Example of Category Blog layout (FAQs/General category)

Tetanus

ponedeljak, 07 jun 2010 13:35

Pogodaka: 39551

Tetanus je akutno, nekontagiozno oboljenje progresivnog karaktera uzrokovano egzotoksinima koje produkuje bakterija Clostridium tetani. Tetanus je vrlo teško zarazno oboljenje u narodu poznato pod nazivom “ zli grč “, a nastaje kada se rana kontaminira sporama Clostridium tetani i kada se u njoj stvore uslovi za razmnožavanje uzročnika i produkciju egzotoksina. Na infekciju su najosetljiviji konji i čovek, a manje su osetljive svinje, ovce, koze, psi i mačke, dok je živina neosetljiva na infekciju. Bolest se karakteriše pojačanom mišićnom aktivnošću u vidu tonično-kloničnih grčeva skeletne muskulature i pojačanim mišićnim tonusom.

Etiologija

tetanus_C_tetani

Clostridium tetani

Clostridium tetani rast na podlozi

Uzročnik bolesti je Clostridium tetani, anaerobni i aerotolerantni, gram pozitivan štapić, pokretan, sa terminalno postavljenom sporom tipa Plectridium, pa na mikroskopskom preparatu podseća na palicu za reket ili čiodu. U tečnim podlogama raste sporo, stvara sitno zrnast talog i ima miris na spaljeni rog. Na krvnom agaru daje zonu beta hemolize, a kolonije su prozračne sa izreckanim ivicama i vunastin produžecima. Biohemijske osobine uzročnika su da stvara indol i vodonik sulfit i vrši sporu digestiju mišića.
Spore tetanusa su veoma otporne (ne ubija ih ni kuvanje od 20 minuta) i u prirodi mogu opstati 20 godina, dok su vegetativni oblici osetljivi na dejstvo fizičkih i hemijskih sredstava.
Uzročnik tetanusa proizvodi jak egzotoksin koji ima dve komponente tetanolizin (hemolizin) i tetanospazmin (nerotoksin).

Epizootiologija

Bolest je nekontagiozna i javlja se sporadično. Prirodni rezervoar uzročnika je digestivni trakt domaćih životinja (konj, goveče, ovca), a uzročnik preko izmeta dospeva u zemljište i prelazi u otporan oblik odn sporu. Spore se mogu naći u stajnjaku i leševima životinja, a u zemljište mogu dospeti prilikom đubrenja zemljišta. Infekcija nastaje preko povreda na koži i sluzokožama i to ako se u rani stvore povoljni (anaerobni) uslovi za razvoj uzročnika. Razvoju uzročnika pogoduju duboke rane, nagnječene rane, ujedne rane i nekrotično tkivo u kojima je smanjena perfuzija tkiva tj. manjena je koncetracija kiseonika u tkivu. Infekcija može da nastane prilikom hirurških zahvata sa nesterilnim instrumentima koji sadrže spore tetanusa i druge bakterije. Druge bakterije mogu dovesti do gnojenja rane i potrošnje kiseonika pa tako stvoriti anaerobnu sredinu za razvoj Clostridium tetani. Infekcija se može javiti prilikom kastracije, obrade rane, potkivanja konja, nagaza na esker, prilikom teških porodjaja kada dođe do nagnječenja porođajnog kanala kao i kod novorođenčadi prilikom presecanja pupčane vrpce nesterilnim priborom.
Kod krava je najčešći ulaz infekcije materica i povrede u porodjajnom kanalu dok se kod teladi bolest javlja uz zapaljenje pupčanog kanala. Prirodno nastala bolest ne daje imunitet jer su letalne doze manje od doza za nastanak imuniteta.

Patogeneza

Nakon ulaska u tkivo, u anaerobnim uslovima spore tetanusa prelaze u vegetativni oblik i produkuju veoma jak egzotoksin. Toksin tetanusa pripada grupi AB toksina. Sastoji se iz dve podjedinice A i B povezane disulfidnim mostom. Veća podjedinica B (engl. binding-vezujuća) se vezuje za receptore nervnih ćelija. Manja podjedinica A je aktivna komponenta i to je enzim iz grupe cink-metaloproteinaza. Ova komponenta razlaže proteine koji učestvuju u procesu sekrecije inhibitornih neurotransmitera u prednjim rogovima kičmene moždine i na taj način ometa sekreciju inhibitornih transmitera kao što su GABA i glicin. Posledica blokade sekrecije inhibitornih neurotransmitera je pojačan tonus mišića i pojava toničnih ili kloničnih grčeva mišića. Tonični grčevi su stalni i ne popuštaju danima dok su klonični povremeni i traju nekoliko sekundi do minut. Toksin tetanusa se može širiti krvotokom ili nervima. Male količine toksina se šire nervima i dovode do lokalnog tetanusa u okolini mesta infekcije, dok se veće količine toksina transportuju preko neurona retrogradnim aksonalnim putem odn. transsinaptičkom migracijom i dovode do inhibicije sinapsi u CNS – u, što na kraju rezultira generalizovanim tetanusom. Spastična paraliza mišića nastaje zbog blokade neurotransmisije u neuromuskulatornoj sinapsi.
Ukoliko se toksin jednom veže za receptor na motornom neuronu, ne može se više neutralisati antitoksinon što je bitno prilikom terapije.
Generalizovani tetanus se odlikuje tetaničnim grčevima koji se javljaju descedentnim redom tj. počinju prvo grčem žvakaćih mišića, a zatim se ukoče uši, mišići glave, mišići vrata, prednjih ekstremiteta, trupa i na krju mišići zadnjih ekstremiteta. Kod lokalnog tetanusa nastaje ukočenost mišića u regiji infekcije. Dugotrajni grčevi međurebarnih mišića i dijafragme dovode do uginuća. Smrtnost kod manifestnog tetanusa je velika, naročito kod novorodjenčadi.

Klinička slika kod životinja

tetanus_pasa

Tetanus pasa

tetanus_nakon_kastracije

Tetanus nakon kastracije Burdizzo kleštima

Klinička slika i dužina inkubacija zavise od mesta germinacije spore, količine stvorenog toksina i osetljivosti životinje. Ako je rana blizu glave, inkubacija je kraća, a mogućnost generalizovanog tetanusa je veća. Inkubacija kod tetanusa je oko 1-3 nedelje.
Znaci generalizovanog tetanusa su: tetanični grčevi skeletne musculature koji se javljaju descedentalnim putem tj. od glave prema zadnjem delu tela. Najpre dolazi do ukočenosti mišića za žvakanje tako da obolela životinja teško otvara usta (trismus) škrguće zubima, a gutanje je otežano ili nemoguće. Javlja se prolapsus trećeg očnog kapka, uši su uspravne, pogled je ukočen. Zahvaćenost muskulature grudnog koša i trbuha dovodi do smetnji u disanju, a rad srca je promenjen. Životinja je osetljiva na zvučne i fizičke nadražaje pa se grčevi musculature mogu isprovocirati bukom ili fizičkim uznemiravanjem. Dolazi do kontrakcija leđne muskulature, tako da

tetanus_teleta

Tetanus teleta

Tetanus_goveeta

Tetanus goveče

obolela životinja ima pogurena leđa. Javlja se opšta ukočenost životinje, opisttonus, rep je odignut pa životinja izgleda kao nogare za sečenje drva. Usled siline mišićnih kontrakcija može doći do istezanja i pucanja tetiva i preloma kostiju. Svest obolele životinje ili čoveka je očuvana tako da trpe bolove. Zbog zastoja u cirkulaciji može doći do edema pluća. Kako se javlja grč respiratorne muskulature dolazi do prestanka disanja s pojavom cijanoze i smrti.

Klinicka_slika8

Tetanus koze

Prolapsus_treeg_ocnog_kapka

Prolapsus trećeg očnog kapka

prolaps_treceg_ocnog

Pomeren treći očni kapak

POGLEDAJ VIDEO

Klinička slika kod ljudi

Risus_sardonicus4

Risus sardonicus

Opistotonus1

Opistotonus

Prvi simptomi su grčevi mišića uz lagano povišenje temperature. Najranije dolazi do ukočenosti mišića za žvakanje tako da bolesnik teško otvara usta (trismus), govor postaje nerazumljiv, a gutanje je otežano ili nemoguće. Ukočenost muskulature lica (suženi očni nabori, čelo nabrano, nozdrve raširene, stalni smešak - risus sardonicus) dovodi do karakterističnog izraza lica (facies tetanica). Dolazi do kontrakcija leđne muskulature, tako da bolesnik leži savijen u luku prema natrag. Zahvaćenost muskulature grudnog koša i trbuha dovodi do smetnji u disanju, dok su na ekstremitetima jače pogođeni mišići bliži trupu.
Osim napetosti mišića kod težih oblika se javljaju i reflektorni grčevi celokupne muskulature, koji su za bolesnika, koji je uvek pri svesti, izrazito bolni i mučni. Grčenje mišića kod bolesnika mogu provocirati buka, strujanje vetra ili trešenje kreveta. Kako se javlja grč respiratorne muskulature dolazi do prestanka disanja s pojavom cijanoze (modrila) i smrti. Kontrakcije sfinktera dovode do zastoja mokraće i stolice. Bolesnici s tetanusom se jako znoje.Opisana klinička slika je generalizovani oblik tetanusa, a njegovi posebni oblici su:

opistotonus

Opistotonus

Ginekološki tetanus: unošenjem spora direktno u matericu. Kako je materica jako dobro prokrvljena, postoje i uslovi za veliku apsorpciju toksina, tako da se uz kratku inkubaciju javljaju simptomi teškog generaliziranog tetanusa.
Tetanus novorođenčadi: Bolest se javlja između 7. i 14. dana života, prvi simptom je nemogućnost sisanja. Bolest je jako teška, smrtnost je visoka.
Ređi od generalizovanog je lokalni tetanus. Karakteriše se ukočenošću mišića samo u području povrede (npr. ukočenost mišića noge kod povrede na nozi).
Poseban oblik je cefalični tetanus, kod koga je rana, a samim tim i simptomi na glavi. Javlja se slabost facijalnog nerva, sa grčevima mišića za žvakanje, ždrelne i muskulature grkljana. Ovo za posledicu može imati smetnje pri gutanju i disanju, pa čak i smrt usled ugušenja.
U slučaju ozdravljenja grčevi postupno prestaju, kao i ukočenost koja nestaje za nekoliko nedelja.Kod teških slučajeva smrt nastupa već prve nedelje, najčešće usled ugušenja ili zbog moždane intoksikacije s visokom temperaturom i poremećajima svesti.

IZVOR (Stetoskop info)

Patomorfološki nalaz

Nije karakterističan. Na lešu se nalaze promene koje ukazuju da je smrt nastala ugušenjem. Mogu se naći hiperemija mozga, kičmene moždine i meningi i tačkasta krvarenja u sivoj moždanoj masi. Može se javiti degeneracija srčanog mišića, izostajanje postmortalne rigor systole i hijalina degeneracija skeletne muskulature.

Dijagnoza

C._tetanibiohemijske_reakcije

Biohemijske reakcije

Može se postaviti na osnovu epizootioloških podataka koji govore da li je životinja vakcinisana, da li postoji rana na telu itd. Rana na telu i ne mora biti uvek vidljiva, može da zaraste pre ispoljavanja simptoma (tetanus cryptogenes - skriveni tetanus).
Klinički znaci kod manifestnog tetanusa mogu ukazati na infekciju.
Za postavljanje sigurne dijagnoze uzima se uzorak promenjenog tkiva sa mesta rane i šalje na bakteriološki pregled radi izolacije i identifikacije uzročnika. Bakteriološka dijagnoza se postavlja na osnovu morfoloških, kulturelnih i biohemijskih osobina, kao i dokazivanjem produkcije i prisustva toksina. Toksin se može dokazati metodom PCR – a ili biološkim ogledom na mišu. Toksin ubrizgan mišu izaziva paralizu noge u koju je ubrizgan toksin.

Diferencijalna dijagnoza

Trovanje strihninom, eklampsija kod kobila u laktaciji, akutni laminitis, cerebrospinalni meningitis, enzotska mišićna distrofija

Terapija

Podrazumeva hiruršku obradu rane (otvaranje i ispiranje oksidacionim dezinficijensima, 3% vodonik-superoksid i 2% kalijum-permanganata), upotrebu antibiotika, anatoksina i antitetanusnog seruma. Pored toga životinji se moraju dati lekovi protiv grčeva musculature – relaksanti. Za suzbijanje pojačane mišićne napetosti daju se preparati diazepama, a u najtežim slučajevima mišićni relaksansi (pankuronijum ili sukcinilholin) Životinju smestiti u mračnu prostoriju, nadoknaditi izgubljenu tečnost, redovno joj uklanjati izmet i mokraću (klizmama i laksansima) i hraniti intravenozno glukozom i sondom. Po potrebi se mogu davati i analgetici. Za lokalnu i opštu terapiju se koristi penicilin. Intrauterina terapija se sprovodi kada je uterus mesto infkcije, a ukoliko je materica puna sadržaja vrši se ispiranje.
Oporavak je spor i terapija traje oko 2 nedelje.

Profilaksa

Kod tetanusa se postiže aktivna i pasivna zaštita. Aktivna zaštita obavlja se vakcinacijom tetanusnim anatoksinom i može trajati dosta dugo. Pasivna zaštita se sastoji od davanja antitetanusnog seruma i traje oko 15 dana.
Prilikom kastracije, obrade rana i prilikom povreda koje mogu dovesti do infekcije, konje treba obavezno zaštititi od infekcije jer su veoma osetljivi na tetanus. Daju se dovoljne količine antitetanusnog seruma (najmanje 12000 IJ), a pošto zaštita traje oko 15 dana potrebno je ponoviti aplikaciju u nekim sluučajevima. Prilikom davanja seruma (pasivne zaštite), životinja može i da se vakciniše (aktivna zaštita) sa revakcinacijom nakon 1 do 2 meseca i posle godinu dana jer se na taj način životinja trajno zaštićuje od infekcije.
Prilikom kastracije nerastova obavezna je zaštita sa 6000 IJ seruma.
Seroprofilaksa ima svoje nedostatke i to:
-nije uvek sigurna ako je inkubacija duža od dejstva seruma, zato treba ponoviti aplikaciju seruma i kombinovati aktivnu i pasivnu zaštitu,
-daje alergijske reakcije (anafilaktički šok-serumska bolest)

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

Literatura:

Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.

Izvori sa interneta:

http://www.stetoskop.info/Tetanus-772-c36-sickness.htm?b9

http://www.stetoskop.info/Clostridium-tetani-1869-c57-sickness.htm?b9

http://www.arc.agric.za/home.asp?pid=3978

http://www.coldbacon.com/mdtruth/micro.html

http://www.thehorse.com/ViewArticle.aspx?ID=9681

http://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Tetanus

http://www.horseiq.com/?p=81

http://www.arc.agric.za/home.asp?pid=3978