Dali ste se ikada zapitala odakle potice "meso" iz konzervi koje jedu vasi kucni ljubimci? Niste,e pa procitajte ovaj podatak do kog sam dosla,pa prosudite sami!


Očigledno, milioni i milioni kilograma hrane za ljubimce proda se u vrećama i
konzervama svake godine. To je jedna od najjačih industrija u svetu, verovali ili ne!
Da li ste se ikada zapitali odakle se nabavlja toliko "meso" i "masti"?
Da li zaista mislite da postoje posebne farme ili rančevi na kojima se uzgajaju
"sirovine"? Naravno, da ne!
Oni sirovine traže po mnogim "preradjivačkim pogonima" (u originalu "rendering
plants" - slično našim kafilerijama, prim.prev.) po celoj zemlji, da bi se obezbedili
tonama koje su im redovno potrebne.
To je prljavi posao koji neko mora da obavlja. Pre Drugog Svetskog rata većina klanica
imala je sopstvene pogone za uništavanje lešina i neupotrebljivih ostataka. Posle rata,
uništavanje lešina postalo je zaseban posao. Stoga ovi pogoni više nisu potpadali pod
većinu pravila inspekcije vezane za proizvodnju mesa. Tako danas vidimo da ova
delatnost uglavnom ima svoja pravila i van je "pogleda javnosti".
Da bismo uopšte mogli da počnemo da shvatamo ovu industriju, prvo moramo da
pogledamo "sirovine" koje dolaze do pogona. Klanice su jedan od glavnih snabdevača
sirovinom za prerađivačku industriju. Da bi se u klanicama sprečilo dalje korišćenje
mesa neupotrebljivog za ljudsku upotrebu, vlada je donela zakone po kojima meso
mora biti "promenjeno" pre nego sto će se poslati u preradjivački pogon. Lepa reč -
"promenjeno", ali šta ona znači?
U osnovi, to znači da meso prvo mora biti na neki način "zatrovano" (kontaminirano) da
bi se praktično načinilo nekorisnim za ljudsku upotrebu. Neke od supstanci koje se
koriste da ispune ovaj zahtev su: karbolna kiselina, kreozot, lož-ulje, kerozin, citronela,
itd.
Kada se ovakvim supstancama meso bukvalno natopi, spremno je da se pošalje na
preradu u pogon.
Još jedan od glavnih izvora sirovog materijala su veterinarske ustanove.
Nisu samo (uginuli i eutanazirani, prim.prev.) psi i mačke dopremljeni u plastičnim
kesama, već takodje i rakuni, oposumi, jeleni, lisice, zmije, itd. Takodje ne treba zaboraviti prodavnice prehrambenih proizvoda, koje se nekako moraju
osloboditi pokvarenog mesa koje više nije za prodaju, kao i masnoće, kostiju, itd...
Tako se unutar "preradjivačkih pogona" na podu nalaze velike naslage "sirovina"
sačinjenih od mešavina celih lešina, delova životinja, plastičnih vreća, stiroporskih
pakovanja, metalnih pločica, ogrlica ljubimaca - bilo šta i sve što se smatra "otpadom",
ali pogodnim za reciklažu mesa.
"Preradjivanje" (u originalu "rendering") je proces kuvanja sirovog životinjskog
materijala, da bi se odstranila voda i masti. Pogledajmo izbliza kako se ovo praktično
radi.
Unutar pogona pronaći ćete čoveka sa maskom na licu koji upravlja mini-buldožerom,
tovareći "sirovine" u 10 stopa duboku čeličnu nerdjajuću jamu. Na dnu ove jame
ogroman nož za mlevenje počinje da se okreće. Ovo masu pretvara u manje, podesnije
komade. Odatle se transportuje u drugi "mlin" za finije mlevenje.
Sada treba da shvatite da je ovo za njih posao kao i svaki drugi posao i da se troškovi
trebaju smanjiti gde god je to moguće. Stoga, oni se ne maltretiraju i ne gube vreme da,
na primer, uklone ogrlice protiv parazita sa ljubimaca, pesticidne pločice sa ušiju
goveda, plastične vreće, ambalažu od stiropora, itd. itd. Sve je sirovina za mlevenje!
Samo ga gurnite buldožerom.
Ova masa se tada kuva jedan sat na 280 stepeni. Tokom procesa kuvanja na vrhu se
stvara sloj žute masti ili loja koji se skida. Skuvano meso i kosti (zajedno sa ostalim
materijalom, pesticidima, itd.) šalje se pod presu, kako bi se istisla preostala vlaga i
masa usitnila u peskoviti puder. Pošto je "serija" obrađena, sve što preostane je žuta
masnoća, "mesno" i koštano brašno. Ovaj neprekidni proces kuvanja se nastavlja,
neprestano, 24 sata u danu, sedam dana u nedelji, izbacujući tone i tone proizvoda za
prodaju.
U zavisnosti od sastojka koji preovladava u pojedinim partijama, proizvod tada postaje:
junetina, piletina, jagnjetina, mesno brašno, živinsko brasno, riblje brašno, riblje ulje,
žuta masnoća, loj, juneća masnoća, pileća masnoća, itd.
Nikada ne piše "pseće brašno", "mačje brašno", brašno od tvora, pacova, ili bilo koje
"druge poslastice" koja se meša sa svakodnevnim količinama "sirovog materijala".
Iako ovaj proces efikasno uništava bilo koji od blagotvornih enzima, on ne uništava
sodium phenobarbital u leševima eutanaziranih životinja. Mogućnost da se razgrade
druge hemijske kontaminirajuće materije procesom kuvanja takođe je veoma sumnjivo.
Možda bi, umesto sto ih zovemo pogonima za preradu mesa bilo bolje da ih nazovemo
pogonima za reciklazu "toksičnih bioloških otpadaka".
Da li je potrebno da naglasimo ko su neki od najvećih potrošača ovih finalnih
proizvoda? Pogodili ste - kompanije za proizvodnju hrane za pse. Osnovni izvor mesa i
masnoća u industrijskoj hrani za pse dolaze iz ovih beskrajnih procesa "kuvanja".
Zastrašujući deo je da se milioni tona ove "obogaćene hrane" takodje razvoze na farme
živine, goveda, svinja, fabrike hrane za ribu, itd. gde se meša sa ostalim sastojcima za
hranu za životinje, koju će kasnije jesti ljudi.

U 1991.g USDA-Američko ministarstvo za poljoprivredu utvrdilo je da je
od 7.9 000 000 000 (milijardi) funti mesa iz ovih fabrika-kafilerija prerađeno u:
12 % za ishranu goveda
34 % za hranu za pse i mačke 34 % za hranu za živinu
20 % za hranu za svinje
Kaže se da je taj broj skočio intenzivno od tada.

Kasnije se u fabrikama hrana za pse "obogaćuje" njihovim sopstvenim sastojcima
(zaštitnim sredstvima - prezervatima, bojom, sintetičkim vitaminima...)
Ko zaista zna šta se nalazi u vreći?
Jedan od najčešćih problema sa kojim se srećemo su misteriozne alergije.
Odgajivači prelaze sa jedne vrste hrane na drugu, sa junetine na jagnjetinu, sa žita na
pirinač, itd. otkrivaju da su isfrustrirani i nemoćni da reše problem.
Stvari se mogu popraviti privremeno, a onda se ista stara stvar ponovo pojavi.
Promena sa jagnjetine na govedinu izgleda kao logična stvar koju treba pokušati,
ali kako uopšte možemo znati šta u vreći stvarno dobijamo?
Evo hipotetičkog primera šta bi se moglo naći u "jagnjetini" iz preradjivačkog pogona, a
da se ipak zvanično može nazvati jagnjetinom.
Ako se u jami za kuvanje nadje 25% otpadaka od jagnjetine, pomešanih sa 20%
junetine, 20% piletine, recimo 15% psećeg i mačijeg mesa, i recimo 20% različitog
mesa leševa životinja ubijenih na drumovima, možemo reći da u toj partiji preovladava
jagnjetina (u ovom slučaju ignorisaćemo procenat plastike, metala, stiropora,
insekticida, itd. pošto je procenat suviše mali da bi uticao na označeni proces).
Sve dok prerađivački pogon ne napiše pogrešan procenat proteina, masnoća ili
kalcijuma, itd, oni zvanično mogu da prodaju svoje proizvode vašoj omiljenoj fabrici
hrane za pse kao "jagnjetinu". Usput bi trebalo spomenuti da masnoće prodate iz
prerađivačke industrije nemaju sve životinjsko poreklo.
Zahvaljujući širenju fast-food restorana, skoro polovina "sirovog materijala" je
upotrebljivana kuhinjska masnoća i prečišćeno ulje od prženja (posebna industrija).
Kada jednom shvatite od čega se zaista sastoji komercijalna hrana za pse, ne mozete
biti iznenađeni kada saznate da se mnogi zdravstveni problemi koje srećemo kod naših
ljubimaca mogu direktno prepisati nedostatku pravilne ishrane.
Da, imali smo moralnu obavezu da iznesemo ove podatke iako bi svi želeli da to i nije
istina.

Zelim da pozdravim ovako opsirno objasnjenje o granulatima za pse. Ljudi preterano veruju deklaracijama na dzakovima sa granulama kupe ih a onda se pitaju za sta su dali novac. Od ogromne ponude na nasem trzistu mali je broj onih koji se mogu zaista pohvaliti kvalitetom (cast izuzecima). Ja mojim ROTVAJLERIMA dajem granule marke JOSERA i za sada sam zadovoljan i cenom i kvalitetom. Granule nikada ne dajem ciste vec u kombinaciji sa pirincem i mesom. U hranu dodajem MINAZEL i TRIXIE KALK TABLETEN ponekad im ubacim zumance u hranu, a periodicno im dajem i VITOLIGAM. Ostatke od rucka i cele kosti psima ne dajem. Moj savet svima je da ako se odluce za kupovinu granula da se posavetuju sa nekim ko je koristio granule tog proizvodjaca a ne sa prodavcem koji ce vam retko reci objektivno misljenje. U ponudi se mogu naci dobre granule od kojih ce vas pas lepo izgledatti i imati dobru stolicu ali ima i krsa koji ce presesti i vama i vasem psu. pozdrav svima.

sve je vec receno, nema potrebe da se ponavlja.
Pozdravio bi i pohvalio za iscrpnoscu podataka autora teme.

Hvala vam,ali zaista nezasluzujem pohvale,do ovog podatka sam dosla iz knjige SVE O NEZI PASA,knjga je super i toplo bih je preporucila svim vlasnicima pasa sa i bez iskustva,a evo i linka:
www.well.org.rs/attachments/223_SVE%20O%...0NAD%20PSIMAver2.pdf

Fausto,slazem se sa tobom,sto se tice kombinovanja granula i rucno pripremljenog obroka za psa,pogotovo ako neko ima snaznog,neustrasivog,neodoljivog medu kao sto je rotvajler:) ipak treba nji nahraniti! I ja imam Rotvajlera:)
Veliki pozdrav!

Drago mi je da se povela diskusija na ovu temu. Ali ne mozemo samo posmatrati crno ili belo.
Najpre, kol,iko nam treba vremena da psu sipamo granule u posudu tj koliko treba vremena da se sastojci buduceg obroka kupe, pripreme, tremicki obrade, koliki je utrosak struje za pripremu i cuvanje, da li je takav obrok podlozan kvarenju, koliko se samo sudova zaprlja i koliko je potrebno vreme i naravno vode i deterdzenta da se oni operu.
Pri tom, sa preko 6 milijardi ljudi na planeti, ne smemo priustiti sebi da od zivotinja bacamo bilo sta, bukvalno se iskoristi sve od oka do papka, i to je i ocekivano jer sama jedna takva zivotinja poput krave jako puno kosta,pocev od njene ishrane, reprodukcije, lecenja, odrzavanja... pomislite samo koliko bismo iskomplikovali zivot ako bismo bojkotovali granule,koliko bi samo ljudi ostalo bez posla. Ljudi zaposleni u kafilerijama, veleprodajama, komercialisti, prevoznici...
Mnogi od nas uravo od toga zive i pune budzet ove drzave

Mislim da je autor tog texta isao ciljano na velike industrije hrane za pse i macke,ali odnos cena i kvaliteta te iste hrane nisu uravnotezeni.
Ako platim jednu konzervu od 400g 150 din. u kojoj je osnovni satsojak jetra,tj.bar tako pise na deklaraciji,onda i zelim da ona sadrzi jetru,a ne oko ili papak,jer ja mogu u mesari kupiti 1kg jetre po toj istoj ceni i napraviti 3 obroka a ne jedan,ja imam psa,a ne kondora.