(engl. Kennel Cought: “ kašalj štenare“)

 

 

 

Zarazni traheobronhitis pasa je veoma zarazna, akutna upala gornjih partija respiratornog trakta uglavnom blagog toka koja se manifestuje suvim,  paroksizmalnim  kašljem, rinitisom, nosnim iscetkom, faringitisom, traheitisom i bronhitisom, a u težim slučajevima i bronhopneumonijom koja nastaje kao posledica sekundarnih bakterijskih infekcija.

Teži slučajevi i komplikacije bolesti nastaju kod mladih štenaca, starijih pasa i pasa obolelih od hroničnog bronhitisa. Bolest se uglavnom javlja na mestima gde boravi veći broj pasa (uzgajivačnice, parkovi, klinike za male životinje i dr.)

 

 

 

Etiologija

 

Bolest može biti uzrokovana jednim uzročnikom ili većim brojem uzročnika istovremeno. Najčešće izolovani virusi kod ovog oboljenja su: Canine parainfluenza virus , Canine adenovirus 2 i virus štenećaka, a od bakterijskih uzročnika najčešće je izolovana Bordatella bronchiseptica. Manje značajni izolovani uzročnici oboljnja su Canine adenovirus 1, Reovirus tip 1, Canine herpesvirus i mikoplazme.
Bordatella bronhiseptica može biti primarni uzročnik bolesti naročito kod pasa mlađih od 6 meseci. Sekundarne bakerijske infekcije nastaju kao posledica oštećenja respiratornog trakta virusima i mogu izazvati razne komplikacije ponekad sa fatalnim ishodom.

 

Epizootiologija

 

Uzročnici se prenose najčešće direktnim kontaktom sa obolelim životinjama putem aerosola (kašljanjem, kijanjem). Uzročnici se nalaze u oralnom i nazalnom sekretu. Stres, uslovi nege i držanja, starost životinje,  gustina populacije i drugi nepovoljni faktori su veoma značajni u nastanku oboljenja. Smanjena ventilacija, niske temperature, vlaga i nehigijena doprinose nastanku bolesti. Bolest se najčešće javlja u jesen kada dolazi hladno vreme. Ulazna vrata infekcije su respiratorni ili digestivni trakt.

 

 Klinička slika

 

Bolest se javlja 3 do 5 dana nakon kontakta sa virusima. Klinička slika bolesti može da varira i zavisi od uzročnika bolesti, domaćina i spoljašnjih faktora. Karakterističan znak bolesti je suvo, neproduktivno kašljanje u vidu napada kašlja koji se javlja više puta tokom dana. Prilikom kašlja pas drži otvorena usta i proizvodi zvuk kao da zeli da izbaci  kost iz grla pa vlasnici pasa često pomisle da se psu zaglavila kost u grlu. Prilikom kašlja pas ima nagon za povraćanjem i bezuspešno pokušava da povrati. Pored kašlja javlja se mukoidan iscedak iz nosa, konjuktivitis, kijanje itd. Prilikom fizičke aktivnosti ili uzbuđenja javlja se intezivan kašalj, a pritiskanjem u predelu grkljana i traheje može se lako izazvati kašalj. Ukoliko nema komplikacija bolesti apetit je očuvan i telesna temperatura nije povišena. U većini slučajeva bolest je blaga i životinja se oporavi za 7 do 14 dana. Bolest može da se zakomplikuje bakterijama i da dođe do bronhopeumonije sa fatalnim ishodom. Kod starijih i iscrpljenih pasa može nastati hronični bronhitis. Komplikacije i uginuća najčešće nastaju kod veoma mladih, veoma starih i imunokompromitovanih životinja. Kod komplikacija nastaje anoreksija, depresija, povećanje telesne temperature, vlažan kašalj, gnojni iscedak, bronhopneumonija i moguća su uginuća.

 

 Patomorfološke promene

 

Postmortalne promene zavise od uzročnika koji su izazvali oboljenje. U slučaju bez komplikacija  proces je lokalizovan na  faringsu i traheji. Lezije uglavnom nisu prisutne ili se razvija kataralni do mukopurulentni traheobronhitis uz uvećanje retrofaringealnih limfnih čvorova i tonzila. Ukoliko je uzročnik samo virus nastaju promene u vidu fokalne nekroze traheobronhijalnog epitela. Ukoliko nastanu sekundarne bakterijske infekcije ili  infekcija  sa B. bronchiseptica nastaju mukopurulentni rinitis, mukopurulentni  traheobronhitis ili gnojna bronhopneumonija.

Dijagnoza

 

Sigurna dijagnoza bolesti postavlja se izolacijom ili identifikacijom uzročnika u laboratoriji.

 

Terapija

 

Simptomatska terapija podrazumeva upotrebu antitusika za sprečavanje suvog i neproduktivnog  kašlja (npr. butorfanol  0.05-0.1 mg / kg, supkutano ili peroralno). Bronhodilatatori se mogu koristiti zajedno sa antitusicima jer sprečavaju bronhospazam. Antibiotici se daju uglavnom u težim i hroničnim slučajevima u cilju sprečavanja sekundarnih bakterijskih infekcija. Daju se cefalosporini, fluorirani hinoloni, hloramfenikol i tetraciklini jer postižu veću koncetraciju u trahealnoj sluzokoži. Psi koji ne odgovaraju na parenteralnu aplikaciju antibiotika mogu se tretirati antibioticima putem aerosola i to kanamicin sulfat (250 mg) ili gentamicin sulfat (50 mg) razredjeni u 3 ml slanog rastvora u toku 3 dana. Pre terapije aerosolom potrebno je dati bronhodilatatore. Kortikosteroidi mogu ublažiti simptome bolesti ali se onda moraju dati i antibiotici.

 

Profilaksa

 

Obolele pse potrebno je držati odvojeno od zdravih s obzirom da je oboljenje veoma kontagiozno. Dobra ishrana, nega i zbrinjavanje životinja smanjuju rizik nastanka bolesti. Imunoprofilaksa pasa protiv virusa parainfluence i adenovirusa takođe smanjuje rizik nastanka bolesti. U praksi se primenjuje redovna vakcinacija pasa protiv ovih virusa i to polivalentnim vakcinama protiv više oboljenja istovremeno (vakcina Vanguard plus 5 koja štiti od virusa parainfluence, adenovirusa tip 1 i 2, virusa štenećaka, parvovirusa i leptospiroze).

 

Piše : dr vet. med. Miroslav Radić

 

Izvori sa interneta:

 

http://www.merckvetmanual.com/mvm/index.jsp?cfile=htm/bc/121619.htm

http://www.svijet-boxera.com/linkovi/bolesti.php

http://www.sheltermedicine.com/portal/is_infectious_tracheobronchitis_canine.shtml

http://www.marvistavet.net/html/body_kennel_cough.html

http://bakerinstitute.vet.cornell.edu/cahrc/KennelCough.htm

http://translate.google.com/translate?prev=_t&hl=sr&ie=UTF-8&u=http%3A%2F%2Fwww.sheltermedicine.com%2Fportal%2Fis_infectious_tracheobronchitis_canine.s html&sl=en&tl=sr&history_state0=

http://www.answers.com/topic/kennel-cough

http://en.wikipedia.org/wiki/Kennel_cough

http://www.luvmycritters.com/Kennel-Cough-In-Working-Canines.html

http://www.healthydogexperts.org/id14.html