(lat. Salmonelloses) 

 

Salmonella typhimurium EM

Salmoneloza je zarazna bolest domaćih, divljih  životinja  i čoveka (zoonoza). Bolest se manifestuje u obliku septikemije, enteritisa sa prolivom, artritisa, pobačaja i pneumonije. Infekcija često može da bude bez kliničkih simptoma.

 

 

 

 

 

 

 

Etiologija

 

S.typhi, bojenje po Gramu

Uzročnici salmoneloze su iz  porodice Enterobacteriaceae i roda Sallmonela. Prema najnovijoj nomenkleaturi u rodu Sallmonela nalaze se dve vrste: S. enterica i S. bongori.

S.enterica ima 6 podvrsta:

I             S.enterica subsp.enterica

II           S.enterica subsp.salamae

IIIa        S.enterica subsp.arizonae

IIIb        S.enterica subsp.diarizonae

IV         S.enterica subsp.houtenae

VI         S.enterica subsp.indica

 

 

Rast na MacConkey podlozi Rast na DC (deoxycholate citrate) agaru      Rast na Rambach agaru      Rast na krvnom agaru Rast na XLD (Xylose Lysine) agaru

Salmonele su gram – negativne bakterije (bacili), asporogene i bez kapsule. Poseduju peritrihne flagele koje im omogućavaju kretanje. S.gallinarum i S.pullorum su jedino nepokretne salmonele. Salmonele se mogu razmnožavati i u aerobnim i u anaerobnim uslovima na većini hranljivih podloga, a uobičajene podloge za razmnožavanje salmonela su MacConkey i brilijant – zeleni agar. Značaj u  dijagnostici imaju i ostale podloge (diferencijalne, selektivne ili podloge za obogaćivanje) na kojima rastu salmonele: selenitni F bujon, endo agar, Wilson Blair podloga, Rambach agar, SS agar i Rappaport – Vassiliadis (RV) bujon. Pošto je materijal koji se donosi u laboratoriju za dijagnostiku često kontaminiran drugim uzročnicima za izolaciju salmonela na podlogama je najbolje koristiti selenitni bujon ili RV bujon jer inhibišu rast ostalih enterobakterija. Kolonije salmonela su guste i sivo bele. Kolonije mogu biti S forme koje izgledaju sitne, okrugle, blago ispupčene, prozirne i sjajne, R forme koje su hrapave, a M forme su mukoidne. Salmonele razlažu glukozu i dekstrozu ali ne i saharozu i laktozu, a većina sojeva stvara sumporvodonik. Redukuju nitrate u nitrite, urea i indol su negativne.
Sojevi salmonela su klasifikovani u serotipove na osnovu njihove antigenske građe. Do sada je utvrđeno više od 2400 serotipova  salmonela i svi su patogeni  ali se razlikuju po virulenciju u odnosu na serotip i soj. Većina serotipova salmonela koje uzrokuju infekcije ljudi i životinja pripadaju vrsti S. enterica subspec. enterica.

Salmonele poseduju tri vrste antigena: O, H i Vi antigene.
“ O “ ili somatski antigen je polisaharid koji učestvuje u formiranju lipopolisaharida ćelijskog zida. Značajna komponenta ovog antigena je lipid A koji sa polisaharidom jezgra čini LPS (lipopolisaharid) endotoksin koji je toksičan za životinje i ljude i značajan je faktor virulencije.
“ H “ ili flagelarni antigen je termostabilni protein, a fimbrije utiču na antigenost salmonela jer maskiraju ostale antigene i daju lažno pozitivne rezultate prilikom seroloških ispitivanja.
“ Vi “ antigeni su površinski polisaharidi, a najpoznatiji je Vi antigen S.typhi.
Plazmidi  omogućavaju salmonelama da izmene svoj antigenski sastav i odgovorni su za rezistenciju salmonela na antibiotike. Prema adaptiranosti na vrstu, salmonele možemo podeliti u 3 grupe:

Salmonele adaptirane na čoveka :  S.paratyphi A,B i C

                                                                S.typhi

 

Salmonele adaptirane na životinje:  S.abortus equi (konj),

                                                                 S. abortus suis ( ovca ),

                                                                S. dublin (goveče),

                                                                ali može inficirati ovce i svinje,

                                                                S. choleraesuis (svinja)

                                                                S. gallinarum i S.pullorum (živina)

 

Salmonele neadaptirane na vrstu:

(mogu izazvati infekcije raznih vrsta životinja i ljudi):

                                                               S.enteritidis

                                                               S.typhimurium

                                                               S.anatum

                                                               S.derby

                                                               S.newport

                                                               S.tennessee

Neadaptirane vrste salmonela predstavljaju opasnost za infekciju ljudi preko namirnica životinjskog porekla.
Za opstanak salmonela u životnoj sredini značajni su temperatura i vlaga. Niža temperatura im više odgovara za preživljavanje. U osušenom fecesu i niskoj temperaturi mogu opstati do 4 godine. U tečnom đubretu mogu preživeti do godinu dana,a u suvom još duže. Otporne su na so pa mogu opstati 75 dana u salamuri sa 12 do 15 % soli. Neotporne su na više temperature i pasterizacijom se uništavaju.

 

Epizootiologija

 

Salmoneloza je bolest koja je rasprostranjena širom sveta. Eksplozivna je zaraza i javlja se zbog dejstva nespecifičnih fakktora kao što su klima, gustina naseljenosti, ishrana, stres itd. Fatalna salmoneloza konja i mačaka ustanovljena je u veterinarskim bolnicama nakon stresa uzrokovanog hirurškim zahvatom i nakon antibiotskog tretmana.
Veću osetljivost i težu kliničku sliku imaju životinje sa smanjenom lokalnom i opštom otpornošću organizma. Intezitet infekcije zavisi od serotipa uzročnika, infektivne doze, imuniteta, starosti, stresa, vakcinacije itd. Prirodni rezervoari salmonela su domaće i divlje životinje (glodarii, ptice, kornjače itd.), čovek sa kliničkom slikom bolesti ili  kliconoše. Salmonele se nalaze u digestivnom traktu životinja i ljudi, a mogu da se izoluju iz organa. Kontaminirana voda i hrana mogu biti značajan izvor zaraze (mesno – koštano brašno, sojino brašno). Čovek može da bude izvor infekcije za životinje. Kliconoše su najznačajniji izvor zaraze jer nemaju kliničkih znakova bolesti, a mogu izlučivati salmonele u spoljašnju sredinu. Pošto su salmonele fakultativni intracelularni mikroorganizmi, mogu preživeti u makrofagama zbog čega se i javlja perzistentna infekcija kod kliconoša. Kliconoše mogu biti aktivne i stalno izlučivati salmonele iz digestivnog trakta, zatim pasivne kada se salmonele samo pasiraju kroz digestivni trakt nakon ulaska u organizam ili mogu biti latentne kliconoše kada ne izlučuju stalno salmonele iz digestivnog trakta, nego se salmonele nalaze u organima, a usled određenih nepovoljnih uslova dolazi do aktiviranja infekcije i izlučivanja salmonella.
Za S. typhi i S.paratyphi je jedino čovek izvor zaraze. Mehanizam širenja infekcije je feko – oralni. Ponekad se salmonele  mogu izlučivati mlekom.

Životinje se mogu inficirati direktnim kontaktom sa obolelim životinjama  ili indirektno preko kontaminirane hrane i vode. Prilikom transporta životinje se mogu inficirati ako se transportuju sa životinjama koje su obolele ili kliconoše. Horizontalno širenje infekcije je veoma brzo u inkubatoru za piliće preko kontaminirane ljuske jajeta. Pilići se mogu inficirati i vertikalnim putem preko jajeta ptica koje su inficirane salmonelama. U odraslim pticama salmonele se ne umnožavaju zbog prisustva kompletne mikroflore creva ali dolazi do kolonizacije salmonela u mesu, zbog čega meso živine predstavlja značajan izvor infekcije za ljude. Salmonele inficiraju najčešće mlade životinje, mlade teže oboljevaju od odraslih i mlade su sklonije da uginu od septikemije.
Ulazno mesto infekcije je digestivni trakt, a kod nekih salmonela i tonzile. Mogu da pasiraju želudac i da dospeju u creva neoštećene.

 

Patogeneza

 

Nakon ulaska u organizam, salmonele najpre pasiraju distalne partije creva i kolona ukoliko ne postoji kompletna mikroflora creva koja ometa njihovu kolonizaciju. Zbog toga se oboljenja češće javljaju kod mladih životinja koje nemaju kompletnu mikrofloru creva. Kod starijih životinja se infekcija može javiti usled poremećaja normalne mikroflore creva (terapija antibioticima, žeđ, nagla promena ishrane itd.). Nakon kolonizacije creva, salmonele ulaze u enterocite u kojima se razmnožavaju, a odatle preko lam. propria dospevaju u limfotok i krvotok, a portalnim krvotokom dospevaju do jetre. Kao fakultativni intracelularni mikroorganizmi razmnožavaju se u makrofagama jetre i slezine. Zapaljenska reakcija u crevima nastaje kao posledica razmnožavanja salmonela u enterocitima pa nastaje gubitak tečnosti, bikarbonata i hlorida.
Usled umnožavanja salmonela nastaju lezije na crevnim resicama tankih creva, limfoidnom tivu i sluzokoži kolona. Invazivne salmonele imaju citotoksični efekat na epitelne ćelije, izazivaju njihovu disocijaciju i ljuštenje i dovode do granulocitne celularne infiltracije lamine proprije.
Usled razaranja salmonela oslobađaju se endotoksini salmonela što uzrokuje sistemske poremećaje (povišenje telesne temperature, pad pritiska, krvarenje, šok). Zbog toga je kod salmoneloze u nekim slučajevima kontraindikovano davanje antibiotika, jer ukoliko bi se dali antibiotici u akutnoj fazi bolesti dolazi do oslobađanja endotoksina (Herxheimerova reakcija).
Kod gravidnih životinja, salmonele prodiru do fetusa i dovode do septikemije i uginuća.
U septikemičnom obliku bolesti, salmonele se šire u razna tkiva i  kod nekih životinja izazivaju fokalni meningoencefalitis, gnojni bakterijski artritis ili  infarkt bubrega.

 

Klinička slika i patomorfološke promene kod domaćih životinja

 

Klinička slika se razlikuje kod različitih vrsta životinja  i zavisi od uzrasta životinje i dejstva određenih faktora kao što su stresni faktori, prenaseljenost, transport, hladno vreme, graviditet, porođaj, infektivna doza bakterija, predhodno izlaganje bakterijama itd. Inkubacija salmoneloze prosečno traje 2 do 6 dana. Salmoneloza kod životinja može da se  javi u nekoliko oblika: septikemični, akutni enterični i hronični enterični oblik.
Perakutna salmonelozna septikemija se javlja kod teladi, ždrebadi, pilića i svinja. Kod mlađih životinja se naročito javlja septikemični oblik. Septikemičan oblik infekcije najčešće izaziva S.choleraesuis. Makroskopske lezije koje se nalaze kod životinja uginulih od septikemičnog oblika su minimalne, a nastaju kao posledica fibrinoidne nekroze krvnih sudova. Zbog oštećenja krvnih sudova nastaju petehije i cijanoza kože, što se naročito zapaža na koži belih svinja. Perakutna salmoneloza uglavnom završi uginućem mladih životinja starosti 1 do 6 meseci, a kod pilića u prvim danima života. Simptomi kod septikemičnog oblika su povišena temperatura, inapetenca, apatija, proliv  koji predstavlja osnovni simptom oboljenja, eritem koji je u početku crven, a kasnije ljubičaste boje naročito oko ušiju  svinja. Uginuća nastaju usled diseminovane intravaskularne koagulacije  toksičnog šoka i slabosti cirkulacije. Ukoliko životinje prežive akutni tok bolesti javljaju se gastroenteritis, omfalitis, artritis i nervni simptomi i postaju kliconoše.
Akutni enterični oblik salmoneloze najčešće izaziva S. typhimurium i javlja se kod goveda,ovaca, konja, svinja i pilića, a retko kod karniovora. Ovde dolazi do difuzne kataralne enteropatije  sa difuznim fibronekrotičnim ileotiflokolitisom. Kao posledica toga javlja se proliv koji je neprijatnog mirisa i sadrži sluz, fibrin i ponekad krv. Multipla žarišta nekroze na jetri i pojava paratifoidnih čvorića (hiperplazija Kupferovih ćelija) su karakteristika akutne enterične salmoneloze. Fibrinozni holecistitis na obdukciji je patognomičan za akutnu enteričnu salmonelozu teladi.

Butoni na kolonu svinje

Hronična enteralna salmoneloza se javlja kod konja, goveda,  svinja i starije živine. Lezije se nalaze u cekumu i kolonu, naročito kod svinja i nazivaju se butoni. Kod svinja nastaje rektalna striktura sa distenzijom abdomena zbog retencije fecesa. Uzrok rektalne stricture u svinja je vaskularna nekroza i slab kolateralni krvotok rektuma kod svinja. Ožiljak zbog ulcerativnog proktitisa kod svinja takođe doprinosi rektalnoj strikturi.

 

 

 

 

 

 

Salmoneloza goveda

 

Proliv kod teleta   Iscrpljenost usled bolesti Zacrvenjena sluznica tankog creva sa prisustvom fibronekrotičnog eksudata

Salmonelozu goveda najčešće uzrokuju S.dublin i S.typhimurium. Najčešće oboljevaju telad u prvim nedeljama života, a kod odraslih na pojavu infekcije utiču nespecifični faktori iz spoljašnje sredine ili prisustvo nekog oboljenja u organizmu (invadiranost metiljima, virusne bolesti itd). Infekcija sa S.typhimurium dovodi do septikemije i akutne enterične salmoneloze (enteritis).
Salmoneloza teladi se manifestuje kratkim periodom inkubacije, prolivom, povećanjem telesne temperature, gubitkom tečnosti i elektrolita i naglim mršavljenjem. Bolest završava uginućem za 1 do 2 dana ako je u pitanju  septikemija. Oboljenje se najranije javlja pred kraj prve nedelje života ili u toku prvog meseca života. Bolest može da se ispolji i u blažim simptomima i da prođe spontano za 4 do 8 dana, a u težim slučajevima za 8 do 14 dana. Letalitet iznosi oko 25 do 30 %. Kod uginule teladi se na patoanatomskom nalazu  može zapaziti difuzno zapaljenje sluzokože sirišta i tankih creva, hiperemija i modre mrlje na  sluzokoži creva i sirišta i deskvamacija epitela. Sadržaj koji se nalazi u crevima je veoma neprijatnog mirisa i žute ili smeđe boje. Promene se mogu zapaziti i na mokraćnoj bešici u vidu hiperemije. Mezenterijalni i medijastinalni limfni čvorovi su uvećan, slezina je hiperemična i natečena. U parenhimu jetre, slezine i pluća kod blažeg toka bolesti se mogu naći nekrotična ognjišta sivo – bele ili žućkaste boje. Ponekad se mogu naći i promene na zglobovima.
Kod odraslih goveda salmoneloza može da se javi kao primarno oboljenje usled dejstva nepovoljnih faktora na organizam ili sekundarno kao posledica nekih drugih oboljenja. U stadima u kojima se salmoneloza javlja endemski, protiče u subakutnoj i hroničnoj formi. Bolest može da se javi i u vidu kratkotrajnog oboljenja (septikemija) kada bolest nastaje brzo, životinja ima poremećaj opšteg stanja,  povišenje telesne temperature, apatiju, gubitak apetita, otežano  disanjem, ubzan puls, malaksalost i ugine u toku 24 sata.
Bolest može imati i sporiji tok (akutni), a glavni simptom je proliv zbog akutnog zapaljenja creva. Proliv je veoma neprijatnog mirisa, ponekad sa primesama krvi i krpicama fibrina. Pored toga je poremećeno opšte stanje organizma ali su simptomi u blažem stepenu nego kod predhodnog oblika. I u ovom obliku takođe dolazi do smrti životinje zbog iscrpljenosti za 5 do 7 dana. U nekim slučajevima može doći do lakšeg ili težeg zapaljenja vimena i do pobačaja kod krava. Mleko od krava muzara može sadržati salmonele.
Bolest se ređe javlja u vidu hroničnog enteritisa sa smenjivanjem proliva i zatvora, zapaljenjem tetivnih ovonica i zglobova.
Ukoliko goveda prebole salmonelozu  postaju privremeni ili stalni izlučivači salmonela iz izmeta, mokraće i ređe iz mleka.
Na patoanatomskom nalazu kod salmoneloze odraslih goveda zapaža se difuzno zapaljenje sa kongestijom na sluzokoži creva i sirišta sa mnogobrojnim krvarenjima. Na sluzokoži creva se mogu zapaziti i krupozne naslage. Mezenterijalni limfni čvorovi kao i ostali limfni čvorovi su natečeni. Slezina je hiperemično ili hiperplastično natečena. Kod lakšeg toka bolesti mogu se zapaziti zapaljivo nekrotična ognjišta na jetri, slezini, plućima i bubrezima.

 

Last image were annotated by Dr. Steve Sorden and Dr. Claire Andreasen and funding was provided by a USDA Higher Education Challenge Grant in collaboration with the Iowa State University Department of Veterinary Pathology, Center for Food Security and Public Health, Armed Forces Institute of Pathology, and Plum Island Animal Disease Center. Link:  http://www.cfsph.iastate.edu/DiseaseInfo/disease-images.php?name=salmonella-nontyphoidal〈=en

 

 

Salmoneloza ovaca

 

Abortus

Infkcija sa S.typhimurium manifestuje se u vidu groznice sa temperaturom, ubrzanim pulsom, konjuktivitisom, otokom očnih kapaka, otžanim disanjem, prestankom preživanja itd. Zapaža se proliv koji je žitkast ili vodnikavog sadržaja, ponekad sa primesama krvi, trbuh je usukan, a životinje su bezvoljne i teško se kreću i zanose zadnjim delom tela. Kod nekih ovaca može doći do ispadanja vune. Životinje uginu za 1 do 2 dana, mada bolest može trajati i duže, a životinje mogu i da se oporave s tim što oporavak traje dosta dugo. Oboljenje se javlja usled dejstva nepovoljnih faktora na organizam. Na patoanatomskom nalazu se zapažaju promene na crevima i sirištu u vidu zadebljanja i inflamacija sa tačkastim krvarenjima. Slezina je otečena i omekšana.
Salmonella abortus ovis je jedan od ozbiljnijih uzročnika zaraznog pobačaja ovaca. Bolest se javlja u vidu manjih ili većih enzootija. Izvor infekcije ovog uzročnika su fetusi, fetalne ovojnice i sekret iz uterusa, a inficiranje nastaje peroralno. Oboljenje se javlja u nepovoljnim uslovima držanja i ishrane ovaca. S.abortus ovis izaziva septikemiju gravidnih ovaca i u toku septikemije bakterije prodiru u fetalne ovojnice i plod, oštećuju plod i izazivaju pobačaj. Gravidne ovce mogu pokazati blage simptome bolesti 2 do 3 dana pre pobačaja u vidu apatije, gubitka apetita i malaksalosti. Nakon pobačaja, iz vagine se cedi iscedak i može doći do zaostajanja posteljice, gangrenoznog metritisa i na kraju do uginuća.

 

 

 

 

Salmoneloza svinja

 

Zid tankog creva je zacrvenjen sa prisustvom fibronekrotičnog eksudata Uvećani i edematozni mezenterijalni limfni čvorovi svinje

Salmonele se često mogu izolovati iz creva, žučne kese i mezenterijalnih limfnih čvorova zdravih svinja što znači da na pojavu infekcije  utiču nespecifični faktori bolesti. Oboljenje najčešće nastaje kod prasadi nakon zalučenja, kod stresa, žeđi, nepravilne ishrane, nakon transporta itd. Oboljenje može da se javi na manjem ili većem broju životinja. Inkubacija bolesti je kratka i iznosi svega 1 do 6 dana. Bolest može da se ispolji u akutnom, subakutnom i hroničnom toku.
Akutni tok bolesti se manifestuje poremećajem opšteg stanja organizma, povećanjem telesne temperature, apatijom, smanjenjem apetita i prolivom. Proliv se javlja 2. i 3. dana bolesti i veoma neprijatnog mirisa je, svetlo žute boje sa primesama krvi. Može nastati konjuktivitis i slepljivanje kapaka. Na koži ušiju i oko ušiju, na koži abdomena i zadnjeg dela butina javlja se eritem koji je u početku crvene boje, a kasnije tamno ljubičaste. Prasad uginjava za 3 do 4 dana od početka bolesti. U blažem obliku akutne forme javlja se proliv neprijatnog mirisa, životinja je malaksala i na kraju uginjava. Ukoliko životinje prebole bolest zaostaju u rastu, ostaju kržljava i trajne su kliconoše. Ukoliko prasad preboli akutni tok bolesti, nastaje subakutni ili hronični oblik bolesti. Od subakutnog i hroničnog oblika mogu da obole sve svinje bez obzira na uzrast, mada najčešće obole prasad ili nazimad, a u ovom stadijumu životinje mršave, povremeno mogu imati proliv i kašalj i uginjavaju.
Infekcija sa S.typhimurium je kontaminirana hrana ovim uzročnikom. Klinička slika kod salmoneloze izazvane S.typhimurium je u vidu digestivnih (enteralnih) smetnji ili u vidu septikemije koja može da se javi sa ili bez enteralnih smetnji.
Na patoanatomskom nalazu kod akutnog oblika bolesti zapaža se uvećanje slezine koja je gumaste konzistencije i crveno plave boje sa uvećanim folikulima. Na bubrezima, epikardu i poplućnici se nalaze sitna krvarenja. Na jetri, bubrezima i ponekad na slezini moguu se naći nekrotična žarišta (paratifozni čvorići). Sluzokoža želuca i creva je zadebljala i hiperemična sa krvarenjima i fibroznim naslagama. Kod septikemičnog oblika promene nisu toliko izražene i nalazi se otok slezine i krvarenja u limfnim čvorovima, krvarenja na sluzokoži digestivnog trakta i na organima.
U subakutnom i hroničnom obliku promene su na crevima, a naročito na slepom i debelom crevu u vidu difuzne difteroidne degeneracije koja podseća na promene kao kod klasične kuge svinja. Sluzokoža creva izgleda kao da je posuta mekinjama, a sluzokoža debelog creva ima izgled hrapave  kore drveta zbog prisustva debljih pseudomembrana zeleno – mrke boje. U trbušnoj duplji se nalazi fibrozni peritonitis i srašćenja zavoja creva. Pluća su retko kad promenjena ali se može zapaziti kataralna pneumonija i sirasta ognjišta, a pluća su sivocrvene boje.

These images were annotated by Dr. Steve Sorden and Dr. Claire Andreasen and funding was provided by a USDA Higher Education Challenge Grant in collaboration with the Iowa State University Department of Veterinary Pathology, Center for Food Security and Public Health, Armed Forces Institute of Pathology, and Plum Island Animal Disease Center.  Link: http://www.cfsph.iastate.edu/DiseaseInfo/disease-images.php?name=salmonella-nontyphoidal〈=en

 

 

Salmoneloza konja

 

Proliv

Salmonele izazivaju razna oboljenja kod konja, a infekcija se ispoljava u vidu septikemije ždrebadi, gastrointestinalnih oboljenja, pobačaja kod kobila i u vidu zapaljenja zglobova.
Septikemija ždrebadi se javlja u prvih nekoliko sati do jednog dana nakon rođenja i brzo završava uginućem.
Oboljenja gastrointestinalnog trakta uzrokuju salmonele koje se već nalaze u organizmu zdravih konja (creva), a infekcija nastaje usled dejstva nespecifičnih faktora. Simptomi su u vidu opšte septikemije i zapljenja creva. Ako je brži tok bolesti javlja se povišena temperatura, cijanoza konjuktiva, ubrzano disanje i proliv praćen grčevima i bolovima. Sluzokoža usta je suva i vruća sa neprijatnim zadahom. Uginuće može da nastane za 8 do 12 časova ili za 1 do 2 dana. Ako je tok  blaži, bolest može trajati do 10 dana, a ozdravljenja su retka. U blažem toku bolesti javlja se opstipacija, a zatim proliv zbog kataralno – hemoragičnog zapaljenja sluzokože gastrointestinalnog trakta.
Patoaanatomske promene su u vidu kataralnog ili hemoragičnog zapaljenja, krvarenja ispod epikarda i endokarda i ispod sluznica. Slezina je hiperplastično povećanana, na jetri se nalaze degenerativne promene, a limfni čvorovi su uvećani.
Salmonelozni pobačaj kod kobila uzrokuje S.abortus equi koja se nakon pobačaja nalazi u ogromnim količinama u porođajnim organima iz kojih se izlučuje. Uzročnik se posle pobačaja izlučuje u spoljašnju sredinu iz genitalnih organa 8 do 60 dana. S.abortus equi se dugo zadržava u organizmu zdravih kobila u žučnim kanalima i crevima i izlučuje se fecesom pa su takve kobile kliconoše. Latentno inficirane kobile mogu biti potpuno zdrave i na svet donositi zdravu ždrebad.kliconoše mogu da budu i kobile koje se nikada nisu ždrebile. Infekcija može da se javi sporadiično ili da se proširi na veći broj kobila u ergelama. Nakon infekcije (egzogene ili endogene), uzročnik ulazi u krvotok i dolazi do septikemije. Salmonele dalje prodiru u fetalne ovojnice i plod usled čega plod uginjava i nastaje pobačaj ili kobila oždrebi mrtvo ždrebe na vreme. Pobačaj najčešće nastaje od 4. do 8. meseca i može da nastane bez predhodnih simptoma oboljenja. Pre pobačaja mogu se javiti kolike, beo i sluzav iscedak bez mirisa iz vagine i povišena temperatura. Nakon pobačaja može doći do zaostajanja posteljice, endometritisa i steriliteta, zapaljenja zglobova i tetiva, pododermatitisa, zapaljenja pluća i dr.
Ako kobile oždrebe pre vremena živu ždrebad dolazi do neonatalne septikemije.
Na pobačenom fetusu zapaža se serozno hemoragični edem potkožja,krvarenja po serozama, hemoragično zapaljenje želuca i creva. Na placenti postoji edem i krvarenja, a horionske resice su gnojno macerisane.
S.abortus equi kod hladnokrvnjaka može izazvati jednostrano uvećanje skrotuma, a ponekad i prepucijuma. Zapaženo je u manjem broju slučajeva zapaljenje zglobova i organa za disanje, a obdukcijom su zapažene hidrokela,apscesi u skrotalnoj duplji, zapaljenje testisa, epididimitis itd.

 

Salmoneloza pasa i mačaka

 

Salmoneloza pasa se javlja u obliku latentne infekcije, gastroenteritisa, gastoenteritisa sa septikemijom i u vidu pobačaja. Mlađi psi su prijemčljiviji za infekciju od starijih, a naročito ako se drže u nepovoljnim uslovima i ako se nepravilno hrane, ako se drže sa odraslim psima u odgajivačnicama ili ako su oboleli od neke drge bolesti. Bolest može da nastane nakon terapije sa imunosupresivnim lekovima, antibioticima i nakon hirurške intervencije. Kod pasa je mnogo češća asimptomatska infekcija i kod mnogih klinički zdravih pasa je izolovano nekoliko serotipova salmonela. Psi  mogu da se zaraze unosom uzročnika hranom, kontaktom sa ekskretima obolelih i kliconoša, u kontaktu sa glodarima i pticama itd.
Simptomi oboljenja kod pasa su: proliv koji je vodenast ili sluzav i može imati primese krvi, povraćanje, poremećaj opšteg stanja sa povećenjem telesne temperature i apatijom, abdominalni bol i dehidracija organizma. Kod pasa se mogu zapaziti i encefalitični simptomi kod infekcije sa S.anatum koja se može otkriti i kod mačaka, a opasna je i za čoveka. U težim slučajevima kod pasa može da se javi septikemija sa smrtnim ishodom.
Salmoneloza kod mačaka prolazi u vidu nespecifičnih znakova oboljenja mada u nekim slučajevima može nastati i teži oblik bolesti ako se mačke inficiraju jedući glodare ili ptice. Mačke mogu da postanu kliconoše i da budu opasan izvor zaraze za ljude sa kojima su u kontaktu. Psi takođe mogu biti izvor zaraze za čoveka (S.paratyphi B).
Glodari takođe mogu da obole sa simptomima kao kod pasa i mačaka i mogu biti izvor S.typhimurium (mišiji tifus) i da prenesu oboljenje na pse, mačke, kuniće i zečeve.

 

Salmoneloza ptica

 

Pojavljuje se sporadično ili u vidu manjih enzootija kod domaće živine ili divljih ptica dok se kod živine na farmi javlja u vidu farmskih enzootija koje ugrožavaju celu farmu živine. Nespecifični faktori imaju veoma značajnu ulogu u nastanku oboljenja.
Infekcije živine su najčešće supkliničke. Veoma je značajno kontrolisati salmonelozu ptica zbog prevencije oboljenja ljudi jer meso i jaja ptica mogu sadržati salmonele.
U zavisnosti od uzročnika salmoneloze ptica razlikujemo: Paratifoze ptica

                                                                                                        Tifus ptica

                                                                                                        Beli proliv pilića i

                                                                                                        Arizonozu

 

 

Paratifoze ptica :  

 

Paratifus ptica je oboljenje koje se javlja kod domaćih i divljih ptica (golubova, fazana, galebova i dr.), a  može da oboli i čovek pa se ova salmoneloza smatra zoonozom. Najznačajniji uzročnici paratifusa živine su S.typhimurium i S.enteritidis koje nisu adaptirane na određenu vrstu. Bolest se javlja sporadično, a može se javiti i kao enzootija na farmama. Najčešće obole mlade ptice starosti 2 do 4 nedelje. Izvor infekcije za ptice su roditeljska jata, a infekcija se u poplaciji prenosi horizontalno i vertikalno. Ljuska jajeta živine se inficira tokom prolaska kroz kloaku ili jajovod roditelja koji je kliconoša i salmonele prodiru kroz ljusku zaražavajući embrion jajeta. Nakon izleganja pilića, dolazi do širenja infekcije horizontalnim  putem u inkubatoru. Ukoliko su oplođena jaja inficirana, dolazi do uginuća embriona u jajetu i to 15.dana inkubacije. Kod pilića koji se izlegu iz inficiranih jaja, bolest se javlja nakon nekoliko časova ili za 5 dana, a najkasnije za 3 nedelje.
Paratifus može da se javi u nekoliko oblika. Perakutni oblik se javlja kod pilića starosti nekoliko časova tj.kod pilića koji su se inficirali salmonelama kroz ljusku jajeta. Takvi pilići uginjavaju naglo bez kliničkih simptoma bolesti. Na obdukciji se nalazi slika septikemije: ljubičaste mrlje po koži, petehije po serozama i mukozama, krvarenja po epikardu, miokardu i peritoneumu.
Akutni tok se najčešće javlja kod ptica starosti 5 dana do 3 nedelje. Bolest traje oko 8 dana i visok je procenat mortaliteta. Dolazi do poremećaja opšteg stanja organizma, temperatura je povišena, životinja je malaksala, pokunjena, zatvorenih očiju, nakostrešenog perija, bez apetita, a vodu pije više nego obično. Javlja se proliv koji je žućkasto – beličaste boje, a može biti sa primesama krvi. Oko kloake se nalazi slepljeno perije i uprljano je fecesom. Ponekad nastaje purulentni konjuktivitis, nervni simptomi u vidu paralize nogu i krila, nekoordinisanog kretanja, kretanja u krug itd. Ponekad životinja može da se oporavi ali pre ili kasnije ugine zbog kaheksije. Kod mlađih životinja je procenat mortaliteta mnogo veći.
Kod starije živine, salmoneloza se javlja u vidu pojedinačnih oboljenja i mnogo ređe nego kod mladih životinja, a tok bolesti je subakutan ili hroničan.
Ako se javi akutan oblik kod starije živine, on se manifestuje jakim prolivom žućkaste boje, tamno – crvenom bojom kreste i podbradnjaka, a koža je prošarana crvenim prugama što govori o septikemiji.
Subakutan i hroničan tok paratifusa je mnogo češći kod odrasle živine, a klinička slika je slična tifusu živine. Simptomi su zatvor koji se smenjuje sa prolivom, prestanak nošenja jaja, neredovno nošenje jaja, promenjen izgled žumanceta i belanceta jaja, deformisana ljuska jajeta itd. Obolelo jaje može da prsne i da se sadržaj izlije u trbušnu duplju pa da živina ugine usled zapaljenja peritoneuma i ascitesa. Životinja može da ugine i zbog iscrpljenosti organizma. U hroničnom obliku bolesti mogu nastati promene na zglobovima pa nastaju problemi u letenju (golubovi).

Lezije na crevima

Na patoanatomskom nalazu kod pilića uginulih od paratifusa nalazi se neresorbovana žumančana kesa, sitna tačkasta krvarenja po perikardu, peritoneumu i moždanim ovojnicama. Organi trbušne duplje su prevučeni fibrinskim naslagama, a u trbušnoj duplji se nalazi veća količina serozne tečnosti. Na sluzokoži creva se zapaža kataralno zapaljenje sa deskvamacijom epitela i tačkasta krvarenja. Ponekad se na sluzokoži creva mogu uočiti sitne ulceracije prekrivene kazeoznim naslagama. U plućima se može zapaziti edem sa kongestijom i lobarna pneumonija. Jetra, slezina i bubrezi su  hiperemični i puni krvi. Ukoliko je tok bolesti blaži mogu se javiti nekrobiotički procesi na sluzokoži tankih i debelih creva u vidu žućkastih ognjišta. U plućima se mogu naći  žuta i sivkasta ognjišta kazeoznog sadržaja. Na jetri, plućima i srcu se nalaze nekrotična žarišta žućkaste ili sivkaste boje. Kao posledica tiflitisa cekumi su ispravljeni zbog prisustva nekrotičnih naslaga.
Kod starije živine uginule od paratifusa promene se nalaze na crevima, genitalnim organima i zglobovima. Sluzokoža creva je natečena, zadebljala, sa deskvaminisanim epitelom i većim ulceracijama. Kod ženki se nalazi salpingitis sa zapaljenjem ovidukta koji može biti ispunjen pseudomembranama. Na zglobovima se nalaze zadebljanja, otoci i ankiloze. Na jetri, slezini, bubrezima, srcu, mozgu i mišićima mogu se zapaziti nekrotični čvorići (paratifozni čvorići).

 

Tifus živine

 

Promene na jetri

Uzročnik tifusa živine je S.gallinarum. Oboljenje se najčešće javlja kod kokošaka i ćuraka. Kod mladih životinja oboljenje ima sliku kao kod infekcije sa S.pullorum i S.typhimurium. Kod odrasle živine dolazi do pada apetita, prirasta i nosivosti, a procenat uginuća se povećava. Javlja se vodenast proliv žućkaste boje i sluzav, a može imati i primese krvi. Morbiditet iznosi 100%, a mortalitet 50 %. Odrasla živina oboljeva najčešće u hroničnom obliku sa promenama na genitalnim organima, jetri, slezini i dr. Odrasla živina može duže vremena da boluje inaparentno, a na vrhu perioda nosivosti bolest može da se akutizira i da završi uginućem. Do uginuća može da dođe i usled rupture jetre zbog prisustva nekrotičnih ognjišta na jetri.
Patomorfološke promene u akutnom toku bolesti nalaze se na jetri koja je zeleno – smeđe boje, povećana i krta sa nekrotičnim ognjištima i krvarenjima. Na slezini se takođe nalaze nekrotična ognjišta i uvećana je. Jajnici su hiperemični, na dugim drškama vise degenerisani folikuli, tamno crvene boje ili smežurani i sive boje. Na jajovodu se nalaze zapaljenja pa se u jajovodu razvijaju jajni konglobati nalik na konkremente. Poremećeno je stvaranje ljuske jajeta i nošenje jaja – legenot.
U crevima se nalazi kataralni enteritis. Kod mužijaka se može naći otok semenika i pasemenika sa nekrotičnim ognjištima. U hroničnom obliku bolesti leš izgleda mršav, telesna duplja je ispunjena sirastim eksudatom zbog zapaljenja seroze prouzrokovanog ruptiurom jajnih folikula.

 

Beli proliv pilića (pulorum bolest)

 

Uzročnik belog proliva pilića je S.pullorum koja je veoma slična S.gallinarum, a razlikuju se na osnovu biohemijskih osobina. S.pullorum inficira samo mladu živinu za razliku od S.gallinarum. Bolest ima pretežno akutan tok. Bolest se najčešće prenosi preko inficiranih jaja, a inficiraju se embrioni i pilići mlađi od tri nedelje. Novoizleženi pilići se inficiraju u inkubatoru preko inficirane ljuske. Infekcija može nastati i tokom transporta novoizleženih pilića, a nešto kasnije infekcija može nastati mešanjem zdravih i inficiranih pilića. Inficirani embrioni u jajetu uginjavaju najčešće 17. ili 18. dana inkubiranja, a pilići koji su se izlegi iz inficiranih jaja uginjavaju za 1 do 2 dana nakon izleganja. Pilići koji se inficiraju u inkubatoru aerogenim putem uginjavaju 14. dana nakon infekcije, a u plućima imaju proimene u vidu tifoznih čvorića. Mogu da obole i pilići starosti do 20 dana. Simptomi bolesti su potištenost, inapetenca, respiratorne smetnje, pilići ne jedu, spuštenih su krila i zatvorenih očiju i imaju karakterističan proliv bele boje po čemu je bolest i dobila naziv. Proliv je bele boje jer je prekriven kristalima mokraćne kiseline koja se izlučuje u većoj količini zbog visoke temperature. Oko kloake perje je zaprljano i bele boje je kao gips. Ukoliko bolest traje duže javi se poliartritis.
Patoanatomski nalaz može da bude negativan kod pilića koji su uginuli nekoliko časova nakon izleganja. U septikemičnom obliku bolesti zapažaju se krvarenja, ikteruskongestija krvnih sudova, jetra je otečena i krta, tamnocrvene ili crne boje, a na crevima se nalazi kataralno zapaljenje i sluz. Slezina je hiperemična i uvećana. U akutnom toku na jetri se nalaze sitna nekrotična ognjišta i može doći do njene rupture. Pilići koji su se inficirali aerogeno u inkubatoru imaju promene na plućima u vidu granuloma i kataralne pneumonije.

 

 

 

 

Arizonoza :

 

Uzročnik arizonoze je S. enterica subsp. arizonae. Prvenstveno oboljevaju ćurići, a ređe pilići i starije ptice. Mortalitet je preko 50% i nanosi velike štete ćurkarstvu, a kod pilića i pačića mortalitet može iznositi  do 90% ali retko oboljevaju. Bolest se javlja u prve 4 nedelje života. Starije jedinke su kliconoše sa lokalizacijom uzročnika u ovarijumu i odatle se na potomstvo prenose jajima, a takođe i fecesom. Odrasle ćurke nemaju simptome bolesti.
Klinički simptomi su u vidu akutne septikemije sa promenama na očima i nervnom sistemu. Ćurići su depresivni, podrhtavaju, imaju pastozan izmet, paralizu nogu i uginjavaju. Na patoanatomskom nalazu se zapaža peritonitis, zapaljenje žumančane kese, kazeozni eksudat u vazdušnim kesama, jetra je natečena. Takođe se nalazi konjuktivitis, enteritis i tiflitis.

 

Dijagnoza

 

Postavlja se na osnovu epizootioločkih podataka, kliničke slike i potvrdnog laboratorijskog nalaza.
Za laboratorijsku dijagnostiku je potrebno pravilno uzorkovanje materijala i to pre nego što je životinja bila pod antibiotskom terapijom. Uzorke treba uzeti u akutnoj fazi oboljenja ili odmah nakon uginuća. Ako se uzima krv za aglutinaciju izvrši se punkcija vene pod aseptičnim uslovima, prva kap krvi se ukloni, a druga kap se prenosi na predmetno staklo. Ukliko se kao uzorak šalje feces on treba da bude svež jer ako se drži na sobnoj temperaturi duže vreme dolazi do pada ph u fecesu i do inaktivacije salmonela. Zbog toga se uzorak fecesa stavlja u puferizovani medijum i što je pre moguće šalje se na ispitivanje.
Prema programu mera zdravstvene zaštite životinja u našoj zemlji je obavezno laboratorijsko ispitivanje (bakteriološko odn. serološko) svih jata živine i pernate divljači čiji se proizvodi koriste za javnu potrošnju, a slanje uzoraka iz objekata mora biti pod nadzorom veterinarskog inspektora. Jato živine ili pernate divljači koje je namenjeno za klanje mora biti slobodno od Sallmonela spp., što se potvrđuje laboratorijskim nalazom ovlašćenog naučnog ili specijalističkog instituta. Nalaz ne sme biti stariji od 15 dana.
Konzumna i priplodna jaja se mogu staviti u promet samo ako su slobodna od Sallmonela spp., a laboratorijski nalaz ne sme biti stariji od 30 dana. Fabrike stočne hrane su dužne da jednom mesečno dostavljaju uzorke hraniva, komponenti za pravljenje gotovih smeša i uzorke gotovih smeša nadležnom veterinarskom institutu.
Dijagnostika salmonela se vrši identifikacijom uzročnika: mikroskopski preparat i izolacija na kulturi, DIF i PCR.
Za izolaciju na kulturi uzorci se prvo zasejavaju na podloge za obogaćivanje, a kasnije se koriste selektivne podloge. Za serološko ispitivanje koriste se testovi aglutinacije (brza krvna ili serumska aglutinacija, klasična aglutinacija u epruveti i mikroaglutinacija) i ELISA.
Serotipizacijom se određuje serotip salmonela, aglutinacijom sa O,H i Vi antiserumima ispituje se antigenska građa i određuje serotip.
Fagotipizacijom salmonela ispituje se osetljivost izolata prema određenim bakteriofagama.

 

Terapija

 

U akutnoj fazi bolesti terapija antibioticima (ampicilin, cefalosporini) može dovesti do oslobađanja endotoksina i razvoja Herxheimerove reakcije i do povećanja broja kliconoša. Ako se antibiotici daju životinjama kliconošama može doći do produženja trajanja kliconoštva ili usled dejstva antibiotika na normalnu mikrofloru creva može doći do poremećaja ravnoteže između bakterija i aktivacije salmoneloze kod kliconoša. Zbog  toga je upotreba antibiotika kod crevne salmoneloze diskutabilna. Da li će se vršiti terapija antibioticima zavisi i od ekonomske opravdanosti terapije.
Terapija antibioticima se primenjuje kod životinja koje ispoljavaju kliničke simptome u vidu opšte slabosti, povišene telesne temperature, jakog proliva i povraćanja kao i kod onih sa znacima sistemske infekcije (septikemija). Za lečenje salmonelozne septikemije daju se peroralno antibiotici širokog spektra. Najčešće se upotrebljava kombinacija sulfonamida i trimetoprima. Kao alternativni antibiotici dolaze u obzir ampicilin, florohinoloni ili cefalosporini III generacije.
Pored antibiotske terapije sprovodi se rehidracija organizma, sprečavanje acidoze (naročito kod konja) dijeta, davanje mineralno vitaminskih preparata, davanje antipiretika po potrebi i dr. Salmonele se mogu kontrolisati antibioticima i potrebno je uraditi antibiogram jer je u profilaksi i terapiji salmoneloze jedan od osnovnih problema sticanje rezistencije salmonela na antibiotike.
Salmonele su osetljive na hloramfenikol, tetracikline, furozolidon, neomicin, streptomicin, gentamicin, ampicilin, cefalosporine III generacije i sulfonamide.
Rezistencija se uglavnom javlja na aminoglikozidne antibiotike ( treptomicin, neomicin, gentamicin) i na sulfonamide, a neki sojevi su rezistentni i na hloramfenikol, a postoje i multirezistentni sojevi. Nakon antibiotske terapije bakteriostatskim antibioticima, životinje ostaju kliconoše.
Ukoliko antibiogram nije moguće uraditi predlaže se sledeći izbor antibiotika u terapiji salmoneloza kod životinja:
Telad: trimetropim sulfadoksin, sulfadimidin, ampicilin ili amoksicilin.
Ždrebad: gentamicin i ampicilin
Konji: ampicilin ili sulfonamidi
Svinje: trimetropim sulfadioksin (kod septikemije), a ostali slučajevi sa sulfametazinom
Psi: enrofloksacin
Živina: sulfonamidi

Upotreba hloramfenikola je zabranjena kod životinja za ishranu ljudi.
NSAIL se mogu davati u cilju smanjenja efekata endotoksemije.
Kod živine se može sprovoditi terapija “kompetitivnim isključivanjem” tj. daje se mikroflora odrasle živine mladim pilićima da bi se stvorila ista zaštita kao kod odraslih. Mikroflora creva odraslih ptica sprečava kolonizaciju salmonela u crevima.
Probiotici se mogu davati za održavanje normalne mikroflore. Terapija tifusa i puloruma se ne sprovodi nego se obolele jedinke uništavaju.

 

Profilaksa

 

Eradikacija salmoneloza na globalnom nivou nije realan cilj u današnjim uslovima proizvodnje nego se vrši kontrola i eradikacija oboljenja  na određenim teritorijama i u određenim stadima odn. jatima. Pošto je za nastanak salmoneloza potrebno dejstvo nespecifičnih faktora potrebno je sprovoditi određene zoosanitarne mere kao što su :

-          dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija objekata u kojima se drže životinje

-          odvojeno držanje različitih kategorija životinja

-          odvojiti obolele od zdravih životinja

-          pronalaženje i uništavanje obolelih i kliconoša

-          držanje životinja u dobrim uslovima higijene

-          pravilna ishrana

-          prijavljivanje oboljenja

-          praćenje podataka o prometu životinja i ispitivanje porekla infekcije

-          fumigacija jaja i inkubatora sa formaldehidom i potapanje jaja u gluteraldehid itd.

U slučaju pojave salmoneloze na slobodnim teritorijama ili u slobodnim populacijama, potrebno je izvesti eradikaciju terapijom, vakcinacijom i higijenom ili depopulacijom jata, stada itd. U regionima gde se salmonela javlja endemski treba vakcinisati životinje.

 

Imunoprofilaksa: 

 

Salmonele su slabi imunogeni pa se zbog toga vakcinacija teže izvodi, mada su u upotrebi mnogobrojne vakcine, a najčešće inaktivisane vakcine sa različitim serotipovima salmonela. Takođe su u upotrebi i atenuisane žive vakcine protiv infekcije sa S.dublin kod goveda.
Goveda se mogu vakcinisati na sledeći način :
Telad se vakciniše u uzrastu 1 do 6 nedelja živom, atenuisanom vakcinom u mleku i supkutanom aplikacijom dve doze inaktivisanog imunogena S.dublin. Gravidne krave se mogu vakcinisati tokom prvog trimestra graviditeta i to dva puta ili tri i pet nedelja pre očekivanog porođaja. Na ovaj način se sprečava abortus kod krava, a telad su zaštićena od salmoneloze u prvim danima života.
Svinje se vakcinišu da bi se povećala otpornost organizma protiv salmonela i da bi se smanjili ekonomski gubici. Svinje se vakcinišu inaktivisanim vakcinama za parenteralnu upotrebu i atenuisanim živim vakcinama za parenteralnu i peroralnu upotrebu. Vakcinisane svinje mogu da ostanu kliconoše što sprečava eradikaciju oboljenja. Mogu se vakcinisati gravidne krmače u cilju zaštite prasadi od infekcije. Prasad se može vakcinisati oralnom vakcinom od trećeg dana života pa nadalje, a pre tova jos i parenteralnom aplikacijom.
Vakcinacija živine se obavlja sa živim,atenuisanim vakcinama i mutantnim sojevima koji se daju peroralno u cilju sinteze IgA klase. Neke vakcine za živinu sadrže i inaktivisane imunogene.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

Valčić M., Robertson I., Kulišić Z., Goss S., Specijalna epizootiologija, Compedium bolesti sa liste A i značajnih bolesti sa liste B Međunarodne organizacije za epizootije (OIE-a), Beograd 2004.

M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarević Ž., specijalna veterinarska patologija, prema četvrtom američkom izdanju, Varaždin, 2008.

 

Izvori sa interneta:

 

http://www.medicina.hr/clanci/salmoneloze_bolesti_uzrokovane.htm

http://www.zastita.com.hr/content/view/1624/345/

http://hr.wikipedia.org/wiki/Salmoneloza

http://www.unbc.ca/nlui/wildlife_diseases_bc/salmonellosis.htm

http://textbookofbacteriology.net/themicrobialworld/Salmonella.html

http://www.microbelibrary.org/asmonly/details.asp?id=2293

http://atlas.medmicro.info/index.php?jazyk=en&sekce=1&podsekce=27

http://www.chttp://picasaweb.google.com/lh/photo/pnXvYGdglMlCRrQX39pF6Qfsph.iastate.edu/DiseaseInfo/disease-images.php?name=fowl-typhoid