Prževalski konj

Prževalski konj Alternativno ime Mongolski divlji konj Azijski divlji konj Zemlja porekla Mongolija Namena Divlji konj

Prževalski je poslednja rasa divljih konja na svetu. Za razliku od američkih Mustanga i australijskih Brambija, koji su nastali oslobađanjem pitomih konja, Prževalski nikada nije bio pripitomljen. U klasifikaciji ga smatraju ne rasom, već podvrstom konja: Equus ferus przevalskii.

Rasa je dobila ime po ruskom istraživaču, N.M.Prževalskom, koji je prvi put opisao divlje konje koji lutaju stepama Mongolije. Nekada su velika krda ovih konja živela u blizini granice Mongolije i Kine. Posle 1969. godine više se nije mogao pronaći nijedan primerak Prežvalskog konja u divljini. Preko 30 godina se smatralo da je rasa istrebljena. Ipak, u zoološkim vrtovima u Evropi je ostalo dvanaest grla, tako da je rasa sačuvana. Populacija konja je rasla. 1992. šesnaest konja pušteno je u divljinu, na svoje prirodno stanište. U toku narednih dvadeset godina, Prževalski je naseljen u dva nacionalna parka u Mongoliji i na obodu pustinje Gobi.

Danas ima oko 1.500 primeraka Prževalskog na čitavom svetu, od toga 250 živi u divljini. Ima status ugrožene rase. Pored gubitka genetskog diverziteta, problem opstanka rase je i posledica lova, uništavanja životnog staništa i sve većeg isušivanja prirodnih izvora.

Prževalski ima snažno, kratko i mišićavo telo. Sitniji je od domaćih konja: visok je 122-142cm u grebenu, a teži do 340kg. Ima smeđu dlaku, beo trbuh i belu njušku i crne noge. Griva je crna i stoji uspravno, kao u zebre. Ima crnu prugu duž kičme, celom dužinom leđa. Ova pruga je karakteristična odlika primitivnih rasa. Svi konji kulašaste boje, dakle boje Prževalskog, nose i gen za primitivnu prugu na leđima.

 

 

Autor: Angelina Meringer