Ujedi insekata koji se nalaze u prirodi mogu izazvati lokalne ili sistemske reakcije u organizmu. Lokalne reakcije organizma na ujed insekata manifestuju se na koži u vidu crvenila, otoka i bola koji nastaju kao posledica toksina insekata. Samo kod predhodno senzibilisanih životinja (životinje koje su predhodno bile izložene ubodima insekata) mogu nastati alergijske reakcije na ujed insekata i one pored promena na koži mogu da se manifestuju u vidu sistemskih reakcija. Sistemska alergijska reakcija se manifestije koprivnjačom po celom telu (urtikarijom), oteklinama, povraćanjem i prolivom. U težim slučajevima životinja otežano diše, guši se i otežano guta najčešće zbog nateknuća jezika. Kao najteži oblik preosetljivosti na ujed insekata može nastati anafilaktički šok kojeg prati  pad krvnog pritiska, kolaps, gubitak svesti, cijanoza sluzokoža i na kraju smrt. Otrovi ose i stršljena sadrže hemijski aktivnije supstance pa su i alergijske reakcije teže naročito kod ujeda stršljena. Ose i stršljeni mogu da ubodu životinju više puta za razliku od pčele koja prilikom uboda ostavlja žaoku iz koje se oslobađaju toksini.
Nakon ujeda pčela potrebno je što pre pincetom ili noktima odstraniti žaoku iz kože. Na mesto uboda insekta staviti hladne obloge i mesto uboda premazati antihistaminicima (hloropiramin-sinopen mast). Ukoliko se javi koprivnjača, otežano disanje, gušenje, oticanje kapaka neophodno je što pre zatražiti pomoć veterinara. Kod koprivnjače, otežanog disanja i gušenja daju se antihistaminici i to intravenski. Ukoliko se jave znaci šoka (pad krvnog pritiska, kolaps, cijanoza) sprovodi se antišok terapija koja podrazumeva davanje adrenalina, antihistaminika i kortikosteroida.