Ishrana visokoprotuktivnih krava

Da bi se od visokoprotuktivnih krava postigao maksimalni efekat, moraju se stvoriti odgovarajući uslovi držanja i ishrane.

Krava koja za 305 dana laktacije daje oko 6.000 kg mleka izluči mlekom iz tela oko 200 kg mlečnih belančevina, 260 kg mlečne masti, 8 kg Ca, 6 kg P i ostalih hranljivih materija. Sve to treba nadoknaditi hranom koja mora biti veoma kvalitetna i pristizati ravnomerno, bez ikakvih prekida. Da bi veliku količinu hrane krava pojela, hrana mora biti visoko svarljiva.

Svarljivost organske materije mora biti:

Krava - uzdržna hrana 50%
Krava - 10 kg mleka 60%
Krava 20 kg mleka 70%
Krava - 30 kg mleka 80%
Krava - 40 kg mleka 90%

U skladu sa zahtevima krava za probavljivošću organske materije, moramo vršiti usmeravanje napora na proizvodnju osnovnih krmiva koja tim zahtevima mogu najbolje udovoljiti, imajući pri tome u vidu i zahteve da odabrane krmne kulture daju stabilne i visoke prinose krmnih jedinica sa ha, da imaju visoku svarljivost i koncentraciju neto energije, da se daju lako konzervirati i sa što manje gubitaka i da imaju neznatan sadržaj štetnih materija. Istraživanja su pokazala da svarljivost organske materije, odnosno energije stoji u tesnoj vezi sa količinom sirovog vlakna i da, približno, svako povećanje vlakna za 1%, u obroku snižava svarljivost energije za jedinicu. Prema tome, dostupan kriterijum za ocenu kvaliteta kabastih krmiva bio bi, u prvom redu, sadržaj sirovih vlakana, a svakako još i sadržaj proteina i koncentracija energije (količina kr.jedinica u 1 kg suve materije).

Za uslove praktične ishrane preživara procena sena, dehidriranih produkata i travne silaže, a i zelene mase, na osnovu sadržaja sirovog vlakna i probavljivog proteina vrši se na način koji je prikazan u tab. 13 i 14.

Tab.13. Procena kabastih hraniva na osnovu količine sirovih vlakana

Količina sirovih vlakana,g/kg SM	Ocena količine sirovog vlakna
Manje od 240	Povoljno
240-290	Još podnošljivo
291-330	Nepodnošljivo
331-370	Veoma nepodnošljivo
više od 370	Ravno slami

Tab.14.Procena kabastih hranivana osnovu količine sirovog proteina

Količina sirovog proteina, g/kg SM	Ocena količine
proteina,g/kg SM	sirovog proteina
Manje od 75	Veoma mala
76-100	Neznatna
101-125	Neznatna do umerena
126-150	Umerena (prosečna)
151-175	Prosečna do velika
176-200	Velika
Više od 200	Jako velika

Zadovoljavanje različitih zahteva krava za probavljivom organskom materijom, zavisno od njenog fiziološkog stanja uslovljeno je, prema tome, kvalitetom osnovnih krmiva. Ukoliko je kvalitet lošiji moraćemo ukupnu svarljivost obroka povećavati manjom ili većom količinama koncentrata. Za procenu kvaliteta osnovnih krmiva naročito je dragocen podatak o koncentraciji energije, koja se izražava količinom neto energije, odnosno skrobnih ili krmnih jedinica u 1 kg SM krmiva ili obroka. U tom pogledu krmiva se veoma razlikuju što se vidi iz tabele 15.

S obzirom na to da su u preživara predželuci ograničenog kapaciteta, to od koncentracije energije i hranljivih materija obroka zavisi da li će krava iz obroka dobiti potrebne sirovine za njenu genetski moguću proizvodnju. To znači, ukoliko je proizvodnja mleka veća, koncenracija hranljivih materija obroka mora biti veća i obratno. Ako se zahtevi ne usaglase proizvodnja mleka će se smanjiti ili će se trošiti telesne rezerve do određene mere. Ti odnosi se vide iz tabela 16 i 17.

Tab.15. Procena kvaliteta osnovnih krmiva na osnovu sadržaja skrobnih jedinica u 1kg suve materije

Vrsta hraniva	Skrobne jedinice⁺ u 1 kg SM
Slama	200-334
Seno	350-44
Travna silaža	400-500
Krmna repa	600
Kukuruzna silaža	600-650
Pivski treber	550-600
Mekinje rezanci	550-650
Zrna žitarica	700-900
Uljana sačme, pogače	700-900
Zelena lucerka,1.otkos,pupanje	586
Zelena lucerka,2.otkos,cvetanje	452
Dehidrirana lucerka	700-755
Lucerkino obično seno,	466
1. otkos pupanje
Lucerkino seno obično,	361
1. otkos početak cvetanja

Tab.16.Potrebna koncentracija energije u obroku za proizvodnju 25 kg mleka kada krava dnevno jede različite količine hrane.

Količina konzumirane SM, kg/dan	Skrobnih jedinica u kg SM obroka
Količina konzumirane SM, kg/dan	Skrobnih jedinica u kg SM obroka
15	610
17	544
20	463
22	420

Skrobna jedinica pretvara se u krmnu (zobenu) jedinicu množenjem faktorom 1,67.

Tab.17. Potrebna koncentracija energije u obroku kada je različita proizvodnja mleka a konzumirana jednaka količina (predpostavka da krava jede 15 kg SM/dan).

Dnevna proizvo-	Skrobnih jedinica	Dnevna proizvo-	Skrobnih jedinica
dnja mleka, kg	u kg SM	dnja mleka, kg	u kg SM
10	367	22	567
12	400	24	600
14	434	26	634
16	467	28	667
18	500	30	700
20	534	-	-

Sve se dakle svodi na zahtev da se na farmi mora proizvoditi vrlo dobar i odličan kvalitet osnovnih - kabastih krmiva (zelena masa, seno, silaža). Ako to bude tako, onda će se trošiti manja količina koncentrata jer će udeo kabastih, u ukupno potrebnoj energiji za proizvodnju mleka, biti manji nego u slučaju kada su kabasta hraniva lošijeg kvaliteta. Normalni odnosi između osnovnih i koncentrovanih krmiva u ishrani krava za proizvodnju 5.000-6.000 kg mleka, kada su osnovna krmiva kvalitetna su prikazani u tabeli 18.

Tab.18. Normalni odnosi izmeću osnovnih i koncetrovanih krmiva za proizvodnju 5000-6000 kg mleka

Period dani	Konzum. SM u kg	Odnos osnovnih i koncentrovanih krmiva	Dnevna proizvodnja mleka za 5.000 kg u laktaciji
Steonost:
45-20	10	80:20	-
20-telenje	10	10:30	-
Laktacija:
1-30	16	60:40	23
31-90	18	60:40	24
91-150	17	75:25	19
151-210	15.5	85:15	14
211-300	14	93:7	11

Ovakvi odnosi mogu važiti i za proizvodnju 6.000 kg mleka u laktaciji, jedino, u početku laktacije, udeo koncentrata može se povećati do 45% umesto 40%.

Naime, novija ispitivanja pokazala su da je za krave koje daju 4.000-6.000 kg mleka najefikasniji tip ishrane sa umerenim utroškom koncentrata. Veći utrošak koncentrata, zavisno od kvaliteta kabastih krmiva, može se uvesti samo u prva 3 meseca laktacije. Za potrebe planiranja proizvodnje hrane za visokoproduktivna stada polazi se od sledećih podataka o utrošku koncentratnih krmiva u polukoncentratnom tipu ishrane po jednoj kravi koji su prikazani u tabeli 19.

Da bi se mogli postaviti puni zahtevi za krmnu bazu na farmi, moraju se razmotriti normativi ishrane visokoproduktivnih krava. Ovi normativi koriste se gotovo jedino za potrebe planiranja proizvodnje hrane na farmama.

Tab.19. Utrošak koncetrovanih krmiva u polukoncetrovanom tipu ishrane po jednoj kravi

Laktaciona proizvodnja mleka, kg	Utrošak koncentrata za 1 kg mleka g	Ukupna potreba
4.000	200-250	8-10
5.000	250-350	12.7-17.5
6.000	250-350	15.0-21.0

S obzirom na to da će se mlečnost kretati od oko 4.000 do 6.000 kg mleka, najpre je potrebno razmotriti kretanje muznosti po mesecima laktacije.

Tab.20. Planirana proizvodnja mleka po mesecima laktacije

M e s e c i l a k t a c i j e										Količina mleka u laktaciji, kg
1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	Količina mleka u laktaciji, kg
17	19	17	16	15	14	13	11	10	8	4.200
18	20	18	17	16	15	14	12	11	9	4.500
20	22	20	19	18	17	16	14	13	11	5.100
23	25	24	22	21	20	18	17	16	14	6.000

U određivanju normi krmnih jedinica za 1 kg mleka u ukupnoj godišnjoj proizvodnji, da bi se izračunale ukupne količine hrane za godinu, u većini slučajeva polazi se od vrednosti prikazanih u tab. 21.

Tab.21. Utrošak krmnih jedinica za 1 kg mleka pri različitoj godišnjoj proizvodnji mleka

Godišnja laktaciona proizvodnja mleka kg	Utrošak krmnih jedinica za 1 kg mleka	Potrebno kr. jedinica za godišnju mlečnost po kravi


4.000	1.00-1.05	4.000-4.200
5.000	0.90-0.95	4.500-4.750
6.000	0.85-0.90	5.100-5.400
7.000	0.80-0.85	5.600-5.950
8.000	0.83-0.85	6.800-6.640

Količina probavljivog proteina, dosta tačno, ali i orjentaciono, određuje se prema datim krmnim jedinicama i iznosi:

Količina mleka, kg	10-15	15-20	više od 20
Kada je izbalansirana ishrana:	100	100-105	105-110
Kada ishrana nije izbalansirana:	110	115	120

Tab.22. Normativi potreba hranljivih materija za krave sa raznom godišnjom proizvodnjom mleka prilikom izračunavanja godišnje količine hrane

M e s e c i l a k t a c i j e											Ukupno u laktac.
Hranljive materije	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	Ukupno u laktac.
Dnevna količina mleka	17	19	17	16	15	14	13	11	10	8	4.200
Krmnih jedinica	17	19	17	16	15	14	13	11	10	8	4.200
Probavljivog proteina, g	1700	1995	1700	1600	1500	1400	1300	1100	900	720	417.450
Ca, g	100	110	100	90	85	81	77	69	65	57	25.020
P, g	68	75	68	62	62	58	55	49	45	40	17.160
Kuhinjska so, g	110	120	110	105	85	81	77	69	65	57	26.370
Karotin	630	708	633	605	525	500	475	425	400	350	156.530
Vitamin D₂, I.J.	16.830	18.810	16.830	15.840	14.850	13.860	12.870	10.890	9.900	7.920	4.158.000

Tab.23.Normativi potreba hranljivih materija za krave sa raznom godišnjom proizvodnjom mleka prilikom izračunavanja godišnje količine hrane

M e s e c i l a k t a c i j e											Ukupno u laktaciji
Hranljive materije	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	Ukupno u laktaciji
Dnevna količina mleka	18	20	18	17	16	15	14	12	11	9	4.500
Krmne jedinice	18	20	18	17	16	15	14	12	11	9	4.500
Probav.protein, g.	1800	2000	1880	1700	1600	1500	1400	1200	1100	990	450.000
Ca, g	97	114	97	100	90	85	81	73	69	61	26.110
P, g	71	78	71	68	62	62	58	52	49	42	18.102
Soli, g	115	125	115	110	105	85	81	73	69	60	28.110
Karotin, mg	600	650	600	633	605	525	500	450	425	375	160.890
Vitamin D_2, I.J.	17280	19800	17820	16830	15840	14850	13860	12068	10890	8910	4.360.731
Dnevno mleka	20	22	20	19	18	17	16	14	13	11	5.100
Krmne jedinice	18	19.8	18	17.1	17.2	15.2	15.2	13.3	12.4	10.5	4.723
Probav.protein, g	1890	2079	1890	1796	1710	1620	1520	1264	1235	998	480.060
Ca, g	105	113	105	101	97	93	89	81	77	69	27.900
P, g	78	84	78	75	71	68	65	58	55	49	20.430
So, g	125	135	125	120	97	93	89	81	77	69	30.330
Karotin	650	700	650	625	600	575	550	505	475	425	172.500
VitaminD₂,I.J.	17820	19602	17820	16929	16038	16929	15048	13137	12276	10395	4.158.720
Dnevno mleka	23	25	24	22	21	20	18	17	16	14	6.000
Krmne jedinice	20.7	22.5	21.6	19.8	18.9	18	16.2	15.3	14.4	12.6	5.400
Probav.protein, g	2277	2475	23.76	2178	2079	1890	1701	1607	1512	1260	581.650
Ca, g	117	125	121	113	109	105	97	93	89	81	32.130
P, g	87	94	90	84	81	78	71	68	65	58	23.280
So, g	140	150	145	130	109	105	97	93	89	81	34.170
Karotin	725	775	750	700	675	650	600	575	550	500	195.000
Vitamin D₂, I.J.	20493	22275	21384	19602	18711	17820	16038	15147	14256	12474	5.346.120

Na osnovu podataka navedenih u predhodnoj tabeli može se izračunati godišnja potreba hrane za krave različite muznosti. Mogućnosti krmne baze određuju tip obroka (međusobni odnos pojedinih vrsta krmiva u godišnjoj potrošnji hrane).

Iskustvo je pokazalo da je za visokoproduktivne krave najbolji pun obrok tj., u kome je zastupljeno seno, sočna krmiva i koncentrati. Najbolji efekti se postižu sa senom od leguminoza i senom koje predstavlja smesu leguminoza i slatkih trava: sočna komponenta u obroku trebalo bi da je predstavljena silažom (dve vrste) i repom. Sastav koncentrata trebalo bi da odgovara kvalitetu i hranljivoj vrednosti osnovnih krmiva.

Polazeći od napred navedenih vrednosti, i poželjnog odnosa 60 : 40 između kabastih i koncentrovanih krmiva proizilazi da krava koja ima godišnju proizvodnju oko 5.100 kg mleka treba 4.723 krmnih jedinica.

Tab.24. Godišnje potrebe u krmnim jedinicama krava muzara

Kabastih krmiva	2.834 krmnih jedinica
Koncentratnih krmiva	1.889 krmnih jedinica

Polazeći od prosečnih vrednosti pojedinih krmiva, zimskog perioda ishrane od 180 dana i letnjeg perioda ishrane od 180 dana , 2.834 krmnih jedinica, koliko otpada na kabasta krmiva, mogu se uopšteno rasporediti na kabasta hraniva kao u tabeli 25.

Tab.25. Godišnje potrebe u kabastim hranivima (u kg ili krmnim jedinicama)

Zelena masa	5.400 kg ili 1.080 krm.jed.
Seno	540 kg ili 270 krm.jed.
Silaža kukuruzna	6.300 kg ili 1.512 krm.jed.
Ukupno	2.862 krm.jed.

Visoka proizvodnja mleka, a pre svega, potreba da se sa 1 ha postigne što veći prinos energije (krmnih jedinica) zahtevaju da se za letnju ishranu koristi ne samo zelena masa lucerke nego i sočna krmiva. U prvom redu to se odnosi na iskorišćavanje ozime smeše, koja pristiže rano u proleće, a u drugoj polovini godine stočna repa (polušećerna) koja se izvanredno slaže sa zelenom lucerkom i stimuliše veću proizvodnju mleka. Silažni kukuruz može se koristiti i za ishranu u zelenom, u određenom periodu godine, jer se i on dobro slaže sa zelenom lucerkom. Potrebno je razmotriti i potrebu setve i korišćenja jarih zelenih useva, ali i prethodni program zadovoljio bi potrebe visokoproduktivnih krava.

U visoku proizvodnju mleka ne može se ići oslanjajući se u letnjem periodu samo na zelenu masu i koncentrat. Naime, malo duži period kiša i kvalitet zemljišta onemogućavaju ulazak mašina u polje, te se ishrana mora bazirati na privremenom i kratkotrajnom programu ishrane koji se bitno razlikuje od planiranog i do tog vremena primenjenog. Ta kratkotrajna promena ima znatan uticaj na godišnju proizvodnju, snižavanjem dnevnih količina mleka, koje je teško ili nemoguće vratiti na prethodni nivo. Zbog toga smatramo, da tokom celog letnjeg perioda, pored zelene mase i sočnih krmiva u obrok, mora ući kukuruzna silaža sa najmanje 10-12 kg po kravi.

U svakom periodu ishrane koncentrat mora odgovarati prirodi i hranljivoj vrednosti osnovnih krmiva u obroku.

Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.