Priča hrabre Brene

Koza po imenu Brena, mjesec dana prije svog jarenja, nije mogla ustati na zadnje noge, ni hodati. Pošto je bila ugojena, mislili smo da ne može hodati zbog toga, a i zbog jaradi. Ležala je tako 30 dana, jela je i pila normalno kao i ostale koze, a mi smo čekali dan njenog jarenja, kako bi ponovo prohodala. Međutim, taj dan je došao, ali stvari nisu išle kako bi trebalo. Glava jareta je izašla iz nje, ali ona nije imala snage da se napreže i da izađe cijelo jare. Odmah smo pozvali veterinara koji je uspio da izvadi jarad iz nje. Saopštio nam je da je koza slomila karlicu i pošto je već starija da joj to neće moći prerasti. Rekao nam je ili da je zakoljemo ili će ona uginuti sama vremenom. Ojarila je jarca i kozu, a pošto smo svi mislili da Brena neće preživjeti, dali smo jarici majčino ime, a jaretu ime njegovog oca – Zlatko. Nismo željeli odmah da je koljemo, kako bi se jarad grijala uz nju. Nije mogla ni da ih doji, tako da smo je prvo muzli i davali jaradima mlijeko, a davali smo im i kravlje. Breni smo u hranu sipali koštano brašno i davali kalcijum, ali svi smo mislili da nema spasa. Ubrzo su jarad malo ojačala i odlučili smo da je zakoljemo. Dan prije njenog klanja pošli smo da ih nahranimo i pri ulasku u štalu zatekli smo Brenu kako stoji na nogama i jede. Svi smo bili u čudu i odlučili smo da je ostavimo, ali joj nećemo više dozvoliti da začinje i da opet ostane sjarna. Sada su Zlatko i Brena već odrasla jarad i zajedno sa svojom majkom i ostalim jaradima i kozama idu u pašu...


Vladan Vasović