Karakteristike i proizvodnja silaže i silažnih obroka za optimalnu proizvodnju mleka

Na našim društvenim i mini farmama silaža ima glavnu ulogu u ishrani goveda, kako za proizvodnju mesa tako i za proizvodnju mleka. Svedoci smo da silažni deo obroka često određuje uspeh ili neuspeh celokupnog hranidbenog progrma i proizvodnje.

Kada je u pitanju ishrana životinja kojom se zadovoljavaju samo njihove uzdržne potrebe može se upotrebiti gotovo svaka silaža, predpostavljajući da je zadovoljavajućeg kvaliteta, i da je životinje pojedu u dovoljnim   količinama   u   kojima    je  sadržana    potrebna minimalna količina energije. U ostalom delu obroka moraju životinji biti na raspolaganju sve ostale esencijalne hranljive materije u dovoljnim količinama - protein, minerali i vitamini.

Ishrana za proizvodnju mleka predpostavlja zadovolja-vanje i uzdržnih i proizvodnih potreba životinje. Iako ukupna potreba za energijom krava u laktaciji zavisi od količine i kvaliteta proizvedenog mleka, stalno je pri tome prisutan specifičan zahtev muzara za izvorom energije. Ovaj specifičan zahtev može se objasniti time da muzare zahtevaju veoma probavljive strukturne ugljene hidrate (sirova vlakna) radi buražne fermentacije za stvaranje potrebne količine sirćetne kiseline, koja je neophodna za održavanje normalnog procenta masti u mleku. Na taj način silažni obroci moraju obezbediti ne samo dovoljnu količinu ukupne energije, nego jednovremeno sadržavati veoma probavljivo vlakno, a to na većem broju izmuznih farmi predstavlja specifičan problem i teškoće u realizaciji hranidbenog režima u određenim proizvodnim uslovima. Zahvaljujući činjenici da se mešanjem strukture koncentratnog dela obroka može menjati količina sirovih vlakana u koncentratu, zavisno od prirode silažnog dela obroka, za ishranu krava muzara može se upotrebiti gotovo svaki usev u formi silaže, ako je požnjeven i siliran u fenofazi i na način da omogući maksimalnu konzumaciju i svarljivost hranljivih materija, u njoj. Prema tome, kada je u pitanju proizvodnja mleka, pažnja ishranara mora biti skoncentrisana, ne samo na zadovoljavanje muzara dovoljnim količinama energije nego i na zadovoljavanje muzara dovoljnim količinama sirovih vlakana koji favorizuju proizvodnju sirćetne kiseline, koja je potreban metabolit za ukupnu količinu mleka i mlečne masti. Poseban problem,  kontraverzan  u  rešavanju  je  da  muzara  zahteva visoko svarljiva vlakna a jednovremeno i obilnu količinu ukupne energije, naročito ako se radi o visoko produktivnim kravama. Ovo sa svoje strane određuje zahteve muzara za kvalitetnom silažom. Međutim, ogledi i praksa su pokazali, kako smo gore naveli, da se taj zahtev može zadovoljiti siliranjem gotovo svakog useva, ako se pazi na stadijum razvoja, s jedne strane i koncentratnu smešu, s druge strane.

Strogo uzevši, za ishranu krava muzara moralo bi da dođe u obzir samo odlična silaža, kako je napred opisana u američkim standardima. Preciznije određeno to je silaža koja prema Mc Cullough-u:

 

a) ima svarljivost suve materije preko 65%

b) da je nastala kao produkt normalne fermentacije u silosu i

c) ima količinu suve materije u rasponu 30-40%.

 

Prema tome, za kvalitet silaže su presudna 3 elementa: svarljivost SM (merena sadržajem krmnih jedinica, TDN, NE, ME i dr.), uspešna fermentacija i količina SM.

Svarljivost i količina suve materije su funkcije prirode požnjevenog useva i stadijuma zrelosti u momentu žetve i siliranja.

U 14-to godišnjem eksperimentisanju Mc Cullough je došao do značajnih zaključaka o mestu i ulozi silaže u obroku preživara. Oko 119 različitih silaža ispitano je u hranidbenim ogledima i oko 150 u laboratorijskim uslovima napravljenih silaža. Od svih useva, najteže je bilo proceniti hranljivu vrednost sudanske trave, zbog velikog variranja biljnog materijala koji se pojavljuje pod imenom sudanska trava. Susreću se kratke biljke sa zrnom u kojima metlica može sačinjavati 75% SM do veoma visokih biljaka u kojima stabljika može sačinjavati 80%. U obimnim ogledima  pokazalo  se  da  su  krave konzumirale uvek veću količinu SM iz kukuruzne silaže nego iz silaže sudanske trave.

U proseku sve kukuruzne silaže su imale 45% klipa, 26% lišća i 29% stabljike. Krave su konzumirale 80% sirkove silaže u odnosu na kukuruznu silažu. Prema tome, ako bi se preporučivala sudanska trava za silažu, ona bi morala imati ne manje od 40% a po mogućnosti i 50% od SM u formi metlice (glave).

Momenat žetve useva. Najvažniji problem u vezi sa primenom silaže u ishrani krava muzara je određivanje stadijuma u kome će se usev kositi i silirati. Kada je u pitanju kukuruz, preporuka je da se siliranje obavi kada biljka ima 30-35% SM. Tada je zrno, obično, u tvrdom testastom stadijumu. Međutim, duži sušni period u vreme oprašivanja rezultira niskim prinosima zrna, tako da je 70-90% hranljivih materija u lišću i stabljici. Duži sušni period u vreme formiranja klipa može rezultirati u brzom izumiranju biljke. U ovakvim uslovima je preporuka da se žetva obavi u momentu u kome bi se najbolje iskoristio vegetativni deo biljke. Slični problemi su i sa drugim usevima. Prema tome, u svakom datom uslovu i za svaki usev, posebno, mora se odrediti stadijum zrelosti kako bi se postigao maksimalni prinosi svarljivih hranljivih materija. Na osnovu dugogodišnjih istraživanja Mc Cullough preporučuje sledeće stadijume zrelosti u kojima bi trebalo požnjeti useve za silažu, ako su uslovi bili povoljni za njihov rast i razvoj:

• pšenica i zob - kraj vlatanja, klasovi u početku razvitka;
• kukuruz - tvrdo zrno;
• sudanska trava-sirak - rano testasto stanje zrna;
• lucerka - pre cvetanja;

Međutim, osnovni zahtev je da se usevi požnju za silažu u momentu kada daju maksimalan prinos hranljivih materija, bez obzira na stadijum razvitka. Ovo znači da u uslovima klimatskog stresa ili bolesti, useve treba skidati ranije nego što na taj momenat ukazuje optimalan stadijum razvoja. U jednom ogledu sa kukuruzom, žetva je obavljena u nedeljnim intervalima od 18.VIII, kada je zrno bilo u mlečnoj zrelosti pa do 2.X kada je bila poslednja žetva. Sa zrenjem biljke količina suve materije se stalno povećavala i kretala se od 21% do 46%. Istovremeno  dešavalo se stalno smanjenje prinosa zelene mase od 17,5 do 7,7 tona na 4,6 hektara, kolika je bila ogledna površina. Kalendarski prinos suve materije se povećavao do 12.IX (testasti stadijum), a od toga momenta je počeo opadati. Ovaj maksimalni prinos suve meterije na oglednoj površini podudarao se sa maksimalnom akumulacijom suve materije u klipovima. U ovoj tački se desilo i pomeranje sastava biljke, od velikog učešća stabljike do velikog učešća klipa u ukupnoj suvoj materiji. Gubitak lišća, verovatno, doprineo je smanjivanju prinosa suve materije u kasnijim žetvama.

Konzumiranje. U ogledu sa junicama je konstatovano da su one konzumirale najveću količinu SM kada je kukuruz siliran u testastom stadijumu. Ovaj rezultat je veoma signifikantan, jer je konzumiranje hrane jedan od glavnih faktora koji određuju produkciju mleka ili mesa. U ovom stadijumu kukuruz je imao 35% SM, ukupan prinos suve materije je bio maksimalan, a i u klipovima je bila akumulisana maksimalna količina suve materije.

Slična ispitivanja su bila obavljena i sa žitaricama. Konzumiranje silaže od useva košenih rano bilo je veće od konzumiranja silaže od kasno košenih useva, kada je silaža davana kao jedina hrana. Ova superiornost se odrazila i tada kada je 30% ili 50% silaže zamenjeno koncentratom.

Proces siliranja. Osim kvaliteta silo prostora i prirode useva, glavni faktor od kojeg zavisi kvalitet silaže je količina SM u usevu u momentu siliranja. U većini slučajeva optimalan sadržaj SM koji dozvoljava minimalne gubitke u procesu siliranja je između 30 i 40%. Smatra se da ako usev u momentu siliranja ima manje od 35% SM u silaži pH mora biti ispod 4 da bi silaža bila stabilna. Faktor od koga u velikoj meri zavisi stabilnost silaže u silosu i kasnija dobra konzumacija je sadržaj proteina u siliranoj masi. Sadržaj SM u siliranom materijalu više deluje na konzumiranje nego na fermentaciju, dok sadržaj ugljenih hidrata povoljno utiče i na fermentaciju i na konzumiranje. Prva 4 dana fermentacije najpresudniji su za kasnije konzumiranje silaže i dobru performansu životinja. U tom pogledu se preporučuju sledeće mere:

• Ne upotebljavati površinski N-đubriva nekoliko dana pre kosidbe. Ovo površinsko primenjivanje azotnih đubriva obavlja se da bi se popravio sadržaj proteina u usevima;
• Silo prostor mora u najkraće vreme da se popuni, a u trenču mora masa da se dobro ispresuje da bi se obezbedio povoljan tok fermentacije i na početku procesa onemogućila aeracija;
• Žetvu žitarica i trava najbolje je obavljati kasno popodne, pokošenu masu provenuti ili SM povećati dodavanjem kukuruza, da bi se SM u siliranom materijalu podigla od 26 do 35%.

Novija istraživanja navode na korigovanje mišljenja o vrednosti silaže u poređenju sa svežim usevom od kojeg je načinjena. Ranije se mislilo da silaža ima manju hranljivu vrednost od svežeg useva od kojeg je načinjena. U novije vreme ovo shvatanje se preispituje, a neki autori smatraju da je ono pogrešno. Mc Cullough, na primer, smatra da silažna fermentacija ima mnogo sličnosti sa fermentacijom koja se dešava u buragu, pa bi se dirigovana i kontrolisana fermentacija u silaži mogla smatrati delimičnim prethodnim varenjem hrane. Mc Cullough je pokušao da poboljša silažu, odnosno fermentaciju u silosu dodavanjem raznih krmiva ili dodavanjem encima.

Poznato je da aditivi spadaju u tri grupe: 1. Koji ispoljavaju lošu fermentaciju; 2. Koji intenziviraju normalnu fermentaciju i 3. Koji silaži dodaju hranljive materije. Prema Mc Cullough-u čini se da je mravlja kiselina jedan od najboljih aditiva koji ispravljaju lošu fermentaciju. Od aditiva koji intenziviraju normalnu fermentaciju su celulaza za razlaganje vlakana i CaCO₃ za proizvodnju mlečne kiseline. Međutim, do danas nije pronađen ekonomičan izvor celulaze. Upotreba CaCO₃ više odgovara proizvodnji silaže za tov. U treću skupinu aditiva spadaju: NPN, minerali i krmiva (kukuruz, repini rezanci i dr.). U ovom zadnjem slučaju dodavanje krmiva u novije vreme primenjuje se za proizvodnju kompletnih silaža za koje se smatra da imaju budućnost u praktičnoj ishrani preživara.

Dodavanjem krmiva Mc Cullough je u ogledima želeo da poveća SM u silaži, a time da poveća koncentraciju energije u težinskoj jedinici silaže, jer su to primarni faktori od kojih zavisi iskorištavanje silaže, tj. obim konzumiranja.

Od ispitivanih krmiva (zrno kukuruza,  citrusna pulpa i džibra) džibra se pokazala kao idealan aditiv, jer je kvalitet silaže popravljen do te mere, da se to nije moglo objasniti samo dodatom količinom hranljivih materija, koje su bile sadržane u džibri. Hranjene takvom silažom životinje su dale i više mleka, a da nisu konzumirale veću količinu suve materije ili hranljivih materija. Ovaj aditiv se upotrebljava za siliranje trava u količini 50 kg/tona hrane. U silaži je bilo manje ukupnih kiselina, a sirćetna i mlečna kiselina su bile u odnosu 1 : 1,5. Međutim, korisno delovanje ovakve silaže nije   se   ni   tim   moglo    objasniti.   Dodavanjem   amilaze povećala se količina sirćetne kiseline u silaži. Amilaza je dodata u formi proklijalog ječma ili samog enzima. Kada je uz amilazu dodato i 1% CaCO₃ povećala se količina i sirćetne i mlečne kiseline. Međutim, veća količina kiselina rezultirala je manjom konzumacijom takve silaže, te se dodavanje amilaze ne može preporučiti za široku praksu.

Dodavanje celulaze se vrši da bi se promenila struktura celuloze u procesu siliranja i time dobio hranljiviji supstrat. Dodavanja 5 kg/tona smeše celulaze kukuruznoj silaži povećalo je produkciju mleka, bez da je povećano konzumiranje silaže. Do danas obavljeni ogledi potvrđuju da dodavanje celulaze povećava konzumiranje suve materije silaže i svarljivost celuloze.

Svarljivost: Maksimalno iskorišćavanje silaže u obrocima krava muzara zavisi od količine konzumirane silaže i svarljivosti suve materije silaže.

Mnoga istraživanja pokazuju da je najvažnija karakteristika silaže - svarljivost suve materije. Da bi se, prema tome, silaža maksimalno iskoristila, mora se iznaći najpodesnija kombinacija silaže i koncentrata kojom bi se omogućila maksimalna konzumacija suve materija i optimalna proizvodnja mleka.

Od silaže se zahteva velika svarljivost suve materije. Koliko se danas zna, svarljivost suve materijee je funkcija kvaliteta požnjevenog useva, jer zavisi od fenofaze u kojoj je usev požnjeven. Međutim, u tom pogledu postoji razlika među usevima. Fenofaza ima najveći uticaj na svarljivost suve materije kod detelinsko travnih smeša i trava (od pupanja oko 70%, pa do zrele faze oko 50%). Ovo opadanje kod detelina je nešto sporije, a kod trava brže. Na svarljivost SM kukuruza fenofaza najmanje utiče. Od mlečne pa do testaste zrelosti svarljivost suve materije se povećava, zatim opada do nivoa koji odgovara mlečnoj zrelosti dok ne dostigne stadijum tvrdog zrna, kada počinje opet da se povećava do nivoa koji je bio u testastoj zrelosti. Na ovu razliku svarljivosti suve materije između trava i kukuruza utiče proces popunjavanja zrna hranljivim materijama i relativno povećanje učešća zrna u celoj biljci, jer u kukuruzu 50% i više od ukupnih hranljivih materija može biti u klipu. Pošto su hranljive materije u klipu kukuruza jako probavljive, fenofaza ima manji uticaj na svarljivost celokupne suve materije u biljci, za razliku od trava od kojih seme učestvuje u nesrazmerno manjem odnosu, pa uticaj zrna ne može ni da dođe do izražaja. Srednju poziciju između ove dve grupe krmiva zauzimaju zob, pšenica i ječam, kod kojih svarljivost suve materije zavisi od normalnog odnosa list - klas - stabljika.

Kada se radi o svim usevima, pa i o kukuruzu, za silažu ne dolaze u obzir zelene biljke, jer stadijum zrelosti biljke utiče i na ukupnu konzumaciju hranljivih materija. prema Mc Cullough-u maksimalno konzumiranje suve materije se dešava negde u blizini tačke maksimalne svarljivosti suve materije, tako da se žetvom u pravi momenat postiže i maksimalna svarljivost i maksimalno konzumiranje suve materije, a to je uslov visoke proizvodnje. Istraživanja su, kako smo videli, pokazala da se vrhunski kvalitet silaže, naročito kukuruzne, postiže kada se usev skine u momentu kada ima 30-40% suve materije, da je svarljivost suve materije preko 65% i da je nastala u normalnoj fermentaciji u silosu.

Optimalan obrok sa silažom. S obzirom na to da silaža ne može biti jedina hrana za visoku proizvodnju mleka, ali može biti jedino kabasto krmivo u obroku, silaža je glavni određujući faktor od koga zavisi da li će u obroku biti prisutni oni elementi od kojih zavisi kvalitet celokupnog obroka za muzare. Prema Mc Cullough-u  dokazano  je, a to smo videli i iz prethodnih izlaganja, da se obroci koji sadrže silažu kao jedino kabasto krmivo, iskorišćavaju isto tako efikasno kao i obroci sa svim strukturnim elementima. Krave muzare iskorišćavaju takve obroke čak i sa većom efikasnošću. Silaža se pokazala kao veoma podesno krmivo za mešanje sa koncentratom. Obroci sa 70% silaže i 30% koncentrata u suvoj materiji dali su vrlo dobru proizvodnju. Krave hranjene kombinacijom silaže i koncentrata ispoljavale su manja dnevna kolebanja u procesu buražne fermentacije što je često u vezi sa smanjenom masnoćom mleka i digestivnim poremećajima. Ustanovljeno je da postoji krivolinijski odnos između konzumiranja i procenta koncentrata u obroku. Dodavanje koncentrata rezultira velikim povećanjem konzumiranja, ali dalje dodavanje koncentrata dostiže tačku u kojoj to dodavanje malo utiče, a posle toga konzumiranje se smanjuje. Konzumiranje suve materije se povećava dok koncentrati ne dostignu 20% od obroka. Od 20 do 40%  konzumiranje se održava na jednakom nivou, a preko toga počinje da opada. Ispitivanja su pokazala da je najbolji odnos 40% koncentrata i 60% silaže, jer je performansa životinja poboljšavana do tačke dok krave nisu dobile adekvatnu energiju za produkciju mleka, a iznad 40% krave su konzumiranje silaže zamenjivale konzumiranjem koncentrata. Krave su poboljšavale korišćenje energije za produkciju mleka i prirast težine do tačke dok nisu zadovoljile svoje potrebe, a produkcija je opadala kada su bile prehranjene. Podesnost obroka u kojima je bila zastupljena kombinacija silaže sa koncentratom proveravana je eksperimentalno. U jednom ogledu je grupa krava hranjena optimalnim silažnim obrokom (35% koncentrat + 65% kukuruzna silaža), dok je druga grupa hranjena istim krmivima, ali su davana odvojeno. Rezultati tog ogleda dati su u tab.6.

 

 

Tab.6. Proizvodni rezultati krava u zavisnosti od načina davanja silaže

 

 

U nastavku rada na iznalaženju optimalnih silažnih obroka Mc Cullough, 1965 i 1969, je obavio daljih 39 ogleda u kojima je došao do zaključaka da bi u obroku, obračunato na suvu materiju, silaže trebalo da bude oko 60%, a ostatak da sačinjavaju druga krmiva, koja bi sa silažom trebalo da obezbede potrebnu količinu energije, proteina, mineralnih materija i vitamina. Jedan od osnovnih zahteva, da bi se postigla pravilna fermentacija u buragu, jeste da se dodatna krmiva pomešaju u jaslama i daju životinjama jednovremeno i zajedno sa silažom. Ta praksa je dala pozitivne rezultate u SAD na farmama gde je taj sistem primenjen. U stadima gde životinje  dobijaju   smešu  koncentrata  sa  silažom,  mlečna produktivnost dostiže visok nivo. Na nekim farmama taj sistem modifikuju na takav način da veći deo koncentrata daju u smeši sa silažom, a manja količina se daje u izmuzištu ili zasebno u jasle. Ovaj postupak mešanja koncentrata sa silažom doveo je do prakse ili istraživanja mogućnosti dodavanja neophodne količine proteina, mineralnih materija i vitamina zelenoj masi neposredno pred siliranje. U takvom slučaju, da bi se dobio optimalan silažni obrok, dovoljno je dodati u momentu hranjenja samo 1 - 2 koncentratne komponente a to pojednostavljuje proces hranjenja muzara.

Zapaženo je da je struktura koncentrata u ukupnom obroku važan faktor koji utiče na performansu životinja. Ispitivanjem nekih 25 koncentrata pokazalo se da je, sem proteina i TDN, važna i koncentracija sirovih vlakana u obroku. Sa kukuruznom silažom testirani su različiti koncentrati, koji su imali 16% proteina, ali različit sadržaj vlakana. Svi obroci sa većim učešćem vlakana dali su veću proizvodnju mleka i masnoću mleka, nego obroci sa malo vlakana. Sirovo vlakno je u najdirektnijoj vezi sa proizvodnjom sirćetne kiseline u buragu, a time i sa efikasnošću produkcije mleka i procenta masti. Prema Mc Cullough-u optimalni silažni obrok računat na suvu materiju prikazan je u tab. 7.

 

Tab.7.Sastav optimalnog silažnog obroka (SM)

 

Svarljivost suve materije i koncentracija energije omogućuju kravi da konzumira potrebnu količinu energije.

Mala gustina kabastih krmiva i relativno mala koncentracija energije u njima ne dozvoljavaju da i najkvalitetnije silaže imaju koncentraciju metaboličke energije preko 2,2 Mcal/kg, te  je i uz najbolje  silaže  potrebno  davati  koncentrate da se zadovolji potreba gustine obroka. Količina potrebnog koncentrata obrnuto je proporcionalna kvalitetu silaže.

 

Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO  TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.