Primena i organizacija selekcijskog rada

Genetski potencijal za mlečnost koza, pod uslovima dobre ishrane, transformisaće se u visoku proizvodnju mleka. Genetski momenat u proizvodnju mleka koza je posebno značajan, jer se, pod uslovima istog heritabiliteta i utvrđenog intenziteta selekcije kao kod goveda, a zbog nižeg genetskog intervala, kod koza postiže preko dva puta (pa i više) veći genetski godišnji uspeh, iz razloga što se kod njih, zbog većeg broja ženskih potomaka i manjeg broja osobina na selekciju može da primeni veći intenzitet selekcije nego kod krava. Ovo ukazuje na poseban značaj koji pravilnoj primeni selekcije u kozarstvu treba dati.

U programu genetskog popravljanja kozarstva prvi zahvat je utvrđivanje posebnog stepena selekcije i osobina koje će se koristiti, imajući u vidu njihove ekonomske vrednosti. Budući da je za nas važna visoka proizvodnja mleka i prerada u kvalitetan sir, to će biti vrlo značajno:

 

• da se dostigne visoka proizvodnja mleka već u prvoj laktaciji, zbog čega će se poseban akcenat staviti na količinu i sadržaj mleka, a naročito u proteinima (čiji se sadržaj ne može pripisivati rasi već selekciji), kao najvažnijem faktoru za randman sira, koji za sobom povlači i povećanje sadržaja masti u mleku (bolje je dobiti manje mleka s većim sadržajem proteina nego obrnuto);
• da se (selekcijom) osigura laka i brža muža, naročito za potrebe mašinske muže;
• da se dobiju ranostasne životinje i
• da se postigne što duži vek životinja;

 

Pored navedenog, telesna težina koza i nivo bližnjenja će, zbog pozitivne korelacije s količinom mleka, takođe, uticati na porast mlečnosti. Zasad nije potrebno da se ove dve osobine posebno forsiraju selekcijom, ali je važno da se evidentiraju, kao i prirast jaradi do uvođenja u priplod.

Da bi se ostvario efekat selekcije na mlečnost i proizvodnju sira, neophodna je kontrola proizvodnje, korišćenje za reprodukciju jarčeva najmlečnijih linija, testiranje jarčeva i uvođenje veštačkog osemenjavanja (uz nastojanje na upotrebi smrznute sperme), a posebno u stadima od 500 i više koza.

 

U ovom periodu selekciju treba vršiti na dva nivoa i to:

 

• Masovnu selekciju koza postojećeg rasnog sastava, koja će se izvoditi u stadima individualnih gazdinstava i obuhvatiti osnovne osobine, a posebno količinu mleka.
• Selekciju po potomcima, koja će se voditi u progeno–testnoj stanici, reprodukcionim centrima i društvenim farmama za proi-zvodnju priplodnog materijala, s tim da se prioritet da proizvodnji mleka. Sprovodiće se na uvezenim rasama, oplemenjenoj domaćoj kozi i selekcionisanim domaćim melezima.

 

Da bi se postigao potpun uspeh selekcije na mlečnost, neophodno je da se ova selekcija sprovodi u što širim razmerama i da se zavede “zvanična kontrola” mlečnosti. Time bi se omogućilo i testiranje jarčeva, kao i šira primena efikasnijih selekcijskih mera. Osim toga, postigla bi se ranostasnost i veća plodnost životinja (evidencijom na dužinu života i dobru mlečnost). Osnovni i ostvarljivi principi selekcije na povećanje mlečnosti za naredni period razvoja našeg kozarstva kod domaćih meleza, kao jedinih čijoj se selekciji može odmah pristupiti su:

 

• da se u prvoj laktaciji izluče iz priploda koze s mlečnosšću ispod 250 l;
• da se u drugoj laktaciji izluče iz priploda koze s proizvodnjom manjom od proseka prve laktacije i
• da se u trećoj laktaciji izluče iz priploda koze s proizvodnjom manjom od proseka druge laktacije.

 

Kompletiranje ocene mleka podacima o sadržaju proteina predstavlja izvesnu teškoću (zbog tehnike izvođenja i zbog negativne korelacije u odnosu na količinu mleka). Princip za selekciju na sadržaj proteina u mleku bio bi:

 

• da, pri izboru mladih koza, sadržaj proteina u mleku majke ne bude ispod 28–30 g na 1 l mleka i
• da, pri izboru mladog mužjaka, sadržaj proteina u mleku majke ne bude ispod 30 – 34 g na 1 l mleka, što je za priplodnjake izuzetno važno.

 

Selekcija priplodnjaka je potrebno detaljno razraditi i usmeriti na sledeće tri etape:

 

1. Izbor priplodnjaka prema osobinama roditelja, što će se vršiti u odgovarajućim reprodukcionim centrima za proizvodnju visoko-kvalitetnih priplodnih koza;
2. Individualna kontrola prirasta i sprematogeneze omogućiće da se isključe iz daljeg priploda jarad sa nedovoljnim prirastom i razvojem, kao i jarad sa lošim kvalitetom sperme;
3. Kontrola prema potomstvu, koja će obuhvatiti kontrolu mlečnosti ženskih potomaka u prvih 100 dana prve laktacije, kao i njihovu ukupnu mlečnost, sadržaj proteina i masti u mleku i trajanje laktacije.

 

Ovakav postupak će omogućiti da se jarčevi klasiraju i pravilno raspoređuju organizacijama, odnosno odgajivačima.

Odgajivačko–selekcijski rad u kozarstvu traži mnogo izučavanja, pa mu treba prići organizovano. Selekcija ne sme da se svede na procenu “od oka”, a matičenje na životinje koje imaju nepotpunu sevidenciju. Matičenjem treba da se obuhvate životinje na kojima je već primenjena selekcija prema navedenim principima za ove organizacije. Selekciju koza treba prihvatiti kao dug proces povezanog rada nauke i struke. Zato rad u progeno–testnoj stanici, reprodukcionim centrima i priplodnim farmama, kao i proces stvaranja oplemenjene domaće koze mora da bude zasnovan na naučnim principima i da ga sprovodi sprega naučnih i odgovarajućih stručnih službi, po programu koji će razrađivati naučna služba i u kome će sve službe da dobiju svoj deo posla. Svaki drugi prilaz ovom radu neće omogućiti sprovođenje unapređenja kozarstva.

 

Literatura:

Gutić Milenko, Snežana Bošković-Bogosavljević, Vladimir Kurćubić, Milun Petrović · Leka Mandić, Vladimir Dosković - KOZARSTVO TEHNIKA I TEHNOLOGIJA ODGAJIVANJA; Čačak 2006.