Postupak i upotreba hormonalnih preparata

Uspeh hormonalnog gonjenja i oplodnje koza zavisi od:

 

• starosti plotkinja, a najbolji rezultati se postižu u starosti 2–5 godina;
• kondicije koza, njihove pripreme za oplodnju, poželjno je da su koze u priplodnoj kondiciji i relativno dobroj uhranjenosti;
• starosti, potencije i priplodne kondicije jaraca. Najbolji su jarci za priplod od 2–4 godine, jer tada mogu oploditi najveći broj koza u jedinici vremena. Plodnost koza zavisi od kvaliteta sperme, pa ih na to svojstvo treba pregledati. (napraviti spermiogram).

 

Izazivanje polnog žara kod koza vrši se hormonalnim spužvicama.–Spužvice se stavljaju rukom duboko u vaginu i tu ostaju 12–16 dana. Tada se vade, a mrkanje nastupa u toku 1–3 dana.

Da bi oplodnju 50% koza postigli u toku 15 dana treba koze podeliti u pet grupa. Svaki peti dan stavljamo spužvicu u vaginu kod jedne grupe koza. Kod prve grupe koza kao znak raspoznavanja stavi se masnom kredom znak na glavi, kod druge grupe znak preko leđa i treće grupe znak na butinama.

Da bi se koze jednakomerno gonile i oplodile u 15 dana spužvica se ne vadi isti dan prvoj stavljenoj grupi koza. Ona im se vadi u toku 4–5 dana, odnosno, dnevno kod 14 koza. Isto se radi i kod druge i treće grupe koza.

Budući da se polni žara koza izaziva u jesen, kozama nakon vađenja spužvice ne treba davati serum ždrebnih kobila. (inače pomenuti serum se daje ukoliko se želi izazvati vansezonsko gonjenje).

Kako se vade spužvice iz vagine (skupe se i zapale), tako se kod koza za 1–3 dana javlja gonjenje. Dakle, jarce puštamo skupa među koze tek u to vreme i sa njima ostaju 3 sedmice (21 dan).

Budući da je kod planske oplodnje veći broj koza u fazi gonjenja, to se na 1 jarca računa oko 15 koza, odnosno 30–33 jarca na 500 koza, ili 60–66 na 1000 koza na jednom području.

U prvom slučaju izazivanja gonjenja jarci se puštaju među koze 5.IX i ostaju stalno sa njima (i preko noći) do 25.IX. u drugom slučaju postupak je isti, a jarci se puštaju sa kozama 15.X do 5.XI tekuće godine.

Skraćeno vreme jarenja značajno je za trajanje i odbijanje prasadi od sise. U prvom slučaju odbijaju se krajem marta , a u drugom slučaju krajem aprila meseca iduće godine. Takvim postupkom jarad sišu u proseku 6 sedmica (± 7 do 15 dana). Time je olakšan organizacijski postupak kasnijeg bilo uzgoja jaradi za priplod ili tov.

Izneti način oplodnje i prirodni skok jaraca koristio bi se 2–3 godine. Kasnije bi trebalo organizovati veštačku oplodnju koza, čije su prednosti takođe velike, kao npr. oštra selekcija jaraca, nema bojaznosti da zbog opterećenosti jaraca neće biti oplođene neke koze, kontrola porekla jaradi dr.

Jarci se u jednom stadu koriste 2 godine. Posle tog vremena zamene se sa jarcima drugog stada. Jarci se za priplod koriste 6 godina. Koze se koriste u priplodu 6 godina, tako da godišnji remont–popuna stada iznosi 16%. Isključenje koza usledi zbog: starosti, jalovosti i bolesti, kao i niske proizvodnje.

Od 100 oplemenjenih domaćih koza dobije se godišnje oko 150 jaradi, od toga oko 70 ženske.

Za priplod se mogu odabrati nadprosečne životinje, znači oko 35 kozica. Za remont se koristi 16, a 19 kozica ostaje kao višak priplodnog materijala za prodaju.

Plodnost domaće oplemenjene koze iznosila bi 1,5 do 1,6 jaradi kod porođaja. Ta osobina zavisi od majke–koze, načina ishrane u vreme oplodnje i bremenitosti, te osobina oca–jarca, odnosno kvaliteta njegove sperme. Kako je ta osobina značajna za plodnost neophodno je za svakog jarca utvrditi kvalitet sperme.

Hermafroditizam je retka pojava. Nasledno je vezan na bezrožnost muških i ženskih životinja. Takve životinje koriste se samo za klanje.

 

Pobačaji su retkost (1–2%), a isto tako i jalovost koza. Iz jarenja u jarenje povećava se broj jaradi po leglu, a to orijentaciono izgleda ovako:

 

Težina jaradi pri rođenju zavisi od težine koza, broja rođene jaradi i redosleda jarenja. Što su koze teže, to je broj jaradi veći, a kod mlađih koza jarad su lakša i obratno.

U proseku kad je 1 jare kod porođaja težina mu iznosi 3–4 kg. Kod blizanaca težina im je manja za 15–20%. Iako su blizanci lakši, njima se ubrzo težina povećava, pa su u starosti od 3 meseca svega lakši od jednog jareta (kod jarenja) 5–7%.

 

Udeo broja jaradi kod uzastopnog jarenja varira, a najčešće izgleda:

 

Kod koza su poželjni blizanci. Veći broj jaradi kod porođaja nepovoljan je zbog njihove male težine i poteškoća u uzgoju (koze ih teže prepoznaju i teže ih puštaju sisati).

 

Literatura:

Gutić Milenko, Snežana Bošković-Bogosavljević, Vladimir Kurćubić, Milun Petrović · Leka Mandić, Vladimir Dosković - KOZARSTVO TEHNIKA I TEHNOLOGIJA ODGAJIVANJA; Čačak 2006.