Heilecijeloza je parazitsko oboljenje kože pasa, mačaka, kunića, divljih životinja i  ljudi izazvano velikom ektoparazitskom grinjom Heilecijelom, parazitom iz roda Cheyletiella. Smatra se da postoji relativna specifičnost Heilecijela prema vrsti domaćina. Kod pasa se najčešće sreće Cheyletiella yasguri, kod mačaka Cheyletiella blakei i  kod kunića Cheyletiella parasitovorax. Cheyletiella živi na površini kože, uzrokuje hiperkeratozu i  čitav životni ciklus obavlja na jednom domaćinu, a za preživljavanje joj je neophodan domaćin jer bez domaćina brzo propada (najduže 10 dana). Izvor infekcije za druge životinje kao i  za reinfekciju osim infestiranih životinja mogu biti i  opale dlake na kojima se nalaze nalepljena jaja Cheyletiella.
Simptomi oboljenja kod pasa i  mačaka znatno variraju i  mogu biti od neprimetnih do vrlo intezivnih simptoma praćenih jakim češanjem. Kod infestiranih životinja  prisutno je suvo perutanje na leđima praćeno svrabom raznog inteziteta. Mačke se puno više ližu i  čiste krzno od pasa pa samim tim, lizanjem otklanjaju i  perut i  parasite zbog čega kod mačaka simptomi mnogo sporije napreduju nego kod pasa. Kasnije perutanje postaje izraženije, javlja se na drugim delovima tela i  dolazi do gubitka dlake, a češanje je primetno. Ako se bolest ne leči i  zapusti klinička slika je slična kao kod šuge.
Ova dermatoza je najčešće prisutna kod štenadi, a kod mačaka se javlja kod svih kategorija. Mačke mogu imati fokalne, multifokalne ili generalizovane crvene papule ili kraste  (eozinofilni dermatitis).
Promene kod ljudi javljaju se nakon direktnog kontakta sa infestiranom životinjom.
Kod ljudi takođe variraju simptomi, a promene se najčešće javljaju na koži ruku, na telu i  butinama u vidu crvenkastih promena. Iz crvenkastih promena u vidu fleka  mogu se razviti gnojne promene koje podsećaju na akne, a nakon pucanja nastaju kraste koje svrbe. Promene kod čoveka povuku se za 3 nedelje ako čovek ne dođe ponovo u kontakt sa uzročnikom.
Dijagnoza se postavlja nalaskom jaja ili parazita u detritusu kože. Paraziti i  jaja se teže nalaze kod mačaka. Pregled se izvodi tako što se životinja  postavi da sedi na belom papiru, a zatim se pokretima ruke istrese kožni debris pomoću vate koja je natopljena vodom. Helicijele se mogu zapaziti na papiru, liče na perut ali se kreću po papiru zbog čega su dobile naziv “šetajuća perut”.
Helicijele se mogu naći pomoću povećavajućeg stakla, zatim pregledom kožnog skarifikata i  metodom celofanskog brisa.
Terapija se sprovodi tretiranjem životinje i  ambijenta određenim ektoantiparaziticima jednom nedeljno tokom 3 do 4 nedelje.