Example of Category Blog layout (FAQs/General category)

Zarazna agalakcija ovaca i koza

četvrtak, 03 jun 2010 09:10

Pogodaka: 25347

(lat. Agalactia contagiosa ovium et caprarum)

m_agalactiae

Kolonije uzročnika

Zarazna agalakcija ovaca i koza je hronično kontagiozno oboljenje koje se u tipičnom obliku manifestuje mastitisom i naglim presušenjem vimena, artritisom i keratokonjuktivitisom. Retko se javi pneumonija, a životinje mogu da pobace. Kod koza se može javiti granularni vulvovaginitis. Bolest je proširena u mediteranskim zemljama i na jugu Evrope, Africi, Aziji, Južnoj Americi i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Etiologija i epizootiologija

Uzročnik zarazne agalakcije ovaca i koza je Mycoplasma agalactiae. Pored ovog uzročnika, agalakciju ovaca i koza mogu da uzrokuju i druge mikoplazme (M. mycoides tip velikih kolonija, M. capricolum subsp. capricolum i M. putrefaciens).
Mycoplasma agalactiae, antigenski je slična M.bovis i raste na uobičajenim podlogama za mikoplazme. Veoma je otporna i može dugo da opstane u đubretu pa su ovčarnici i torovi gde su boravile ovce i koze izvor zaraze nekoliko meseci. Uzročnici se izlučuju mlekom, lakrimalnim sekretom, bronhijalnim sekretom, izlivom iz zgloba i fecesom. Bolest se prenosi direktnim i indirektnim kontaktom. Bolest izbija pri nepovoljnim uslovima, pojačanoj aktivnosti organizma ili usled poremećaja u mlečnoj žlezdi. Bolest se javlja za vreme jagnjenja, na početku i na kraju laktacije. Koze su prijemljivije na infekciju. Na bolest su prijemljive životinje u laktaciji jer se bolest klinički ne zapaža u stadima gde su kastrirani ovnovi ili jalove ovce. Ulazna vrata infekcije su mlečna žlezda ili alimentarni trakt.

Patogeneza

Nakon ulaska u organizam alimentarnim putem, mikoplazme dospevaju u krvotok i limfotok, a zatim za 24 časa preko krvi dospevaju u mlečnu žlezdu ukoliko je životinja u laktaciji. Uzročnici mogu i direktno preko mamarnih kompleksa dospeti u mlečnu žlezdu. Mlečna žleza je prvi organ u kome se mikoplazme razmnožavaju, a odatle uzročnici prodiru i u druge organe (slezinu, oči, jetru, mozak i pluća). Petog dana infekcije javljaju se mamarne lezije, a najveća količina uzročnika se nalazi u jetri, mlečnoj žlezdi i mozgu jer uzročnik ima najveći afinitet prema ovim organima. Uzročnici se u manjoj količini nalaze u slezini, pankreasu i u oku.

Klinička slika

Inkubacija bolesti se kreće u širokim granicama i može trajati od 6 do 60 dana, a klinička slika bolesti je raznolika i zavisi od virulencije i količine uzročnika i otpornosti organizma. Bolest počinje povećanjem telesne temperature, apatijom i inapetencom. Oboljenje se najčešće prvo manifestuje na mlečnoj žlezdi, ali u nekim slučajevima mogu se prvo javiti promene na očima. Zglobovi retko obole, a promene se mogu javiti istovremeno sa promenama na očima i mlečnoj žlezdi.

Promene na mlečnoj žlezdi :

Prvo dolazi do smanjenja proizvodnje mleka ili do potpunog prestanka sekrecije mleka. U večini slučajeva sekrecija mleka se postepeno smanjuje, a na kraju vime potpuno presuši. U mlečnoj žlezdi dolazi do kataralnog ili parenhimatoznog zapaljenja. Ukoliko se sekrecija mleka naglo smanji, mleko je slano i neukusno, plavičaste boje, a kasnije žute boje i rastegljivo nakon čega proizvodnja mleka potpuno prestaje (agalakcija). Ako se proizvodnja mleka postepeno smanjuje, mleko je vodnjikavo i nakon stajanja se razdvaja na dva sloja: gornji sloj koji je sivo-plavičaste boje i bistar, a donji sloj je sediment sačinjen od gromuljica žuto-zelene boje. Vime obolelih životinja je malo, mlitavo i mekano i može da atrofira do te mere da izgleda kao plod oraha.

Promene na očima

promene_na_ocima

Promene na očima

Uglavnom se javljaju nekoliko dana nakon presušenja vimena. Promene se mogu javiti na jednom ili na oba oka, a promene na zglobovima se javljaju posle toga nekoliko dana ili istovremeno sa promenama na očima. Nastaje otok konjuktiva, lakrimalna sekrecija i mukozni iscedak. Životinje su fotofobične pa su im oči zatvorene ili malo otvorene. Najveće promene su na rožnjači i to u vidu difuznog zamućenja koje počinje od periferije ka sredini rožnjače. Dolazi do kongestije vežnjače pa su krvni sudovi izraženi. Zamućenje rožnjače se može javiti i u vidu belih tačkica. Očna jabučica je izbočena, nastaje parenhimatozni keratitis ili u težim slučajevima panoftalmija. Proces se uglavnom završi prestankom zapaljenja i životinja za nekoliko nedelja ponovo progleda. U težim slučajevima dolazi do zagnojavanja po unutrašnjoj strani rožnjače i ostalim delovima oka i do povećanja unutrašnjeg pritiska zbog čega rožnjača perforira i oko postepeno iscuri, a životinja oslepi.

Promene na zglobovima:

Javlja se artritis i otok zglobova pa životinja hramlje zbog bolova. U zglobu se nalazi serofibrinozni ili fibrinozni eksudat. U nekim slučajevima može doći do brze atrofije mišića ekstenzora i do zapaljenja tetivnih ovojnica pa se životinje ne kreću.

Prognoza

U većini slučajeva bolest prođe za 5 do 8 nedelja i životinje se oporave. Nakon novog porođaja mlečna žlezda se regeneriše i ponovo ima normalnu funkciju. Gravidne životinje mogu da pobace za vreme bolesti ili nakon prestanka simptoma bolesti. U težim slučajevima bolesti može doći do smrti.

Patomorfološke promene

U parenhimu vimena se zapažaju čvorići. Zglobovi su ispunjeni sero-fibrinoznim ili fibrinoznim eksudatom. Promene se zapažaju i na rožnjači u vidu zamućenja, promene boje i zagnojavanja.

Dijagnoza

Mikrobiološka pretraga (identifikacija i izolacija uzročnika), RVK, imunoenzimni test (antigen capture ELISA), PCR.

Diferencijalna dijagnoza

Gangrenozni mastitis, infekcija vimena uzrokovana korinebakterijama, E.coli i streptokokama, zarazna šepavost ovaca i slinavka i šap (promene na zglobovima).

Terapija

Sprovodi se antibioticima koji deluju na mikoplazme (tilozin, eritromicin, tetraciklini i dr.). Antibiotici ublažuju simptome bolesti ali ne smanjuju izlučivanje uzročnika mlekom.

Profilaksa

Obolele životinje je potrebno ukloniti , a stado izolovati 6 meseci nakon ubijanja obolelih. Đubre iz ovčarnika i torova treba spaliti i izvršiti dezinfekciju.
Imunoprofilaksa se sprovodi najčešće inaktivisanim vakcinama. Postoje i atenuisane vakcine ali životinje mogu postati kliconoše. Vakcine nisu potpuna i delotvorna zaštita.

Piše: dr vet. med Miroslav Radić

Literatura:

1. Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

2. M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarević Ž., specijalna veterinarska patologija, prema četvrtom američkom izdanju, Varaždin, 2008.

3. Miljković V., Veselinović S., Porodiljstvo, sterilitet i veštačko osemenjavanje domaćih životinja, Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine, Beograd 2005.

5. prof. dr. sc. Branka Šeol, Bakterijske bolesti, Skripta, Zagreb 2004. http://www.vef.hr/org/mbio/specskripta.pdf

Izvori sa interneta :

http://eu.wikipedia.org/wiki/Mikoplasma

http://cs.pandapedia.com/wiki/Mycoplasma

http://en.wikipedia.org/wiki/Mycoplasma

http://emedicine.medscape.com/article/807927-overview

http://www.rain-tree.com/myco.htm

http://www.thepoultrysite.com/diseaseinfo/94/mycoplasma-gallisepticum-infection-mg-chronic-respiratory-disease-chickens

http://www.cfsph.iastate.edu/factsheets/pdfs/avian_mycoplasmosis_mycoplasma_gallisepticum.pdf

http://www.uwex.edu/milkquality/PDF/Vol_3_pdf/Pg_3_43-45_mycoplasma_mastitis.pdf

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12045010

http://www.addl.purdue.edu/newsletters/2004/fall/mycoplasma.htm