Lekovi koji se koriste u terapiji mastitisa

Elizabeta Milićević, Marina Milanović, Maja Milenović, Milena Milenković, Mila Radenković

Mastitis predstavlja upalno oboljenje mlečne žlezde i mlečnih kanala i od velikog je ekonomskog  značaja kod mlečnih krava, s obzirom da može dovesti do promene kvaliteta i smanjenog obima  proizvodnje mleka. Na mastitis su krave najosetljivije u periodu teljenja tj. laktacije. Perakutni  mastitis se često završava smrću. Druge zahvaćene vrste uključuju: ovce, svinje, pse, mačke  konje i koze; mužjaci takođe mogu oboleti. Lečenje mastitisa kod ovaca i koza je slično kao kod  goveda.

Generalno, infektivni organizmi ulaze u vime kroz mlečni kanal tokom procesa muže. Izvor kontaminacije mogu biti sise i vime inficiranih krava, abrazije bradavica, spoljašnja sredina,  prljava oprema za mužu, i u slučaju letnjeg mastitisa, muva Hydrotoea irritans. Glavni patogeni koji uzrokuju mastitis su: Staphylococcus aureus, Streptococcus agalactiae,  Stept. dysgalacticaea, Strept.uberis, Actynomices pyogenes (letnji mastitis); Esherichia coli, Klebsiella spp., Enterobacter aerogenes (koliformni mastitis); neke gljive i kvasci. Ovi patogeni ulaze kroz mlečni kanal i uzrokuju infekciju mlečne žlezde, koja može da bude klinička ili subklinička u zavisnosti od broja i tipa patogena. Klinički manifestni mastitis praćen je pojavom simptoma koji se mogu uočiti pregledom životinja, dok se subklinički mastitis može ustanoviti isključivo laboratorijskim pregledom mleka, odnosno, na osnovu smanjene produkcije mleka). Većinu subkliničkih mastitisa izazivaju: Staph.aureus, koagulaza negativne stafilokoke (CNS), Strept. agalactiae, Sterpt.uberis i Strept.dysgalacriae. Oni su zarazni mastitični mikroorganizmi čiji rezervoar je u okviru samog vimena i prenose se sa krave na kravu tokom muže. Mikroorganizmi spoljašnje sredine žive van vimena i prenose se na sise između muže. U nekim slučajevima može da dođe do sistemske reakcije. Rana dijagnoza i terapija kliničkog mastitisa obezbeđuje brži oporavak, povratak na normalnu proizvodnju mleka i smanjeno oštećenje mlečne žlezde.

U perakutnom kliničkom mastitisu, postoji akutna inflamacija mlečne žlezde sa toksemijom. Bakterije uzročnici mogu da budu koliformi, Staph. aureus, A. pyogenes, Bacillus cereus ili Pseudomonas aeruginosa. Inficirane sise treba da se izmuzavaju što češće. Pored intramamarnih preparata, u terapiji kliničkog mastitisa, preporučuje se parenteralna primena antibiotika, kao što su benzilpenicilin prokain u kombinaciji sa dihidrostreptomicinom, potentni sulfonamidi, cefalosporini i oksitetraciklin.

U akutnom mastitisu se javljaju otoci i inflamacija mlečne žlezde sa ili bez sistemske reakcije, mleko je neispravno. Tretman se sastoji od toga da se vime potpuno izmuze pre primene intramamamarnog preparata. Oksitocin može da se koristi da pomogne pražnjenje vimena. U slučajevima kada postoji sistemska infekcija, indikovani su parenteralni antibiotici.

Staph. Aureus je najčešći uzročnik hroničnog mastitisa kod mlečnih krava. Neki sojevi ovih mikroorganizama su rezistentni na određene anibiotike. Nakon lečenja često postoji kliničko poboljšanje, ali infekcija teži da perzistira. Hronični mastitis takođe može biti izazvan Strept. uberis-om i povremeno koliformnim infekcijama. Najbolje vreme da se pokuša sa eliminacijom infekcije kod hroničnog mastitisa je period zasušivanja.

U slučaju subkliničkog mastitisa promene u izgledu ili sastavu mleka nisu očigledne. Sastojci mleka su izmenjeni i povećan je broj somatskih ćelija u mleku je povećan. Ovakvi slučajevi se obično leče kada životinja nije u periodu laktacije koristeći intramamarne preparate sa produženim delovanjem. Subklinički mastitis izazvan Strep. Agalactiae se može biti uspešno lečiti i tokom laktacije. Ako je celo stado lečeno intramamarnim antibioticima da bi se eliminisala Strep. Agalactiae, važno je da pre lečenja budu primenjene osnovne mere kontrole mastitisa. Preparati za žiovotinje koje nisu u periodu laktacije koriste se za eliminaciju subkliničke infekcije na kraju perioda laktacije i za prevenciju nastanka novih infekcija tokom perioda zasušivanja, uključujući letnji mastitis izazvan A. Pyogenes.

Prilikom primene intramamarnih preparata, moraju se sprovoditi stroge higijenske mere da bi se izbegao razvoj još ozbiljnih infekcija nego što su one za koje je sam preparat namenjen. To je od posebne važnosti kada se lečenje sprovodi u periodu zasušivanja. Neodgovarajuća primena preparata može da dovede do toga da bakterije prodru u vime i izazovu mastitis tokom perioda zasušivanja ili tokom perioda graviditeta. Pre primene intramamarnih preparata, sise moraju biti temeljno očišćene i dezinfikovane pomoću pamučne gaze natopljene alkoholom. Injektor treba malo uvući u mlečni kanal i tako primeniti sadržaj. Posle primene, preperat treba umasirati u vime i sise isprati rastvorom za dezinfekciju. Važno je da se antibakterijski preparat zadrži u mlečnom kanalu, zato što patogeni koji izazivaju mastitis često kolonizuju kanal.

Intramamarni preparati za životinje u toku perioda laktacije Ovi preparati se koriste u tretmanu kliničkog i subkliničkog mastitisa. Najčešće su u obliku intramamarnih suspenzija i pasti i aplikuju se u mlečni kanal pomoću mast-injektora. Da bi se odredila optimalna terapija, potrebno je utvrditi patogene izazivače oboljenja, kao i njihovu osetljivost na dostupna antimikrobna sredstva. Kada ove informacije nisu dostupne, inicijalni tretman je obično empirijski i izabran tako da deluje na širok spektar bakterija. Pored odgovarajućeg antibiotika, neki preparati u terapiji mastitisa sadrže kortikosteroide da bi se smanjila inflamacija vimena. Mnogi sojevi Staph.aureus produkuju beta laktamazu koja im obezbedjuje rezistenciju na određene tipove penicilina. Najbolje je primeniti u kombinaciji intramamarni i sistemski antibiotik. Lečenje treba primeniti do kraja čak iako mleko povrati normalan kvalitet i pre završetka terapije. Pojedinačno lečenje samo jednim od ovih lekova može da poveća verovatnoću povratka infekcije i da doprinese razvoju rezistencije.

Generalno, mleko ne treba da se koristi za humanu upotrebu ako je životinja slabog zdravlja ili ako je produkcija mleka manja od 5 litara na dan. Rezidue lekova prisutne u mleku mogu da izazovu alergijske reakcije kod ljudi . Period karence za mleko i meso je strogo odredjen i mora se poštovati. Primeri inramamarnih preparata registrovanih na svetskom tržištu

Pathocef (Pfizer) – intramamarna suspenzija sa cefoperazonom

Indikacija: mastitis

Kontraindikacija: preosetljivost na peniciline i cefalosporine
 

Cephaguard LC Intramammary (Intervet) – intramamarna suspenzija sa cefkinomom

Indikacija: mastitis

Kontraindikacija: preosetljivost na peniciline i cefalosporine
 

Noroclox QR (Norbrook) – intramamarna suspentija sa kloksacilinom

Indikacija: mastitis

Kontraindikacija: preosetljivost na peniciline i cefalosporine
 

Erythrocin intramammary (Ceva) – intramamarni rastvor eritromicina

Pirsue (Pfizer) – intramamarni rastvor prilimicin hidrohlorida

Indikacija: mastitis

Kontraindikacija: preosetljivost na prilimicin.
 

Složeni antibiotski preparati:

Intramamarna suspenzija (ampicilin + kloksacilin) – Kloxerate plus milking cow (Fort Dodge)

Intramamarna suspenzija (sulfadiazin + trimetoprim) – Lactatrim (Elanco)

Intramamarna suspenzija (linkomicin + neomicin) – Lincocin forte (Pfizer)

Intramamarna suspenzija (benzilpenicilin natrijum + dihidrostreptomicin + nafcilin) – Nafpenazal (Intervet)

Intramamarna pasta (dihidrostreptomicin + benzilpenicilin prokain) – Streptopen milking cow (Schering-Plough)
 

Složeni antibiotski preparati sa kortikosteroidima:

intramamarna pasta (dihidrostreptomicin + farmicetin sulfat + prednizolon) - Leo yellow milking cow (LEO)

intramamarna suspenzija (neomicin sulfat + novobiocin + prednizolon + prokain benzilpenicilin + streptomicin sulfat) – Multiject (Norbrook)

intramamarna suspenzija (amoksicilin + klavulanska kiselina + prednizolon) - Noroclav Lactating Cow (Norbrook), Synulox Lactating Cow (Pfizer)

intramamarna suspenzija (dihidrostreptomicin + novobiocin + prednizolon + benzilpenicilin prokain) - Tetra –Delta (Pfizer)

 

Preparati za životinje koje nisu u periodu laktacije

Dele se na:

• Intramamarne preparate za životinje koje nisu u periodu laktacije
• Preparate koji služe za zatvaranje kanala mlečne žlezde

Intramamarni preparati za životinje koje nisu u periodu laktacije

Terapija krava koje nisu u periodu laktacije se upotrebljava u cilju eliminacije bilo koje subklinčke infekcije prisutne na kraju perioda laktacije i da bi se prevenirala pojava novih infekcija uključujući letnji mastitis tokom perioda zasušivanja. Važno je pregledati životinje često, poželjno je dva puta dnevno u cilju postizanja što bolje kontrole pojave mastitisa. Izbor terapije u ovom periodu zavisi od više faktora: patogena koji su prisutni u stadu, trajanja perioda zasušivanja, kao i od broja somatskih ćelija u mleku. Kako je Staph.aureus najčešći uzročnik infekcije, antibiotska terapija treba da sadrži lekove efikasne protiv svih sojeva ove bakterije. Upotreba parenteralnih antibiotika zajedno sa terapijom zasušivanja može da poveća brzinu oporavka. Kod životinja koje nisu u periodu laktacije mogu se koristiti intramamarni preparati sa produženim delovanjem. Formulacije preparata sa produženim delovanjem zasnovane su na primeni oleogelova sa aluminijum monostearatom. 

Primeri inramamarnih preparata registrovanih na svetskom tržištu

Intramamarna pasta sa cefalonijumom – Cepravin Dry Cow (Schering – Plough)

Indikacija: mastitis

Kontraindikacija: životinje u periodu laktacije
 

Intramamarna suspenzija sa kloksacilinom – Bimaclox Extra (Bimeda)

Intramamarna suspenzija sa kloksacilinom – Orbenin Dry Cow (Pfizer)

Indikacija: mastitis

Kontraindikacija: životinje u periodu laktacije, preosetljivost na peniciline i cefalosporine
 

Složeni antibiotski preparati:

intramamarna suspenzija (ampicilin + kloksacilin + aluminijum monostearat) – Bovaclox (Norbrook)

intramamarna suspenzija ( ampicilin + kloksacilin) - Kloxerate gold (Fort Dodge)

intramamarna suspenzija (ampicilin + kloksacilin + aluminijum monostearat ) - Kloxerate plus (Fort Dodge)

intramamarna suspenzija (dihidrostreptomicin + benzilpenicilin prokain + nafcilin) –Nafpenazal (Intravet)

 

Preparati koji služe za zatvaranje kanala mlečne žlezde

To su preparati koji formiraju fizičku barijeru na dnu kanala mlečne žlezde i stoga smanjuju rizik od novih infekcija koje ulaze kroz vime. Bitno je da se sisa dobro dezinfikuje pre primene da bi se sprečio ulazak infekcije kroz injektor. Ovi preparati mogu da se koriste kao alternativa antibiotskoj terapiji zasušivanja kod određenih životinja pod uslovom da ne postoji subklinička infekcija. Podaci o broju somatskih ćelija u mleku kod svake inividue i podaci o kliničkom mastitisu za poslednju laktaciju treba da se analiziraju da bi se odlučilo da li životinji treba primeniti antibiotsku terapiju zasušivanja ili preparat kojim će da se zatvori kanal mlečne žlezde. 

    
Slika 1. Primena preparata za zatvaranje kanala mlečne žlezde u prevenciji mastitisa
 

Preparati za negu sisa i vimena

Higijena i nega sisa i vimena su važni faktori u kontroli mastitisa, kao i pravilno održavanje mašina za mužu kako bi se obezbedila pravilna cirkulacija krvi i izbegle preterane promene pritiska na dnu sisa i njihovo oštećenje. Koža vimena može biti rezervoar mastitičnih patogena, posebno Strept. dysgalactiae, koagulaza negativnih stafilokoka i Staph. Aureus, posebno ako postoje posekotine i ogrebotine. Ovi patogeni mogu da potiču iz okruženja ili sa inficiranih krava (infekcija se prenosi sa jedne na drugu kravu tokom muže). Dezinfekcija pre i posle muže uklanja ove organizme i tako se smanjuje rizik od nastanka mastitisa. Pre muže, sise umrljane blatom ili fecesom treba oprati vodom u koju može biti dodat dezinficijens kao što je jod. Čiste sise zatim treba osušiti pojedinačnim papirnim ubrusima. Upotreba zajedničkih tkanina za pranje i sušenje sisa na vimenu je strogo zabranjena zato što one mogu da prenesu infekciju sa krave na kravu čak i ako se potapaju u rastvor za dezinfekciju između upotrebe. Sise moraju da se potope u kupke za dezinfekciju jer se na taj način smanjuje broj bakterija na površini sisa pre otpočinjanja muže. Ove kupke se zadržavaju na sisama određeno vreme.

Rastvori za potapanje vimena nakon muže smanjuju bakterijsku populaciju na sisama nakon muže i pomažu da se abrazija zaleči. Bakterije koja su eventualno prenete tokom muže će biti uništene i tako će se ukloniti potencijalni izvor infekcije. Svaka sisa treba da se potapa u rastvor za dezinfekciju ili da se naprska odgovarajućim sprejom nakon svake muže. Krave treba da ostanu u stojećem položaju 20-30 min nakon muže da bi prošlo dovoljno vremena da se kanal zatvori, i na taj način se izbegava da bakterije uđe kroz otvoren kanal i izazovu mastitis.

Cetrimid (cetrimonijum bromid), hlorheksidin i poliheksanid su efikasni protiv gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. Ovi dezinficijensi se inaktiviraju sapunima i anjonskim supstancama.

Dodecilbenzensulfonska kiselina je efikasna protiv većine bakterija, ali je neefikasna protiv bakterijskih spora. Ima duže dejstvo u poređenju sa mnogim kupkama i prilično je efikasna u prisustvu organskih materija.  

Glutaral (glutaraldehid) je efikasan protiv gram pozitivnih i granegativnih bakterija; koncentrovani rastvori mogu izazvati dermatitis. Jedinjenja joda imaju širok spektar antibakterijske aktivnosti i imaju prednost jer boje sise i na taj način se može proveriti prekrivenost sisa dezinficijensom. Jedinjenja hlora imaju širok spektar antibakterijske aktivnosti ali se snažno neutrališu u prisustvu organskih materija. Hlorna kiselina/hlor dioksid su efikasni protiv gram pozitivnih i gram negativnih bakterija, kao i protiv virusa i gljiva.

Kao što je već pomenuto, antiseptici se pre i posle muže mogu primenjivati u obliku rastvoea za potapanje vimena ili u obliku spreja. Rastvori za potapanje su efikasniji jer je cela površina pokrivena, za razliku od sprej preparata kod kojih to ne mora biti slučaj. Tokom hladnog i vetrovitog vremena, treba voditi računa da krave ne napuste prostoriju za mužu pre nego što se primenjeni preparat u obliku rastvora za potapanje ili spreja osuši na mestu primene, alternativno mogu da se koriste kreme ili masti. Svi preperati negu i zaštitu vimena pre i posle muže treba da se čuvaju tako da se izbegne kontaminacija. Zaostali rastvor u posudi za potapanje vimena na kraju muže treba da se odbaci i posuda očisti između dve muže. Preperati za negu sisa i vimena mogu sadržati i različite emolijense, kao što su glicerol, lanolin, beli i žuti vazelin i sorbitol koji se dodaju preparatima da bi poboljšali hidrataciju kože, omekšali kožu i pospešili zarašćivanje lezijama. Oštećena koža vimena je podložnija infekcijama u odnosu na intaktnu. Emolijensi mogu da se primene na suve sise odmah nakon muže.
 

Primeri preparata registrovanih na svetskom tržištu

Deosan Thixodip (Johanson Diversey) – rastvor za potapanje vimena nakon muže

Sadrži 4% benzil alkohola

Indikacija: čišćenje i dezinfekcija sisa
 

Cetriad (Fort Dodge) – krema

Sadrži 2 % cetrimida

Indikacija: čišćenje i dezinfekcija sisa i vimena
Kontraindikacija: istovremena primena sapuna ili anjonskih supstanci

Alfa Blue Plus (DeLaval) – rastvor za potapanje vimena nakon muže ili sprej

Sadrži 0,425% hlorheksidin glukonata, glicerol i sorbitol

Indikacija: čišćenje i dezinfekcija sisa i vimena

Kontraindikacija: istovremena primena sapuna i anjonskih supstanci
 

Preparati koji sadrže jod

Deosan Super Ex-Cel (Johanson Diversey) - rastvor za potapanje vimena nakon muže

Dipal Concentrate (DeLaval) – rastvor za pranje vimena, sprej, rastvor za potapanje vimena nakon muže

Indikacija: čišćenje i dezinfekcija sisa i vimena

 

Sapphire (EvansVanodine) – rastvor za potapanje vimena ili sprej

Sadrži poliheksanid i glicerol

Indikacija: čišćenje i dezinfekcija sisa i vimena

Kontraindikacija: istovremena primena sapuna ili anjonskih substanci
 

Masodip (EvansVanodine) – rastvor za potapanje vimena nakon muže, sprej, rastvor za pranje vimena

Sadrži 0,01% benzalkonijum hlorida, 0,425% hlorheksidin glukonata, glicerol i sorbitol

Emolijensi

Antiseptic Teat Ointment (Arnolds) – mast sa 7% cink oksida

Golden udder (Shep-Fair) – mast sa 1,5% salicilne kiseline i 10% sumpora

Lenisan (Nordic Star) – mast koja sadrži hlorheksidin i vazelin
 

LITERATURA

1. Boboš, Vidić, Mlečna žlezda preživara, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni

fakultet, Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“, Novi Sad, 2005.

2. The Veterinary Formulary 6th ed. London: Pharmaceutical Press, 2007 (353-362).