(Crni prišt, Prostrel, Bedrenica)

 

 

Antraks je bakterijsko oboljenje domaćih i divljih životinja kao i čoveka (zooantroponoza). Najčešće oboljevaju preživari, pre svega koze i ovce koje su najprijemljivije, zatim goveda i konji, dok su svinje i psi manje prijemljivi na infekciju, a živina je neprijemljiva  zbog nesto više temperature tela od sisara. Bolest je rasprostranjena u čitavom svetu, a kod ljudi se najčešće javlja kao profesionalno oboljenje stočara, veterinara, mesara, kožara i uopšte ljudi koji dolaze u dodir sa životinjskim prerađevinama. Oboljenje se karakteriše veoma brzim tokom bolesti zbog čega je dobilo i naziv “ prostrel “. Bolest karakterišu brojna krvarenja u organizmu, hemoragični potkožni edemi, karbunkuli i obilna serozna eksudacija u seroznim šupljinama. Suzbijanje i iskorenjavanje antraksa se sprovodi prema odredbama Pravilnika o merama za suzbijanje i iskorenjavanje antraksa kod životinja. Bolest se nalazi na listi “B” OIE-a.

 

Etiologija

 

Uzročnik antraksa je Bacillus anthracis, štapićasta bakterija koja se u organizmu nalazi u vegetativnom obliku, a u nepovoljnim uslovima izvan organizma se nalazi u obliku spore. Spora je veoma otporan oblik i može da preživi preko 40 godina u zemljištu. Bacillus anthracis je gram pozitivna štapićasta bakterija, poseduje kapsulu, nepokretna je, pod mikroskopom se uočava da ima izgled odsečenih ivica pa podseća na ciglu, a vise bakterija pod mikroskopom daje izgled bambusove trske. Uzročnik raste na hranljivom agaru aerobno i fakultativno anaerobno stvarajući kolonije koje izgledaju kao čuperak vate. R kolonije su virulentni sojevi - hrapave, sivkaste , neprozirne kolonije, dok su S kolonije avirulentni sojevi i izgledaju okrugle, glatke i beličaste boje. Na krvnom agaru uzročnik ne dovodi do hemolize. U bujonu stvara pahuljast talog na dnu epruvete i ne zamućuje bujon. U dubokom agaru raste celom dužinom uboda eze i daje karakterističan izgled obrnute jelke. Faktori virulencije uzročnika su: kapsula, egzotoksični kompleks (letalni faktor, edema faktor i protektivni antigen) i plazmidi. Antraks je jedan od agenasa koji mogu da se koriste za bioterorizam jer od njega može da oboli i umre veliki broj ljudi ako se iskoristi kao oružje. Septembra 2001. godine, u Sjedinjenim Državama, spore antraksa poslate su poštom na nekoliko lokacija usled čega su 22 osobe  obolele, a petoro od njih je umrlo.

 

Epizootiologija

 

Bolest je rasprostranjena u čitavom svetu, u Južnoj i Centralnoj Americi, Južnoj i Istočnoj Evropi, Aziji i Africi. Primarni izvori infekcije su izlučevine bolesne životinje (u poslednjem stadijumu bolesti uzročnik se u velikim količinama izlučuje prirodnim sekretima i patološkim eksudatom u spoljašnju sredinu u kojoj sporulira, a spore postaju izvor zaraze za druge životinje).  Telesni sokovi koji izlaze iz životinje prilikom sekcije leša, sirovine životinjskog porekla, leševi i delovi leševa uginulih od antraksa, tlo, hrana i voda zagađene sporama predstavljaju takođe izvor zaraze.  Zemljišta u kojima se nalaze spore antraksa nazivaju se antraksni distrikti i predstavljaju izvor zaraze. Uzročnik u organizam životinje najčešće dospeva preko hrane, a ređe preko pluća i oštećene kože. Za čoveka je izvor infekcija obolela životinja. Od antraksa uglavnom obolevaju ljudi koji su u direktnom kontaktu sa obolelom ili uginulom životinjom kao i ljudi koji se bave industrijskom preradom stočnih proizvoda i preradom životinjske kože. Ljudi se takođe mogu inficirati ukoliko dođu u kontakt sa sporama koje se nalaze na antraksnom distriktu. Infekcija može nastati i ingestijom termički nedovoljno obrađenog mleka ili mesa obolelih životinja. Prenošenje antraksa sa jedne osobe na drugu je veoma retko. Ptice mogu prenositi uzročnika preko fecesa ali su otporne na infekciju.

 

Patogeneza

 

Uzročnik u organizam preživara najčešće ulazi hranom i vodom koja je zagađena sporama B. anthracis. Daljem prodoru u organizam  pogoduju, gotovo uvek prisutna oštećenja sluznice usta. Infekcija kroz kožu u goveda je retka, a nešto je češća u ovaca zbog ozleda koje nastaju pri striži ili kastraciji. U konja i pasa uzročnik također ulazi hranom i vodom, a oštećenja sluznice i ovde su značajna u genezi bolesti. Udahnute ali i progutane, spore Bacillus anthracis-a fagocituju plućni makrofagi koji ih prenose do traheobronhalnih limfnih čvorova. Tu spore proklijaju, te limfnim sistemom vegetativni oblik dospeva u krv kojom biva raznesen po celom organizmu, a naročito se zadržava u slezini, stvarajući na taj način sekundarne centre infekcije i proliferacije. Vegetativni oblici Bacillus anthracis proizvode niz toksina koji podstiču stvaranje antitoksičnih antitela, koja su ujedno odgovorna za imunost prema ovoj bolesti. Do danas nepotpuno su opisane tri komponente jednog od toksina:

 

1. edemski faktor,

2. protektivni antigen (imunogeni faktor izaziva stvaranje antitoksičnih antitela) i

3. letalni faktor.

 

Važan je podatak da tek sinergističko delovanje ova tri faktora ima na makroorganizam toksično – štetno delovanje; posebno aplikovani ovi faktori ne ostvaruju svoj toksični efekat. Spomenute komponente toksina oštećuju fagocite koji propadaju, potom uzrokuju povećanu propustljivost kapilara, te oštećenje elemenata zgrušavanja krvi što rezultira kapilarnom trombozom, padom krvnog pritiska te kolapsom, otkazivanjem bubrega i terminalnom anoksijom. Konačno dolazi do depresije i paralize disanja pa nastupa smrt. Ako uzročnik ne prodre dalje u organizam, neće doći do septikemije već nastaje lokalna infekcija kao što je to slučaj u ždrelu svinja.

 

Klinička slika

 

Klinička slika bolesti se razlikuje kod različitih vrsta domaćih životinja pa čak i izmedju jedinki istih vrsta. Klinička slika zavisi od količine mikroorganizama, virulencije mikroorganizama, imuniteta životinje i od ulaznih vrata infekcije.

Inkubacija bolesti je oko 1-7 dana , najduže 14 dana. Tok bolesti može biti perakutan, akutan, subakutan i hroničan . Kod preživara se pretežno javlja perakutni i akutni tok , dok se kod svinja, konja i pasa javlja lokalizovani oblik bolesti sa nesto dužim tokom. U perakutnom toku bolesti dolazi do mozdane apopleksije i brzog uginuća, a javlja se kod ovaca i goveda. Može se zapaziti teturanje životinje i krvarenje iz prirodnih otvora i krv u urinu. Akutni tok bolesti se karakteriše povišenom telesnom temperaturom (do 42°C), brzim i dubokim disanjem, znatno ubrzanim pulsom, punokrvnim i jako zacrvenjenim sluznicama, ponekad prolivom, pobačajem, edematoznim  oticanjem perineuma i ždrela. Životinja je uzrujana, riče, bleji, ima grčeve, škripi zubima, tetura se, apatična je, podrhtava i uvećani su joj limfni čvorovi. Akutni tok traje oko 2-24 časa (2-5 dana).  Antraks se u goveda ponekad zapaža i kao lokalna infekcija  i to sa promenama na koži, crevima, ždrelu odnosno plućima. Ovce i koze znatno su prijemljivije od goveda na infekciju, te kod njih nema lokalizovanog oblika bolesti. Tok bolesti jednak je onome u goveda osim što je brži, a znakovi su: visoka telesna temperatura, uzemirenost, drhtavica, padanje na zemlju, škripanje zubima, mokrenje, krvava stolica i na kraju uginuće. Subakutni tok-traje 24-48 časa (5-7 dana), javlja se groznica,drhtavica, kolike u digestivnom traktu, kongestija jetre i pluća, otežano disanje, edem ispod vrata.

 Kod goveda, antraks se javlja  u perakutnom, akutnom i subakutnom toku. Kao znak lokalnog kožnog oblika javljaju se edemi i karbunkuli. Edemi su  topli ,a kasnije hladni , često konfluiraju i bezbolni su. Karbunkuli se mogu javiti u ustima, na jeziku, larinksu, farinksu, glavi, vratu, grudima, trbuhu, prepucijumu, vimenu, rektumu i na nogama. Najčešće se ispolji samo jedan karbunkul. Kod karbunkula jezika natečeni  jezik viri iz usta i curi krvava pena iz usta, na jeziku se javljaju kvrge, čirevi sa prljavim dnom okruženi prištevima, ispunjeni krvlju veličine  lešnika. Javlja se otok glave, vrata grudi, otežano je disanje, životinja  krklja i dolazi do ugušenja. U rektumu je prisutna krv katranaste boje, jaki tenezmi, dolazi do  prolapsusa rektuma i prisustva   karbunkula u rektumu. Može da se javi otok vulve koji se spušta do vimena . Koža kod edema može da pukne i da iz nje izlazi žućkasta tečnost. Lokalni kožni oblik je nešto dužeg toka i traje  4 do 8 dana.

 Kod ovaca i koza antraks najčešće protiče u perakutnom i akutnom toku koji završavaju brzim uginućem. Subakutni tok kod ovaca i koza je najređi i protiče u vidu poremećaja digestivnog trakta, tenezmi i retko se jave karbunkuli. Kod koza je tok manje buran nego kod ovaca.

Kod  konja se bolest karakteriše pojavom kolike, ponekad praćene prolivom, pojavom edema u ventralnim delovima abdomena, toraksa, na ždrelu (posedica je dispneja), nogama, perianalnoj regiji i spoljašnjim polnim organima. Konji su uznemireni, valjaju se, udaraju nogama, ržu, grizu jasle .Javlja se hiperpireksija, groznica, mišićni tremor, otok i suženje kapaka. Bolest je obično akutnog toka i traje 48 do 96 sati, mada može da ima i subakutan tok. Klinička slika u konja zavisi o načinu ulaska uzročnika u organizam. Npr, ako je uzročnik ušao ingestijom, primarne lezije najčešće se nalaze u ždrelu i probavnom sistemu, te smrt može nastupiti iako nije došlo do prodora uzročnika u krv.

 Svinje su relativno otporne na infekciju, a najčešće se inficiraju uzimanjem kontaminirane hrane. Kod svinja se bolest karakteriše lokalnim promenama, najčešće u ždrijelu nastankom edema faringealne regije i vrata  zbog kojeg je otežano disanje (diše sa otvorenim ustima). Ponekad se javlja i proliv (hronična forma). Mogu da prebole antraks. Akutni tok protiče u vidu septikemije ili lokalizovane forme sa otocima i karbunkulima. Kod plućne forme se javlja pneumonija sa pleuritisom i smrtnim ishodom.

Psi su kao i svinje relativno otporni na infekciju, naročito alimentarnu infekciju.Tok bolesti može biti raznolik, pa tako psi mogu sasvim iznenada uginuti ili se pojave znakovi lokalne bolesti. Lokalni oblik bolesti karakteriše se edemom glave i vrata (faringelani oblik), karbunkulima  i furunkulima na koži i sluzokoži usta i na nogama ili pak crevnim oblikom sa pojavom akutnog gastroenteritisa.

 Antraks kod ljudi:

Kožna forma - pustula maligna u 95% slučajeva
Plućna forma
Gastrointestinalna i orofaringealna forma
Antraksni meningitis
Antraksna sepsa

 

1.Spoljašnji ili kožni antraks kod ljudi

 

Pustula maligna-najčešći klinički oblik,uglavnom lokalizovan na otkrivenim delovima tela, a ulazno mesto su povrede na koži. Na mestu infekcije se prvo javlja makula (okrugla promena boje kože),u toku jednog dana prelazi u papulu (promena iznad ravni kože), a zatim u vezikulu (mehurić ispunjen tečnošću). U sredini vezikule nastaje nekroza i  stvara se crno smeđa krusta a oko nje venac vezikula. Oko 3.-5. dana krusta se širi i obuhvata venac vezikula. Tako nastaje antraksna krusta koja je crna, jasno ograničena, uvučena, suva i bezbolna. Kada otpadne ostaje svež ožiljak, a nekada i veliki defekt. Stadijum kruste traje i do 20 dana. Promene su praćene bolnim uvećanjem regionalnih limfnih žlezdi. Opšti simptomi su uglavnom blagi-povišena temperatura, jeza, groznica, bolovi u mišićima i zglobovima.
Maligni edem-ponekad kod lokalizacije infekcije na licu odnosno očnom kapku ili na sluzokožama ne dolazi do stvaranja pustule, već se karakteriše difuznim otokom koji je pihtijast, bled, bezbolan i brzo se širi. Na sluzkožama se stvaraju mehurići koji pucaju i na njihovom mestu nastaje nekroza. Kod lokalizacije na sluzokoži usne duplje i jezika može doći do ugušenja.

 

2.Unutrašnji antraks kod ljudi

 

Plućni antraks nastaje inhalacijom spora, početak je postepen i liči na gripozni sindrom. Bolesnik se žali na umor, malaksalost, bol u grudima i suvi kašalj, ima povišenu temperaturu. Dalje se razvija hemoragični medijastinitis, temperatura se spušta ispod normale, otežano je disanje, puls je slab, ubrzan, snižen je krvni pritisak i nastupa kolapsno stanje.
Crevni antraks-nastaje nakon ingestije kontaminirane termički nedovoljno obrađene hrane. Karakteriše se povraćanjem krvavog sadržaja, učestalim krvavim stolicama kao i teškim opštim stanjem. Bolest je praćena teškim kolapsnim stanjem i bez odgovarajuće terapije nastupa smrt za 2-3 dana.
Antraksna sepsa-najteži oblik sa znacim teške infekcije, intoksikacije i kardiovaskularnog kolapsa sa formiranjem sekundarnih metastatskih žarišta na mnogim organima.

 

Patomorfološki nalaz:

 

Kontraindikovano je otvaranje leša jer se tako uzročnik rasipa i inficira zemljište. Patomorfološki nalaz zavisi od načina infekcije tj. ulaznih vrata infekcije. S obzirom da uzročnik dovodi do nekroze krvnih sudova, javljaju se krvarenja u mnogim organima i telesnim šupljinama. Leš životinje je bez mrtvačke ukočenosti i naduven je. Iz prirodnih otvora curi crvenkasta tečnost. U potkožnom tkivu se nalaze hemoragični edemi, a potkožno i intramuskularno tkivo je žute boje. Otok na koži je nejasno ograničen. Krv je boje katrana i ne gruša se. Srčani mišić izgleda kao da je kuvan, a srce je ispunjeno krvlju katranaste boje koja nije zgrušana. Serozne šupljine su ispunjene krvlju.Slezina je upadljivo povećana, a ako se prereže, zapaža se promena konzistencije pulpe koja curi iz slezine. Kod svinja i pasa slezina je nepromenjenog oblika osim u slučaju septikemije kod svinja. Jetra, bubrezi i pluća su uvećani, a na površini se nalaze krvarenja. Mozak i ovojnice su hiperemične sa nekoagulisanom i crnom krvi. Mezenterijalni limfni čvorovi otečeni i crveno crne boje. Pihtijasti edemi i krvarenja nalaze se u medijastinumu, mezenterijumu, oko bubrega, ispod sluzokože farinksa i epiglotisa. Kod svinja su promene na sluzokoži ždrela i grkljana u vidu hiperemije i edema. Sluzokoža ždrela i grkljana može biti posuta prištićima bele boje , kao pšenična zrna, providni i ispunjeni bistrom ili žućkastom tečnošću. Nosna sluzokoža je crvena i hemoragična. Pleura mutna sa hemoragijama.Sluzokoža rektuma je crvena sa karbunkulima. Anus otečen i prolabiran. Sluzokoža creva edematozna i protkana sitnim krvarenjima, a sluznica izbočena u lumen creva i tamno crvene boje. Sluzokoža predželudaca nepromenjena a sluzokoža sirišta protkana sitnim krvarenjima i prekrivena većom količinom sluzi. Na perikardu i endokardu nalaze se sitna krvarenja. Kod svinja je nalaz nekarakterističan osim u grlu gde je sluzokoža crvene boje , edematozna i prekrivena sluzi. Na crevima svinja se mogu naći karbunkuli.
Kod perakutnog toka bolesti patoanatomski nalaz nije izražen.

Hiperemija limfnog čvora sa hemoragičnim ognjištima

 

These images were annotated by Dr. Steve Sorden and Dr. Claire Andreasen and funding was provided by a USDA Higher Education Challenge Grant in collaboration with the Iowa State University Department of Veterinary Pathology, Center for Food Security and Public Health, Armed Forces Institute of Pathology, and Plum Island Animal Disease Center.

http://www.cfsph.iastate.edu/DiseaseInfo/disease-images.php?name=anthrax&lang=en

 

 

 

 

 

Dijagnoza:

 

Postavlja se na osnovu: epizootiološke anamneze (vakcinalni status, endemsko područje,  kontaminirana hrana vezana za pojavu epizootije) , zatim na osnovu kliničke slike i laboratorijske dijagnostike. Za laboratorijska ispitivanja organi se ne uzimaju kako se otvaranjem leša spore ne bi rasule po okolini. Ukoliko je leš već otvoren uzima se slezina.
Ako leš nije otvoren, odseče se ušna školjka sa okolnom muskulaturom i seče se sa termokauterom ili usijanim nožem. Uzorci kože se mogu uzeti za imunodijagnostiku – askoli precipitaciju. Uzorak može biti i krv iz otvora ili krv dobijena venepunkcijom. Naglasiti da li je životinja bila tretirana antibioticima. Prilikom uzorkovanja i transporta voditi računa da se uzročnik ne bi rasipao po okolini.Uzročnik se može dokazati na obojenim preparatima iz razmaza krvi ili organa, na hranljivim podlogama, krvnom agaru, dubokom agaru, selektivnim podlogama itd. Uzročnik se može dokazati i na osnovu biohemijskih osobina: optimalna temperatura rasta B.anthracis 35-37°C, aerob, fakultativni anaerob, razlaže glikozu, maltozu , saharozu, lecitin , skrob i fruktozu do kiselina bez stvaranja gasa. Ne stavra indol, katalaza pozitivan. Serološke metode laboratorijske dijagnostike antraksa: Askoli precipitacija, DIF, ELISA, Western Blot (WB), AGID, Hemaglutinacijski test. PCR metoda  se koristi kao potvrdni test za kapsulu i PA antigen.
Alergijski kožni test na antraks: Antraksin (alergen) daje se intrakutano. Javlja se eritrem i induracija posle 24-48 sati. Biološki ogled na antraks: koriste se miševi i zamorci. Ubrizga se supkutano 0.1-0.2 ml mišu ili 0.5 ml zamorcu,  ispitivanog materijala. Klinički se prate 10 dana, uginuće za 2-4 dana. Nalazi se otok na mestu inokulacije i uvećana slezina . Izvršiti reizolaciju.

 

Diferencijalna dijagnoza:

 

Sunčanica, hiperemija i akutni edem pluća, apopleksije, intoksikacije , kolike, gasni edem, pastereloza, piroplazmoza, infektivna anemija konja, leptospiroza, šuštavac, enterotoksemija, bakterijski karbunkuli, lokalne infekcije.

 

Lečenje

U terapiji se koriste antibiotici, hiperimuni serum i sprovodi se simptomatska terapija.Od antibiotika koriste se penicilin u kombinaciji sa streptomicinom, zatim tetraciklini itd. Kod ljudi se terapija sprovodi benzilpenicilinom ( lek izbora), zatim doksiciklin, ciprofloksacin, eritromicin idr.

 

Profilaksa

Nespecifična profilaksa podrazumeva suzbijanje odnosno sprečavanje širenja antraksa neškodljivim uklanjanjem leševa, izbegavanjem nabavke hrane koja potiče iz antraksnih distrikata kao i izbegavanje napasivanja životinja u tim područjima. Specifična profilaksa ili imunoprofilaksa podrazumeva primenu vakcine protiv antraksa. Vakcina antraksa je adsorbat vakcina protiv antraksa za konje, goveda, ovce i svinje, a sadrži suspenziju spora akapsularnog, apatogenog, imunogenog soja uzročnika antraksa (Bacillus anthracis soj Sterne 34F2) adsorbiranog na gel aluminijum hidroksida. Vakcina se aplikuje strogo s/c, u području vrata (konj), repnog nabora (govedo) ili unutrašnje strane buta (ovca, koza, svinja). Doza za konja, govedo, ovcu, svinju, ždrebe i tele iznosi 0,5 ml, a za koze 0,2 ml. Životinje se vakcinišu jedanput godišnje, a u antraksnim distriktima dva puta godišnje, 14 dana pred pašu i 14 dana pre zimske ishrane. Ne vakcinišu se visokogravidne životinje, telad ispod 6 meseci, prasad i jagnjad ispod 3 meseca starosti. Kada se bolest pojavi, zabranjuje se klanje i trgovina životinjama.

Vakcinacija ljudi koji rade na visoko rizičnim poslovima može da smanji mogućnost širenja antraksa kod ljudi.Vakcina protiv antraksa postoji, ali se preporučuje samo za sledeće grupe: 1. ljude koji rade sa antraksom u laboratorijama; 2. ljude koji rade sa životinjskim kožama ili krznom uvezenim iz područja visokog rizika; 3. ljudi koji će često biti izloženi sporama antraksa (npr. oni koji sprovode istragu na mestima zaraženim u nekom bioterorističkom napadu); 4. ljudi koji rukuju proizvodima od životinja u područjima visokog rizika (npr. veterinari koji odlaze na rad u zemlje sa povećanim brojem slučajeva antraksa; i 5. vojno osoblje koje radi u područjima u kojima bi antraks mogao da bude iskorišćen kao bioterorističko oružje. Vakcina se za sada ne preporučuje za ostale.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.
Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.

 

Izvori sa interneta:

 

http://hr.wikipedia.org/wiki/Antraks_(bolest)

http://www.stetoskop.info/Antraks-Crni-prist-718-c36-sickness.htm

http://www.medicina.hr/clanci/Antraks,%20Bedrenica.htm