Kozje mleko kao dijetetska hrana troši se delom u svežem stanju, a pretežnim delom za proizvodnju sira. Taj sir je delikatesa pa mu je i cena relativno u odnosu na kravlji sir dosta visoka.
Za 1 kg zrelog–tvrdog sira neophodno je oko 8 litara kozjeg mleka, a mekog 6,5–7 litara.
Tok laktacije i proizvodnja imaju svoje specifičnosti, a one zavise od:
- Redosleda laktacije;
- Dužine laktacije;
- Dnevnoj proizvodnji mleka i njegovoj trajnosti;
- Perioda zasušenja
- Ishrane koza.
Posle prvog jarenja koze proizvedu najmanje mleka. Iz laktacije u laktaciju količine mu se povećava, a maksimalnu postižu između 3. i 4. laktacije. To je u vezi sa razvojem tela životinje, posebno povećanjem mlečne žlezde. Razlika u količini proizvedenog mleka između 1. i 4. laktacije može iznositi i do 40%. To bi kod oplemenjene domaće koze F2 generacije bilo orijentaciono:
L a k t a c i j a |
|||||
Proizvodnja mleka (l) |
I |
II |
III |
IV–VII |
Prosek |
350 |
450 |
500 |
550 |
500 |
U I laktaciji proizvodiće se 60–70% moguće proizvodnje mleka u zreloj dobi. U proseku po kozi dobiće se oko 500 litara mleka u laktaciji kad se postigne potpuna normalna starosna struktura stada. To znači kad u podjednakom broju budu zastupljene koze od 1. do 6. ili 7. laktacije.
Budući da su oplemenjene koze proizvod ukrštanja to će među njihovim potomcima i laktacijska proizvodnja mleka varirati u većim granicama (350–650 l). Isključivanjem iz uzgoja koza sa lošijim i manjim vimenom, isključivati ćemo mogućnost njihove reprodukcije, a u uzgoju zadržavati mlečnije koze.
Dužina laktacije zavisi od količine proizvedenog mleka, starosti životinje i uslova njihovog držanja. Mlađe životinje imaju kraću, a starije dužu laktaciju. U konkretnom slučaju musti će se koze prosečno 7,5 meseci. (225 dana).
Sve se koze istovremeno počinju i prestaju musti. Budući da se jare u različito vreme (prosek razlika iznosi oko 15 dana) to će se neke musti 15 dana duže, a neke 15 dana kraće od gore navedenog vremena trajanja muže.
Početna proizvodnja mleka značajna je za ukupnu proizvodnju mleka i trajanje laktacije. Što je veća početna količina mleka to će i proizvodnja u laktaciji biti veća i obratno manja.
Najveću početnu proizvodnju mleka postižu koze između 1. i 2. meseca laktacije. Kad postigne maksimum na tom nivou ostaje gotovo do 4. meseca, zatim sledi postepeni pad. Kod normalne strukture stada (koze u muži od 1. do 6. ili 7. laktacije) može se očekivati tokom pojedinih meseci u laktaciji sledeća prosečna dnevna proizvodnja (litara):
I |
II |
III |
IV |
V |
VI |
VII |
VIII |
IX |
Prosek |
1,8 |
2,7 |
2,6 |
2,4 |
2,2 |
1,8 |
1,5 |
1,2 |
0,9 |
1,31 |
Na osnovu početne količine mleka može se orijentaciono proceniti laktacijska proizvodnja:
Najviša početna dnevna proizvodnja (litara) |
Laktacijska proizvodnja (litara) |
2,0 |
350 |
2,5 |
500 |
3,0 |
650 |
Literatura:
Gutić Milenko, Snežana Bošković-Bogosavljević, Vladimir Kurćubić, Milun Petrović · Leka Mandić, Vladimir Dosković - KOZARSTVO TEHNIKA I TEHNOLOGIJA ODGAJIVANJA; Čačak 2006.
Prijavi se
Pretraži sajt
Oglasi
-
Otvarač za usta
(Oprema / Prodajem) -
Fleso zatvarac
(Oprema / Prodajem) -
Meredov za pse
(Oprema / Prodajem)
Forum - KOZE
- No posts to display.