Upravo sam imala ovo bolno iskustvo sa mojim mačkom, pa sam istraživala na internetu ovu temu.
Ponavljam topik kojeg sma postavila na stranicu mog udruženja za zaštitu životinja:
UPOZORENJE ZA VLASNIKE MAČAKA koje žive u kući i koriste mačiji posip za "mačiji wc": NEMOJTE kupovati i koristiti posipe koji sadrže silikatne granule (koje menjaju boju kada su vlažne) ili čestice gline koje grušaju u veće grudve kada su vlažne (clumping litter na engleskom), jer takve vrste posipa izazivaju kancer i blokadu creva kod mačaka, kao i kod pasa koji su skloni tome da jedu mačiji posip!!! Takođe, takve vrste posipa su škodljive i kancerogene i za ljude, zbog udisanja čestica takvog posipa prilikom čišćenja mačijeg wc-a ili dok mazite mačku koja je upravo došla odatle.
O ovome još ne postoje validne studije, ali je sve više dokaza u praksi, kao i loših iskustava vlasnika mačaka - a jedan od njih sam nažalost i ja, jedan od urednika ove stranice... Upravo izgubih mačka, koji je imao ogroman rak želuca (potpuno uništen želudac), koji je zahvatio takođe i pankreas, deo jetra i creva i potpuno blokirao organe za varenje, ali je pokazao simptome tek dve nedelje pre smrti, tj. pre neizbežne eutanazije... Pregled krvi nije pokazao promene, ali se veliki tumor mogao videti tek na rentgenskom snimku. Jedini uočljivi simptom je bio smanjenje apetita, a onda potpuni gubitak apetita, dehidracija i brzo gubljenje telesne mase (težine)...
Kancerogene supstance koje se nalaze u ovim posipima su sledeće:
- silikatna prašina - može izazvati silikozu i rak pluća, kod životinja i kod ljudi;
- natrijum bentonit (sodium bentonite) - upija tečnost i povećava se čak i do 15 puta; posebno opasan za pse koji su skloni tome da jedu mačiji posip, kao i za mačiće koji se tek uče da koriste mačiji wc, izaziva opstrukciju organa za varenje;
- kobalt hlorid (cobalt III chloride) - menja boju u silikatnim posipima kada je vlažan; izuzetno jak karcinogen!
ŠIRITE DALJE OVE VAŽNE INFORMACIJE!
Za veterinare iz "male prakse" dodajem informacije o simptomima kod mog mačka, a koji su slični ili isti kao i kod drugih sličnih slučajeva:
- Prvo je postajao sve probirljiviji u hrani.
- Potom je potpuno izgubio apetit i čak nije više ni pio vodu.
- Odnela sam ga u jednu od većih klinika za kućne ljubimce u Kanadi, gde sada živim. Zahtevala sam pregled krvi, ali i rentgen, jer sam predosećala da nešto nije u redu sa njegovim stomakom, koji je izgledao veći nego "normalno" za životinju koja gubi telesnu masu. Rezultati pregleda krvi su bili skoro normalni, ali na rentgenskom snimku se moglo videti potpuno "zamućenje" prednjeg dela stomaka, ali bez značajnije količine tečnosti u abdomenu. To je ukazivalo na veliki tumor.
- Hteli smo pokušati sa terapijom u slučaju da je to tumor limfoidnog porekla, i jedina mogućnost je bila da sE koristi prednizolon (bez uključivanja hemoterapije). Takođe sam iz druge klinike za holističku veterinarsku medicinu uzela i biljni preparat za tumore.
- Međutim, ništa od toga nije pomagalo, i mačak je sve više odbijao moje pokušaje da mu dajem meku hranu i vodu na silu.
- Nepune dve nedelje od ispoljavanja prvih simptoma za koje vreme mu je stomak postajao sve veći, a on je u isto vreme postao "kost i koža", kada je jednoga dana povratio odmah nakon pokušaja davanja makar male količine vode per os, shvatila sam da su mu organi za varenje potpuno blokirani i odluka za eutanaziju mi je bila veoma teška ali neminovna...
- Zahtevala sam obdukciju i da prisustvujem na njoj, i tom prilikom smo mogli videti ogroman kancer sa brojnim nodulima koji je potpuno uništio tkivo želuca i takođe zahvatio pankreas, jetru i deo creva, potpuno blokirajući organe za varenje...
Pokušaću ovde da postavim fotografije sa obdukcije, kao i fotografije načinjene pre i nakon eutanazije, da biste bar otprilike videli veličinu njegovog stomaka u odnosu na kahektičan ostatak tela. Iako je bio teško bolestan, do zadnjega dana, kada je eutanaziran, nije to značajnije pokazao u svom ponašanju, osim što je bio manje aktivan. Čak je i dalje preo dok sam ga mazila.
Imao je oko 15 godina.
