U površinske mikoze ubrajamo dermatofitoze i mikoze uzrokovane kvaščevim gljivicama.

 

Dermatofitoze

 

Photo link

Dermatofitoze su kontagiozne gljivične infekcije keratinizovanih delova kože, dlačnog pokrivača i kandži životinja uzrokovane gljivicama koje se nazivaju dermatofiti. Dermatofitoze se javljaju kod mnogih vrsta domaćih i divljih životinja, a neke od njih se prenose i na ljude.
Najčešći uzročnici dermatofitoza kod pasa i mačaka su Microsporium canis (rezervoar su mačke), Microsporium gipseum (rezervoar je zemljište) i Trichophyton mentagrophytes (rezervoar su glodari). Epidermophyton se najčešće javlja kod ljudi i retko inficira životinje. Bolesti izazvane Microsporium-om nazivaju se mikrosporoze, a uzrokovane Trichophiton-om nazivaju se trihofitoze.
Dermatofitoze se prenose direktnim kontaktom sa dlakom ili kožom obolele životinje ili indirektno preko predmeta koji su bili u dodiru sa obolelom životinjom, a na kojima se nalaze gljivični elementi (spore gljivica). Ljudi koji dođu u kontakt sa obolelom životinjom ili životinjom koja asimptomatski nosi uzročnika, mogu oboleti.
Dermatofitoze se najčešće javljaju kod mlađih životinja, kod životinja sa oslabljenom otpornošću organizma, kod životinja koje žive u lošim higijenskim uslovima ili kod onih životinja koje su primale neku terapiju (kortikosteroidi ili antibiotici).
Dermatofiti kolonizuju orožale strukture (dlake i kandže) i rožnati sloj, ne prodiru u živo tkivo, a svojim toksinima i enzimima uzrokuju iritaciju kože i oštećenje epidermisa usled čega koža reaguje odbrambenim mehanizmima pa se na koži javlja crvenilo, dermalna upala, hiperplazija epidermisa i ispadanje dlake.
Inkubacioni period kod dermatofitoza iznosi 2 do 3 nedelje. Klinička slika bolesti je veoma varijabilna i zavisi od otpornosti životinje. Najčešći simptomi bolesti su kružne ili nepravilne bezdlačne lezije praćene perutanjem. Lezije se mogu stapati i zahvatiti veće površine tela. Gljivice najčešće odumiru u centru lezije ali ostanu vitalne na periferiji pa se na periferiji lezije nalazi crveni prsten. Dlaka ispada usled slamanja dlačnih stabljika i zbog upaljenih dlačnih folikula. Promene na periferiji lezija mogu biti i u vidu folikularnih papula, pustula i krusta. Kod životinja koje bolje podnose infekciju upalni process je minimalan ili se promene uopšte ne zapažaju, a kod životinja koje burno reaguju može se javiti generalizovana dermatofitoza po celom telu. Svrab je kod životinja slabo izražen ili odsutan.
Infekcije kod pasa su uglavnom lokalne i promene se javljaju na njušci, ušnim školjkama, šapama i na repu. Uglavnom se javlja kod pasa mlađih od godinu dana. Odrasli se najčešće inficiraju od divljih životinja. Generalizovana forma bolesti javlja se kod pasa sa oslabljenom otpornošću organizma i u slučaju prisustva nekih oboljenja kao što su maligne bolesti i Kušingov sindrom. Kod pasa je uzročnik dermatofitoza u 70% slučajeva Microsporium canis , u 20% slučajeva Microsporium gypseum (u nečistim uslovima držanja) i u 10% slučajeva Trichophyton mentagraphytes. Microsporum canis može preći i na čoveka i izazivati crvenilo, svrab, i ljuštenje kože. Posebno je opasan za decu.
Kod mačaka je dermatofitoza najčešće prouzrokovana gljivicom Microsporum canis. Lezije su u vidu okruglih ili nepravilnih , crvenih ili sivih pečata bez dlake, a u dijametru imaju oko 1 do 4cm. Kod mačića se mogu zapaziti kraste i zadebljanja po koži lica i ušiju kao i na nogama. Ponekad se pomoću lupe može zapaziti samo nežno ljuštenje površinskih slojeva kože uz difuzno ispadanje dlake. Kod mačaka se ređe javljaju promene sa izraženim svrabom, papule, kraste i potkožni čvorići. Promene kod mačaka najčešće su lokalizovane na glavi, ušnim školjkama i na šapama. Persijske mačke i dugodlake su najsklonije infekcijama.
Dijagnoza bolesti postavlja se nalazom dermatofita Vudovom lampom, nativnim mikološkim pregledom i kultivacijom gljivica iz skarifikata kože na hranljivim podlogama. Kultivacija gljivica traje 2 do 14 dana pa ako se postavi sumnja na gljivično oboljenje terapiju treba započeti pre nego što stignu rezultati iz laboratorije.
Iako kod većine pasa i mačaka gljivične infekcije prođu spontano nakon 4 meseca terapija se sprovodi jer dermatofitoze mogu preći na čoveka. Terapija može da se sprovodi lokalno na koži ili sistemski. Šišanje životinja pre sprovođenja lokalne terapije u određenim slučajevima nije preporučljivo iz razloga što dermatofitima za razvoj pogoduje dlaka u porastu. Često nakon šišanja obolele životinje može da se javi upalna reakcija. Kod dugodlakih životinja i kod generalizovanih dermatofitoza šišanje pre sprovođenja lokalne terapije se preporučuje.
Lokalni tretman na koži sprovodi mazanjem ili utrljavanjem masti i losiona koji sadrže antigljivična sredstva ( mikonazol, ketokonazol, cansen i dr.) ili kupanjem životinja šamponima koji sadrže mikonazol. Sistemsko lečenje sprovodi se davanjem grizeofulvina kroz hranu u trajanju od mesec dana . Grizeofulvin se daje u dozi od 50mg/ kg telesne mase i to 2 puta dnevno. Veterinar će odlučiti da li treba da se sprovodi lokalna ili sistemska terapija. Terapija traje dugo ( 2 do 8 nedelja) i sprovodi se još dve nedelje nakon prestanka simptoma ili dve nedelje nakon negativne mikrobiološke pretrage na gljivice. Pored lečenja životinje od velike važnosti je i dezinfekcija okoline u kojoj borave obolele životinje.

 

Mikoze uzrokovane kvaščevim gljivicama

 

Kvaščeve gljivice su normalni stanovnici kože i sluzokoža životinja i ljudi. Infekcije kvaščevim gljivicama nastaju u slučajevima neravnoteže između imunološkog sastava životinje s jedne strane i invazivne sposobnosti gljivica sa druge strane. Bilo koja imunosupresija, pothranjenost, iscrpljenost, dugotrajna upotreba antibiotika i citostatika, prisutnost nekih drugih oboljenja kože, allergije i poremećaji keratinizacije mogu dovesti do aktivacije kvaščevih gljivica i ispoljavanja njihovog patogenog dejstva. Dugotrajna upotreba antibiotika npr. kod upale ušnog kanala može dovesti do razvoja kvaščevih gljivica u uhu.
Kod pasa i mačaka od kvaščevih gljivica najčešće se sreću Malassezia pachydermatis i Candida albicans.

 

Malasezija dermatitis

 

Ovaj dermatitis uzrokuje Malassezia pachydermatis (Pityrosporum canis), kvasac koji se može izolovati kod zdravih pasa i mačaka na koži i u ušnom kanalu. Lezije koje uzrokuje nalaze se između prstiju, u ušima, oko anusa ili unutar nabora kože, a mogu biti i generalizovane promene. Makroskopski se zapažaju eritrematozne promene (crvenilo), hiperpigmentacija, zadebljanje kože, alopecija (opadanje dlake) . Životinja se stalno češe pa nastaju povrede i sekundarne bakterijske infekcije. Najčešće se primeti da životinje stalno trljaju njušku o predmete, grickaju šape ili predeo oko anusa. Kod generalizovanog oblika dlaka je masnija, bez sjaja, koža perutava i neprijatnog mirisa.Kod čiste infekcije ušnog kanala javlja se obilan eksudat boje čokolade neprijatnog mirisa.

 

Kandidijaza

 

Ova infekcija je uzrokovana Candidom spp. koja je normalan stanovnik kože i gastrointestinalnog trakta. Infekcija nastaje kada je narušena otpornost organizma. Infekcije kandidom su retke, a najčešće zahvataju sluzokože i mukokutane spojeve. Promene se nalaze na usnama, oralnoj sluznici i spoljašnjem ušnom kanalu, a lezije su eksudativne, pustularne ili ulcerozne i neprijatnog mirisa.

Terapija infekcija izazvanih kvaščevim gljivicama sprovodi se lokalno ili sistemski. Lokalno se sprovodi natapanjem životinje topikalnim antimikoticima (ketokonazol, hlorheksidin) ili upotrebom masti koje sadrže antigljivične supstance (klotrimazol). Sistemska terapija se sprovodi ketokonazolom u dozi 5 do 10 mg/kg dva puta u toku dana.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

Izvori:

 

http://www.vetnovak.com/vise.asp?clanak=63

http://www.medri.hr/microbiology/pred_med/P19_med_08-09.pdf

http://ljepotaa.blogger.ba/arhiva/2008/01/17/1279608

http://www.zivotinjsko-carstvo.com/forum/lofiversion/index.php/t525.html

http://www.pet-centar.hr/content/view/726/70/

http://www.vef.hr/org/mbio/nastava/specijalna_mikrobiologija/vjezbe/Dermatofiti_12.pdf

http://zoomania.forumotion.com/bolesti-i-lijekovi-f13/zarazne-kone-bolesti-t128.htm

http://www.gopetsamerica.com/dog-health/malassezia-pachydermatis-dermatitis.aspx

http://www.vin.com/vindbpub/searchpb/proceedings/pr05000/pr00097.htm