Posuđe i pribor u mikrobiološkoj laboratoriji

 

Posuđe i pribor koji se koriste u mikrobiološkoj laboratoriji moraju biti sterilni.

Epruvete su stakleni, ređe plastični cevasti sudovi sa zaobljenim dnom i otvorom na vrhu. One koje se koriste u mikrobiološkoj laboratoriji, za razliku od epruveta koje se koriste u hemijskoj laboratoriji, imaju ravne rubove, što sprečava zadržavanje kapi. Mogu biti različitih dimenzija, najčešće 16-20cm x 1,6-2,0cm, dok su epruvete za serološke reakcije i biohemijske testove mnogo manje. Čepovi za epruvete izrađuju se od metala ili se prave od vate i gaze. Čep epruvete se nikad ne odlaže na radnu površinu, a epruveta se otvara tako što se čep obuhvati domalim i malim prstom desne ruke, pri čemu epruveta stoji u levoj. Nakon skidanja čepa i pre njegovog vraćanja na epruvetu, rub epruvete se opali na plamenu. Epruvete služe za različite namene: gajenje mikroorganizama u tečnim podlogana, čuvanje mikroorganizama, za biohemijske testove, za neke serološke reakcije, pravljenje razređenja uzoraka i suspenzije bakterija, itd.

Durcham-ove cevčice su slične epruvetama, ali su veličine svega nekoliko centimetara. Koriste se za dokazivanje produkcije gasa u tečnim hranljivim podlogama, a stavljaju se u epruvete po potrebi, otvorom okrenutim na dole. Na taj način se u njima sakuplja gas koji se oslobađa u tečnost.

Petrijeve kutije (šolje, ploče ili posude) su ovalni stakleni ili plastični sudovi koji se sastoje iz donjeg dela, manjeg dijametra i gornjeg dela, većeg dijametra, koji naleže na manji kao poklopac. Mogu biti različite veličine, a najčešće se koriste one sa dijametrom od 8-10 cm. Prvenstveno služe za gajenje mikroorganizama na čvrstim hranljivim podlogama. Poklopac petrijeve kutije se nikad ne skida u potpunosti sa donjeg dela i ne ostavlja se na radnoj površini, već se kutije uvek otvaraju tek toliko da eza ili pipeta može da uđe u njih.

Erlenmajer boce su stakleni sudovi kruškastog oblika i različite zapremine (od 10ml do 5l). Služe za sterilizaciju hranljivih podloga, gajenje mikroorganizama u većoj zapremini podloge, itd. Prema nameni slične su im Roux-ove boce, koje su za razliku od njih pljosnate.

Pipete su staklene ili plastične kalibrisane cevčice koje služe za odmeravanje tečnosti. Mogu biti različite zapremine (najčešće 1-10ml). Pipete zapremine manje od 1ml nazivaju se mikropipete. Pipete koje se koriste u mikrobiološkoj laboratoriji moraju imati parče vate uvučene na gornjem otvoru, da bi se sprečilo uvlačenje patogenog materijala u usta osobe koja pipetira i da bi se smanjila verovatnoća kontaminacije uzorka koji se pipetira. Pipetiranje se izvodi tako što se pipeta drži pomoću palca i srednjeg prsta, uvuče se željena količina tečnosti, vrh se zatvori kažiprstom ruke u kojoj se pipeta drži, a zatim se sadržaj izduva na željeno mesto. Ovakav postupak nam omogućava istovremeno držanje pipete i čepa epruvete u jednoj ruci. Pored klasičnih pipeta, postoje i automatske pipete određene ili varijabilne zapremine. Ove pipete imaju na gornjem kraju taster sa dva otpora, a na donjem su izvučene u cev na koju se stavljaju sterilni plastični nastavci. Upotrebljavaju se tako što se taster pritisne dok se ne oseti prvi otpor i otpusti, čime je uzeta željena količina tečnosti; tečnost se prenosi na željeno mesto pritiskanjem tastera dok se ne oseti drugi otpor. Ove pipete su mnogo sigurnije za rukovanje, mnogo su preciznije od klasičnih i omogućavaju uzimanje i manjih količina tečnosti, koje se ne mogu odmeriti pomoću klasičnih. Pored navedenog posuđa koriste se i menzure, čaše, špric boce, boce za reagense, itd.

Staklene špatule su štapići čiji je vrh savijen u obliku trougla i služe za razmazivanje uzorka po površini hranljivog agara.

Predmetne pločice izrađuju se od stakla, pravougaonog su oblika i služe kao podloga za mikroskopske preparate. Pokrovne ljuspice izrađuju se od stakla, kvadratnog su oblika, mnogo su tanje od predmetnih pločica i služe za prekrivanje nativnih preparata, sprečavajući direktan kontakt objektiva mikroskopa i mikroorganizama.

Eza je mikrobiološka igla koja služi za zasejavanje mikroorganizama i pripremu mikroskopskih preparata. Drška eze je duga i napravljena je od izolatora. Na gornjem kraju postavljena je metalna žica koja podnosi zagrevanje do usijanja, a da se njen oblik ne menja. Postoje različiti tipovi eza, koje se međusobno razlikuju po obliku vrha žice. Najčešće su u upotrebi eza sa omčom, koja služi za zasejavanje mikroorganizama potezom po hranljivoj podlozi, pravljenje razmaza, itd. i igličasta eza koja služi za zasejavanje ubodom. Eza se uvek pre i posle upotrebe steriliše na plamenu.

 

Pranje mikrobiološkog posuđa

 

Mikrobiološko posuđe ne sme da sadrži ostatke hemikalija koje bi mogle da inhibiraju rast mikroorganizama. Iz tih razloga najbolje ga je prati tako što se ostavi u vodi sa deterdžentom tokom noći, a potom se sledećeg dana detaljno opere četkama, deterdžentom i toplom vodom. Oprano posđe se potom nekoliko puta ispira pod mlazom hladne vodovodske vode, a zatim opere u destilovanoj vodi. Oprano posuđe se ne briše, već se suši u sušnici ili na vazduhu. Masno posuđe i predmetna stakla treba da stoje pre pranja 24 časa u hrom-sumpornoj kiselini.

 

Literatura: dr Veselina Radanov Pelagic (sfscentar.com), dr Ronald Griffit, OSNOVI TEHNIKE VETERINARSKE MIKROBIOLOGIJE - radna sveska