Finska ovca

Finska ovca spada u grupu "Nordijskih ovaca sa kratkim repom". Postala je od autohtonih domaćih ovaca, koje su gajene u istočnom i severoistočnom delu Finske. U toku 60 godina sistematskog rada na povećanju plodnosti, stvorena je rasa visoke plodnosti, s većom telesnom masom, većim prinosom i boljim kvalitetom vune u odnosu na staru, autohtonu finsku ovcu.

Životinje ove rase su srednje veličine. Odrasle ovce su u proseku teške60-65 kg, a ovnovi 80-85 kg. Telo je dugačko, glava zaobljena, s malim uzdinutim ušima, a rep veoma kratak.

Vuna je gruba, bele boje. Delovi glave i nogu koji nisu obrasli vunom pokriveni su belom dlakom. Godišnji nastrig neprane vune iznosi 2-2,5 kg po ovci i 3,5-4 kg kod ovnova. Debljina vuskih vlakana je 48-50 mikrona.

Ovce ove rase su veoma plodne. Od 100 ovaca dobije se u proseku 250 jagnjadi. Ovce vrlo rano polno sazrevaju. Mlada ženska grla prvi put se pare sa 12 meseci. Oba pola su bez rogova.

Ova rasa se u Finskoj gaji u malim stadima. Veoma je popularna rasa ovaca u Finskoj i na nju otpada oko 95% ukupne popuacije ovaca u ovoj zemlji.

U zadnjih nekoliko decenija, zbog svoje izvanredne plodnosti, finska ovca se izvozi u mnoge zemlje sveta, gde se koristi u eksperimentalne svrhe, u cilju izgradnje materinske osnove sa povećanom plodnošću.

 

Literatura:

Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006.