C. Postoje i  selektivne podloge (Oxford agar) za izolaciju listerija iz kontaminiranog materijala koje sprečavaju rast drugih bakterija. Kolonije su glatke, okrugle, blago ispupčene i  plavičaste boje (S-virulentne kolonije). Kulture listerija imaju neprijatan zadah koji podseća na užegli maslac. Na krvnom agaru L.monocitogenes, L. seeligeri i  L. . ivanoivii stvaraju usku zonu beta hemolize. Hemoliza L.monocytogenes može da se pojača u prisustvu  bakterije Staphylococcus aureus tkz. CAMP test (pozitivan je).
Na veštačkim podlogama i  u krvi na sobnoj temperature listerije ostaju u životu do godinu dana. U proizvodima (hrana) preživljava do 100 dana pri 30,5% NaCl na +4°C. Psihrofilna je bakterija i  može se razmnožavati na temperaturi od 1°C i  ph 5,0 do 5,9 što joj omogućava preživljavanje u namirnicama koje se drže u frižideru. Acidorezistentna je (podnosi nizak ph) i  halotolerantna je (podnosi visoku koncetraciju NaCl).

Biohemijske osobine:

L. monocytogenes poseduje katalazu i  fosfatazu, ne redukuje nitrate, hidrolizuje eskulin, stvara kiselinu bez gasa iz glukoze, maltoze i  salicina, a ne stvara kiselinu iz saharoze i  manita. Mleko sa lakmusom ukišeljava bez zgrušavanja. Različite vrste unutar roda Listeria razlikujemo određivanjem biohemijskih osobina, a dostupan je i  tzv. brzi test-API Listeria, koji uključuje određivanje 10 najvažnijih biohemijskih osobina.

 

Tipizacija listerija:

 

Serotipizacija sojeva Listerije:

U početku je izvođena postupcima aglutinacije, a kasnije RVK. Dokazano je prisustvo somatskih “O” i  flagelarnih “H” antigena, tako da danas razlikujemo 16 različitih serotipova roda Listeria. Podela na serotipove ne podudara se s podelom na
vrste, pa pojedini sojevi različitih vrsta mogu pripadati istom serotipu. Serotipizacija ima nedostatke zbog kojih se u epidemiološkim istraživanjima koriste dodatni postupci tipizacije npr. ELISA.

 

Fagotipizacija listerija:

Kao postupak tipizacije listerija ovo je dosta dobra metoda i  može uputiti na izvor zaraze ali nedostatak joj je što se samo mali procenat sojeva može tipizirati unutar serološke grupe i  postoji nedostatak referentnih bakteriofaga za ređe zastupljene serotipe.
Multilokusna enzimska elektroforeza  (engl. multilocus enzyme electrophoresis): je oblik izoenzimske tipizacije pomoću koje je moguće razlikovanje tzv. elektroforetskih tipova i  određivanje njihove genetske povezanosti.
Analiza  pomoću restrikcijskih enzima (engl. restriction enzyme analysis): je postupak koji se koristi za određivanje osobina i  razlikovanje sojeva L.monocytogenes pri masovnoj pojavi bolesti. Rezultati analize sojeva izdvojenih iz ljudi pri masovnijim pojavama listerioze pomoću restrikcijskih enzima pokazali su da su izdvojeni sojevi imali ujednačen “restrikcijsko-enzimski” uzorak (engl. restriction enzyme pattern).
Elektroforeza u gelu u pulsirajućem polju (engl. pulsed-field gel electrophoresis): je  komplikovan  postupak koji se  razdvajaju  manji i  veći delovi DNK, koje je tako razdvojene  jednostavno identifikovati. To je ujedno i  najpouzdaniji postupak tipizacije.

 

 

Virulencija listerija:

Virulentni sojevi listerija stvaraju hemolizin (listeriolizin O), koji se smatra glavnim faktorom virulencije. L.monocytogenes može da se razmnožava intracelularno u ćelijama mononuklearno- fagocitnog sistema (monociti,makrofage), mogu da prodru u njih i  da se oslobode iz fagozoma, da se razmnožavaju u citoplazmi i da inficiraju okolne ćelije. L.monocytogenes ima sposobnost liziranja membrane fagozoma unutar makrofaga pomoću hemolizina. Na taj način L.monocytogenes izbegava da bude lizirana od strane makrofaga.
Pošto su listerije fakultativno – intracelularne bakterije one najviše podstiču ćelijski imuni odgovor (T limfociti i  njihovi citokini). Antitela se samo povremeno stvaraju, a kod listerijskog encefalitisa se uopšte ne stvaraju što otežava serološku dijagnostiku.

 

Epizootiologija

 

Listerije su ubikvitarni mikroorganizmi koji se mogu izolovati iz zemljišta, biljaka, površinskih voda, kanalizacije, iz velikog broja sisara, ptica, riba i  insekata. Smatra se da su glodari prirodni rezervoari infekcije koji povremeno ili stalno inficiraju prijemljivu populaciju. Listerije se mogu naći u izmetu, urinu, pobačenim plodovima, plodovim ovojnicama, mleku i  ostalih sekreta i  ekskreta obolelih.
Čovek i  brojne vrste životinja mogu asimptomatski nositi infekciju i  izlučivati listerije izmetom. Listerije mogu saprofitirati na konjuktivama i  sluzokoži ždrela kod životinja. Mogu se naći u vaginalnoj sluzi. Mleko i  meso kao i  prerađevine od mleka i  mesa mogu sadržati listerije i  biti izvor infekcije za čoveka. Silaža može biti izvor listerija, naročito njeni spoljašnji slojevi zbog aerobnih uslova.
Infekcija nastaje kontaminiranom hranom, sisanjem, umbilikalno, kongenitalno, koitalno, aerogeno, hematofagnim insektima i  preko oštećene sluzokože usta. Encefalitički oblik nastane infekcijom terminalnih ogranaka nervusa trigeminusa preko oštećene sluznice usta. Za listeriju su prijemljive sve domaće životinje. Najprijemljiviji su preživari, naročito ovce, a povremeno obole konji i  svinje. Čovek je takođe jako prijemljiv, naročito trudnice, novorođenčad i  imunodeficijentni. Pernata živina, psi, mačke, divlji i  pitomi glodari i  ptice su takođe prijemljivi na infekciju.
Oboljenje se javlja sporadično, a nekada i  enzootski. Na pojavu oboljenja utiče loša ishrana, promene vremena, visoka gravidnost, porođaj, nehigijenski smještaj, virusna oboljenja, imunodeficijencije itd. Iako listerije saprofitiraju u organizmu životinja, mali broj oboli sa izrazitim kliničkim simptomima. Kod većeg broja životinja nastaje konuktivitis, mastitis ili bolest prođe u vidu latentne infekcije. To ukazuje da postoji velika razlika među životinjama za prijemljivost i  da su potrebni određeni nespecifični faktori za nastanak oboljenja.
Epizootije encefalitisa se mogu javiti kod ovaca nakon ishrane silažom i  to za 3 do 4 nedelje posle, septikemija može nastati drugog dana, a pobačaji za 6 do 12 dana nakon ishrane silažom.

 

Patogeneza

 

Nakon ulaska uzročnika u organizam preko sluzokože creva,može nastati:
inaparentna infekcija sa dugotrajnim izlučivanjem uzročnika, bakterijemija sa lokalizacijom u raznim organima i fatalna septikemija (sa meningitisom ili bez meningitisa, a nastaje najčešće kod monogastričnih životinja i  mladunčadi).

Rast listerija u neutrofilima

Listerija ulazi u ćelije, uključivši i  crevne ćelije, direktnom  endocitozom. Za 24 časa može dospeti u krv i  dovesti do septikemije i  smrti mladih životinja. Može preživeti unutar makrofaga i  monocita. Kod gravidnih životinja pobačaj nastane zbog edema i  nekroze placente i  to za 10 do 15 dana nakon septikemije. Infekcija pri kraju graviditeta uzrokuje mrtvorođenje ili živo mladunče koje brzo ugine zbog septikemije. Listerija može da prodre i  kroz sluzokožu usta kada nastaje encefalitični oblik. Listeriozni encefalitis je jednostrana akutna upala moždanog stabla. Klinički se manifestuje asimetričnim poremećajima funkcije kranijalnih nerava, istostranom hipalgezijom i  paralizom. Kada su zahvaćena vestibularna jezgra nastane ataksija, životinja se kreće u krug a glava je zakrenuta na zahvaćenu stranu. Ovaj oblik nastaje uglavnom kod starijih životinja. Listerija koja se manifestuje encefalitisom, može se dokazati isključivo u mozgu.

 

Klinička slika

 

 

Listerioza može da se manifestuje encefalitisom, septikemijom, pobačajem, mastitisom, konjuktivitisom itd. Inkubacija bolesti traje od 3 do 6 nedelja.
Listeriozni encefalitis se manifestuje raznim neurološkim poremećajima u vidu tromosti, okretanja životinje u krug, okretanje i  savijanje glave na jednu stranu, životinja škripi zubima, cedi joj se slina iz usta, depresivna je, odvaja se od stada itd. Ovi znakovi nastaju kao posledica oštećenja moždanog stabla. Jednostrana paraliza n.facialis dovodi do spuštanja očnog kapka i  ušne školjke, a zbog delimične paralize ždrela životinja slini. Ovce i  koze boluju dva do tri dana i  uginu dok kod goveda bolest traje duže. Smrt nastaje usled prestanka disanja.
Listeriozni pobačaj izazvan L.monocytogenes javlja se najčešće kod ovaca, zapaža se i  kod koza i goveda, a ređe kod svinja. Ovce i  koze pobace 10 do 15 dana nakon infekcije, dok goveda pobace u poslednjoj trećini graviditeta ili rađaju mrtvu telad. Kod ovaca i  koza nakon pobačaja dolazi do zaostajanja posteljice i  pojave krvavog iscetka iz vagine.
Zabeleženui su i  slučajevi pobačaja kod goveda uzrokovani vrstom L. Ivanovii.
Listerije retko prouzrokuju septikemiju, a najčešće se javlja kod novorođenčadi koja su se inficirala tokom intrauterinog razvoja, kod starijih goveda i  kod imunodeficijentnih životinja. Septikemija se manifestuje depresijom, slabošću, mršavljenjem, groznicom, prolivom, nekrozom jetre i  gastroenteritisom. Telad ima zamućenu rožnjaču, dispneju, nistagmus i  opistotonus.
Promene na oku u vidu iritisa i  keratokonjuktivitisa zapažaju se kod ovaca i  koza koje su zimi hranjene silažom.
Listeriozni mastitis  zahvati jedu četvrt, mleko je normalnog izgleda, a lečenje mastitisa je bezuspešno.
Listerioza se ređe javlja kod monogastričnih životinja i ptica.

 

Listerioza ovaca i  koza

 

Listeriozni encefalitis

Inkubacija bolesti traje oko 3 nedelje. Kod starijih životinja oboljenje se uglavnom javlja u vidu encefalitisa ili meningitisa sa nervnim simptomima dok se kod jaganjaca veoma retko zapaža. Jaganjci uglavnom obole u vidu septikemije sa promenama na jetri i  plućima. Bolest se klinički manifestuje povišenjem temperature, smanjenim apetitom, smanjenim uzimanjem vode, škripom zuba, ukočenošću žvakaćih mišića, okretanjem glave i drugim nervnim simptomima. Često se javi nosni iscedak, konjuktivitis i  keratitis. Na kraju životinje leže zbog paralize nogu i  uginu. Pored ovih simptoma bolest može da ima blaži tok i  da životinja prezdravi.
Ukoliko dođe do infekcije gravidnih ovaca, nema poremećaja CNS – a, nego listerije prolaze do fetusa i  dovode do septikemije i  smrti fetusa, a zatim i  do pobačaja. Ako infekcija nastane u kasnom periodu graviditeta, može da se rodi živo jagnje koje nakon rođenja ugine zbog septikemije.
Infekcija kod koza je slična kao kod ovaca s tim što su zabeleženiu slučajevi uginuća koza nakon abortusa iako nisu imale znake encefalitisa, a takođe su zabeleženi slučajevi uginuća koza sa simptomima encefalitisa bez abortuusa.

 

 

 

Listerioza goveda

 

Početak bolesti manifestuje se poremećajem opšteg stanja organizma sa povećanjem telesne temperature od 40,5 do 41,5 °C, a ponekad temperatura može biti i  normalna. Nakon 2 do 3 dana se pojavljuju znaci meningoecefalitisa koji se manifestuju manježnim kretanjem sa uzdignutom glavom, pogled je ukočen, oči iskolačene i  razroke, vid životinje je oslabljen, a ponekad se javi konjuktivitis. Iz nosa se može javiti nosni iscedak, a iz usta se oteže slina, ušna školjka zahvaćene strane je opuštena. Životinja je razdražljiva, a zatim usledi koma pa smrt. Tok bolesti je oko dve nedelje. Životinja može da prezdravi ali ostaju posledice oštećenja koje se manifestuju u vidu zaborava životinje.
Kod goveda se listerija može javiti i  u atipičnom obliku, naročito kod mladih grla, a manifestuje se u vidu oboljenja jetre, gastrointestinalnog trakta i  perikarda.
Pobačaji kod goveda se javljaju najčešće od 4 do 7 meseci graviditeta. Infekcija vimena zahvati jednu četvrt, hroničnog je toka i  ne reaguje na terapiju.

 

Listerioza konja

Manifestuje se pojavom kontrakcija vratnih mišića koja podseća na tetanus, a zatim dolazi do konttrakcija dorzo – lumbalnih mišića pa  kičma konja ima sedlast izgled. Konji se teško kreću i  izostaju od ostalih konja. Konji otežano žvaću i  gutaju hranu. Konjuktive mogu biti ikterične, a pred smrt se može javiti hematurija. Bolest traje 6 do 30 dana i  završava smrću životinje, a otpornije životinje mogu da prezdrave.

 

Listerioza svinja 

Najčešće se javlja kod prasadi na sisi i  kod nazimadi, sporadično ili u vidu enzootija. Bolest se ispoljava u više oblika. Simptomi poremećaja CNS-a su ukočen vrat i  prednje noge, hod kao na štakama, prilikom uzimannja hrane vilica podrhtava, javlja se pareza zadnjeg dela tela itd.
Septikemični oblik se ispoljava u vidu kataralnog zapaljenja pluća, hemoragija u sluzokoži traheje, epikardu i  limfnim čvorovima, hiperemije parenhimatoznih organa itd.

 

Listerioza živine

Javlja se sporadično ili u obliku epizootije i  to u vidu septikemije koja traje nekoliko časova, a ako bolest traje duže dolazi do nekoordinisanog kretanja. Mogu nastati i  encefalitični simptomi.

 

Patomorfološke promene

Kod septikemije nastaju uobičajene promene: tačkasta krvarenja po serozama i  sluznicama, nekrotična žarišta u jetri u vidu tačkastih sivkasto – belih čvorića, krvarenja na  slezeni, bubrezima, srcu, fetusu,gastroenteritis, limfni čvorovi povećani, kongestija pluća, ponekad i  pneumonična žarišta. Slezina  je dvostruko povećana. Fetus edematozan, mumificiran i  autoliziran. Za jagnjad su patognomonična mala, žuta, nekrotična žarišta u jetri, erozije sirišta i  žutonarančasti mekonijum.
Pri listerioznom encefalitisu ne mogu se naći makroskopske promene koje su patogomonične. Patohistološkim nalazom uočavaju se promjene smeštene jednostrano, a najjača oštećenja nalaze se u produženoj moždini i  ponsu. Oštećenja u cerebelumu, vratnom delu kičmene moždine i  diencefalonu znatno su ređe prisutna i  slabije izražena.
Tipične patohistološke promene manifestuju  se nakupljanjem upalnih ćelija i  nalazom
perivaskularnih nakupina sastavljenim prvenstveno od limfocita sa histiocitima, plazma ćelijama i  povremeno neutrofilima. Ako su oštećenja brojna mogu se spojiti i  zahvatiti veći deo moždanog tkiva.
Pobačeni fetus je edematozan, sa žutim nekrotičnim žarištima na jetri i  erozijama na sirištu. Na patohistološkom nalazu uočava se koagulaciona nekroza na jetri i   slezini i  infiltracija makrofagima i  neutrofilima.

 

Dijagnoza

Laboratorijski način dijagnostike je jedini način za potvrdu infekcije. Uzročnik se izoluje iz jetre, sekreta vimena, sluzi uterusa, kod pobačaja iz fetusa, posteljice, sadržaja materice, a kod encefalitisa iz mozga. Identifikacija uzročnika se vrši mikroskopski, kulturelno, sa antiserumima, IF, PCR.
Seroločke metode: RVK i  aglutinacija koji nisu pouzdani. Antitela se ne nalaze kod encefalitičnog oblika bolesti.

Biološki ogled:

Vrši se na belim miševima, kunićima i  zamorcu. Okularna Antonova reakcija se koristi u dijagnostici listerioze jer ni jedna druga bakterija ne daje ovakvu reakciju. Kap bujonske kulture listerija izaziva kod kunića i  zamorca purulentni konjuktivitis i  keratitis za jedan dan.

 

Diferencijalna dijagnoza

Acetonemija, polencefalomalacija, moždani apscesi, cenuroza, besnilo, pobačaji druge etiologije, trovanja, avitaminoze, aujeskijeva bolest, pastereloza, enzootska paraplegija jagnjadi, svinjska kuga, zarazna uzetost svinja itd.

 

Terapija

Ima efekta samo ako se počne na vreme. Listerije su in vitro osetljive na većinu antibiotika dok se u organizmu dejstvo antibiotika pokazalo drugačije jer je listerija intracelularna bakterija. Amplicilin i  amoksicilin su najdelotvornije delovali na listerije u organizmu, a lečenje tetraciklinima i  hloramfenikolom se ne preporučuje. Zabeleženi su slučajevi rezistencije listerija na eritromicin, streptomicin, tetraciklin i  hloramfenikol.
Najbolja terapija se postiže primenom kombinacije ampicilina ili amoksicilina sa gentamicinom ili tobramicinom u većim dozama. Međutim kako aminoglikozidi ne prodiru dobro u likvor kroz zahvaćene moždane ovojnice ponekad je iste potrebno primeniti direktno u cerebrospinalnu tečnost (intratekalno). Terapija listerioznog encefalitisa je dosta neuspečna. Terapija traje dugo i  treba je nastaviti nakon prestanka znakova oboljenja jos 3 do 4 nedelje.

 

Profilaksa 

S obzirom da je uzročnik ubikvitarna bakterija, profilaksa ne daje značajne rezultate. Pošto se bolest javlja usled dejstva nespecifičnih faktora, potrebno je ukloniti nepovoljne faktore koji mogu dovesti do pojave oboljenja. Preventivno se može davati tetraciklin u hranu. Pouzdane vakcine jos uvek nema.
Za prevenciju listerioze kod ljudi potrebno je sprečiti mogućnost da dođe do kontaminacije hrane tokom proizvodnje i  obrade. Trudnice i  osobe sa oslabljenim imunim sistemom treba da  izbegavaju konzumiranje nepasterizovanog mleka i  mlečnih proizvoda, kao i  svih vrsta gotove hrane koja se ne zagreva pred upotrebu. Potrebno je i  dobro podgrejati sve vrste mesnih proizvoda, pogotovo prerađevina kao što su viršle i  kobasice. Bilo kakvi ostatci mesnih proizvoda koji su čuvani u frižideru bi trebalo da se dobro zagreju  a sirovo povrće pred upotrebu treba dobro oprati.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

Radanov Pelagić V., Mikrobiologija stočne hrane, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2000 god.

Šeol B., Bakterijske bolesti, Skripta, Zagreb 2004.

 

Izvori sa interneta:

 

http://www.vef.hr/org/mbio/specskripta.pdf

http://hr.wikipedia.org/wiki/Listerioza

http://www.stetoskop.info/Listerioza-846-c36-sickness.htm

http://www.medicina.hr/clanci/listerioza.htm

http://www.sgi.co.rs/html/004/00404.html

http://www.sheepandgoat.com/news/june2005.html

http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Sheep_encephalitic_listeriosis_neck_lateral_deviation.jpg

http://www.microbiologyatlas.kvl.dk/biologi/english/showmorf.asp?articleid=16