Kontrola zaštite dobrobiti životinja

 

Zaštita životinjskog sveta je moralna obaveza čoveka.

Njen cilj je:

• (1) zabrana zlostavljanja životinja (zlostavljanje životinja podrazumeva namerno, odnosno svesno ili nenamerno, odnosno nesvesno ili iz neznanja ugrožavanje fizičke, psihičke i genetičke celovitosti životinja);
• (2) zabrana pojedinih vidova i načina iskorišćavanja životinja štetnih za životinje i čoveka;
• (3) korekcija pojedinih vidova i načina iskorišćavanja životinja;
• (4) unapređenje i isticanje pojedinih vidova i načina iskorišćavanja životinja korisnih za životinje i čoveka:
• (5) postizanje najvišeg stepena sigurnosti ljudi, tj. korisnika i potrošača proizvoda životinjskog porekla, vlasnika, odgajivača i ljubitelja životinja i
• (6) očuvanje raznovrsnosti životinjskog sveta.

 

Kontrola zaštite životinja, pri tome, postiže se pisanim dokumentima, kao što su konvencije, deklaracije, regulacije/uredbe, direktive/naredbe, zakoni i odluke o zaštiti (dobrobiti) životinja.

Konvencije i deklaracije ne obavezuju na zaštitu životinja. One pre opominju svakog pojedinca i društvo na moralnu obavezu i odgovornost čoveka na zaštitu životinja. Postulati ovih konvencija čine osnovu zaštite životinja sa još dve deklaracije, a to su:

• Univerzalna deklaracija o pravima životinja, koju je proklamovao UNESCO 1978. godine u Parizu i
• Univerzalna deklaracija o dobrobiti životinja, koju je proklamovalo Svetsko društvo za zaštitu životinja (WSPA) 2000. godine u Londonu.

 

Kako konvencije ne obavezuju, zaštita životinja se poslednjih godina strogo reguliše zakonskim propisima koji su obavezujući za sve i koji jasno, kroz različite uredbe i direktive, precizno regulišu način zaštite i kontrolu zaštite dobrobiti životinja.

 

Literatura: Prof. dr Dragiša Trailović, Prof. dr Tihomir Petrujkić, Prof. dr Marijana Vučinić, Asist. mr Ružica Trailović, Dr Zoran Katrinka, SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI KONJA