Lerneoza

 

 

            Lerneoza je parazitska bolest izazvana račićima iz roda Lernea . To su slatkovodni paraziti koje često nalazimo kod ribnjačkih ciprinida, kao i kod ukrasnih koi šarana, a nešto ređe kod riba iz otvorenih voda. Promena klime kao i veliki broj domaćina uslovio je masovnu pojavu ovih parazita u Srbiji zadnjih par godina. Zbog svog izgleda lerneu nazivaju sidrasti crv.

 

Etiologija

 

            Rodu Lernaea pripada oko 40 vrsta koje parazitiraju kod slatkovodnih riba. Od vrsta najrasprostranjenije su:lernea-lx.jpg

  • Lernaea cyprinacea
  • Lernaea polymorpha 
  • Lernaea ctenopharyngodontis 

 

            Parazitiraju najčešće kod šarana, karaša, sivog i belog tolstolobika i amura,na škrgama

 ili češće na telu.

                                                                                                                                                                            

Epizootiologija                                                                                                  

           

            Razvojni ciklus se sastoji od šest faza posle kojih jedinke postaju polno zrele.getimage.jpg

Prvi stadijum u razvoju je larva - naupli (nauplius), koja je ovalna, dužine 150 µm, da bi posle par dana od njega nastao metanaupli koji je nešto veći. Jedinke u oba ova razvojna ciklusa imaju egzoskelet građen od hitina.

Posle dva dana nastaje prvi kopepodni oblik, dužine 250 µm sa dva para nožica za plivanje. Za dalji razvoj je potreban domaćin i mora ga naći za 8 sati inače uginjava. Pričvršćen za domaćina prolazi dalje kroz metamorfozu pri čemu posle svakog presvlačenja dobija po par nožica za plivanje. Ove nožice su u stanju mirovanja zakačene jedna za drugu dajući potkovičast izgled, a posle hranjenja ili na dodir se odvajaju i parazit se ispruža.

            U šestoj fazi kod ženki se razvijaju ovarijumi, a kod mužijaka testisi. Parenje se odvija na domaćinu, a posle oplođenja mužjaci umiru  i time se završava njihov razvojni ciklus. Ženke nastavljaju razviće i da bi se pričvrstile bolje na domaćina rastu im izraštaji zvani glaveni rogovi. Oplođene ženke dalje ne koriste nožice koje se smanjuju i mogu iščeznuti. Ovakav parazit je sidrasog oblika bez jasne granice između glave, toraksa i abdomena dužine 6-14 mm (nalaženi su primerci i preko 20mm). Na glavi se nalazi par dorzalnih i par abdominalnih rogova koji služe za pričvršćivanje za domaćina, a sam oblik rogova je specifičan za određenu vrstu. Torakalni deo je dugačak i cilindričan, u prednjem delu tanji dok se ka abdomenu širi. Na abdomenu se nalazi par genitalnih pora pored kojih vise parne jajne kesice, dužine 2-3mm. U jajnim kesicama se nalazi 60 do 200 jaja.

Nezrele jedinke ne poseduju ovarijume i nalik su beloj dlaci. Polno zrele jedinke su transparentne sa vidljivim digestivnim traktom i parom zelenih jajnih kesica pored genitalne pore, dok su oplođene beličasto-žute boje sa punim jajnim kesicama koje su nešto tamnije.

images.jpg

           Po sazrevanju, jaja se oslobađaju u vodu i kreće novi ciklus. U toku jedne godine može biti do deset generacija, a  temperatura vode koja pogoduje za razmnožavanje treba da je viša od 15oC, dok im temperature ispod 8 oC i preko 30 oC ne pogoduju.                    

Pri temperaturi vode od 20 do 25 oC, jaja se izlegu za 36 sati, ženke su formirane već 13.-17. dana, da bi 18.-22. dana bila formirana prva jaja.

Lerneoza je kosmopolitska parazitska bolest odnosno nalazimo je na svim kontinentima. Pored riba domaćini mogu biti i insekti (pre svega komarci), vodozemci i gmizavci, što dodatno otežava kontrolu bolesti. 

 

Klinička slika 

            Zaražene ribe su apatične, nerado jedu i sporo plivaju. Najčešće nalazimo ženke parazita koji su podvučeni pod krljušt pri čemu zadnji deo tela viri. Na mestima penetracije dolazi do zapaljenja i hipersekrecije sluzi, a kasnije i do nekroze. Ovakve lezije se mogu prostirati do abdominalne duplje i često su target mesta za saprolegniju, ali i za bakterije. Kod mladih riba 4-5 polno zrelih ženki parazita mogu dovesti do smrti, dok kod mlađi 1-2 parazita mogu dovesti do usporavanja rasta i pojave deformiteta.

Untitled-12.jpg

                                                                                            

                                                                                               

 

 

 

 

 

 

 

Dijagnoza

 

 Dijagnozu postavljamo nalazom parazita na telu ili škrgama ribe.

 

Lečenje i kontrola

 

            Kako postoji veliki broj domaćina, lerneu je nemoguće iskoreniti, ali je moguće smanjiti populaciju sledećim metodama:

 

·         Kupke kalijum permanganata, mogu se primenjivati kod mlađi pre nasađivanja,

·         Primena metrifonata odnosno trihlorfona ili ortodibroma

·         Povećanje saliniteta vode,

·         Nagla promena kvaliteta vode, u tu svrhu primenjuje obrađeno kravlje ili svinjsko đubrivo.

·         Karantin novonabavljenih jedinki

·         Kontrola populacije drugih domaćina (vodozemaca, gmizavaca, insekata)

·         Primena ekstrudirane hrane

·         Prebacivanje ribe u drugi objekat uz predhodni tretman ribe, a objekat iz kog smo iselili ribu treba isušiti i dezinfikovati.                  Preporučuje se odmor objekta i izlaganje suncu minimum 7 dana.

 

 

Autor: dr vet.med. Nemanja Arsić

 

LITERATURA

  1. Stojković – Atancković Milica, Matejić Milanka: ,,Bolesti riba, rakova i školjki", Fakultet Veterinarske medicine, Univerziteta u Beogradu, Beograd 1989 
  1. Cvjetan Bojčić i sar: „Slatkovodno ribarstvo“:
  1. Zoran Marković: ,,Šaran Gajennje u ribnjacima i kaveznim sistemima", Beograd  2010.
  1.  http://pisciculturasantos.blogspot.com/2011/01/lerneose-um-problema-na-piscicultura.html
  1.  http://animaldiversity.ummz.umich.edu/accounts/Lernaea_cyprinacea/
  1.  http://www.fao.org/docrep/008/v9551e/V9551E19.htm
  2.   http://spinning.forumcommunity.net/?t=52590589

 

Prijavi se

Pretraži sajt

Poslednje na forumu

  • No posts to display.

Oglasi za posao

veterina.info fan box