(Groznica mačjeg ogreba, eng. Cat Scrats Disease, CSD)

 

                                                                                 Opširnije o bartonelozi možete pročitati OVDE.

 

Bartoneloza je zoonoza koja  kod životinja  protiče u vidu asimptomatske infekcije  ili u vidu blage infekcije. Kod ljudi oboljenje  ima benigni tok, a bolest se u tipičnom obliku manifestuje bakterijemijom, pojavom papula i pustula na koži, regionalnim  limfadenitisom, blagim povećanjem telesne temperature, malaksalošću, glavoboljom, apatijom, angiomatozom, bolovima u mišićima itd. U nekim slučajevima može doći do komplikacija i pojave Parinaudovog sindroma, encefalopatije, osteomijelitisa, hepatitisa i dr.

 

 

Etiologija

 

Uzročnik bolesti mačjeg ogreba je Bartonella henselae koja  pripada familiji Bartonellaceae i rodu Bartonella . B.henselae je fakultativna intracelularna (intraeritrocitna), gram-negativna, pleomorfna štapićasta ili kokoidna bakterija.

 

Epizootiologija

 

Bolest je raširena po celom svetu, a najčešće se javlja u vlažnim i toplim predelima. Prirodni rezervoari infekcije su sisari (mačke, psi , kunići, glodari, jeleni, majmuni i dr.), a mačke su najznačajniji izvor infekcije za čoveka. Bolest se prenosi direktnom transmisijom preko vektora (buve, krpelji) i indirektno preko pljuvačke koja sadrži uzročnike. Čovek se inficira kontaktom sa zaraženom mačkom prilikom ujeda ili ogreba mačke i prilikom kontakta mačje sline sa oštećenom kožom, sluzokožom ili konjuktivom. Među mačkama bolest prenosi buva.

 

Patogeneza

 

Nakon ulaska uzročnika kroz kožu, za 3 do 14 dana na mestu ulaska  uzročnika formira se primarni afekt u vidu papule, makule ili infiltrirane ogrebotine koje  prelaze u vezikule, pustule i ulkus, a zatim se na kraju formira krasta. Uzročnik putem limfe dospeva do regionalnih limfnih čvorova I izaziva promene na njima, a limfadenopatija nastaje za 3 do 5 nedelja nakon infekcije.Ukoliko se proces nastavi može doći do nekroze, apscediranja i fistuliranja limfnih čvorova. U atipičnom obliku bolesti uzročnici mogu krvlju da se prošire u jetru, slezinu ,kosti, srčane zalistke i izazovu granulomatozni hepatitis i pojavu granuloma u slezini i kostima.

 

Klinička slika

 

Bartonele kod sisara uzrokuju hroničnu bakterijemiju bez kliničkih simptoma bolesti ili sa blagim simptomima bolest. Većina inficiranih mačaka ne pokazuje simptome bolesti (asimptomatski nosioci zaraze ) iako bakterijemija može biti prisutna duže vreme. Kod imunokompromitovanih mačaka mogu se javiti određeni simptomi bolesti kao što su groznica, limfadenopatija, umerena anemija, miokarditis,nefritis, reproduktivne smetnje, neurološki ispadi, nedostatak ravnoteže i dezorijentacija koje nestaju za par dana. Kod pasa može nastati miokarditis, sinkopa i smrt.

Kod ljudi se bolest može javiti u tipičnom i atipičnom obliku. Tipični oblik bolesti javlja se kod 90% bolesnika i manifestuje se pojavom papula, pustula i vezikula i taj proces traje 1 do 3 nedelje, a 2 do 3 nedelje posle toga nastaje limfadenopatija . Limfni čvorovi su bolni i mogu biti veličine 10 cm u prečniku. U nekim slučajevima može doći do apscediranja i fistuliranja limfnih čvorova. Kod polovine bolesnika javiće se opšti simptomi bolesti u vidu povišene telesne temperature, umora, glavobolje, gubitka apetita, bolova u mišićima i zglobovima i dr. Bolest ima hroničan tok i može da se povuče spontano za 2 do 4 nedelje bez upotrebe antibiotika kod imunokompetentnih osoba.
Kao najblaži atipični oblik bolesti kod ljudi, javlja se Parinaudov sindrom koji nastaje kada se uzročnik naseli na konjuktivi oka , a manifestuje se jednostranim konjuktivitisom i limfadenitisom preaurikularnog limfnog čvora. Kao komplikacije tokom bolesti mogu nastati hepatitis, splenomegalija, osipi po telu, trombocitopenija, encefalopatija, konvulzije, osteomijelitis, neuroretinitis, fokalni horioretinitis idr. Zbog naseljavanja uzročnika u pojedinim organima dolazi do dugotrajnog povećanja telesne temperature. Encefalopatija je dramatična ali se retko javlja. Pored groznice mačjeg ogreba B.henselae kod ljudi može uzrokovati bacilarnu angiomatozu i bacilarnu peliozu. Klinička slika je teža kod imunodeficijentnih bolesnika.

 

Dijagnoza

 

Sigurna dijagnoza postavlja se izolacijom i identifikacijom uzročnika u laboratorijskim uslovima (obojeni krvni razmaz, tkivni preparati, molekularne metode dijagnostike I serološka ispitivanja).

 

Terapija

 

Terapija podrazumeva upotrebu antibiotika, a u nekim slučajevima i aspiraciju limfnih čvorova ili njihovu ekstripaciju. Bartonele su osetljive na peniciline, cefalosporine, aminoglikozidne antibiotike (gentamicin ), makrolidne antibiotike (osim klindamicina), tetracikline (doksiciklin), rifampin, sulfametoksazol-trimetoprim i dr.

 

Profilaksa

 

Potrebno je izbegavati kontakt sa slinom mačaka, izbegavati ugrize i ogrebe od mačaka i prati ruke nakon kontakta sa mačkama. Životinje treba redovno tretirati ektoantiparaziticima u cilju uništavanja vektora infekcije.

 

 

Piše : dr vet. med Miroslav Radić

 

Izvori sa interneta:

 

http://www.answers.com/topic/cat-scratch-fever

http://www.stetoskop.info/Bolest-macjeg-ogreba-Cat-schratch-disease-2587-c36-sickness.htm

http://hpps.kbsplit.hr/hpps-2005/pdf/D33Djakovic_Rode.pdf

http://www.stetoskop.info/Bartonella-henselae-1933-c57-sickness.htm

http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0042-84500611971V

http://en.wikipedia.org/wiki/Bartonella_henselae

http://www.ebi.ac.uk/2can/genomes/bacteria/Bartonella_henselae.htmlhttp://web.mst.edu/~microbio/BIO221_2002/bartonella.html

http://emedicine.medscape.com/article/213169-overview

http://www.2ndchance.info/catscratch.htm

http://web.mst.edu/~microbio/BIO221_2000/Bartonella_henselae.html

http://kidshealth.org/parent/infections/bacterial_viral/cat_scratch.html

http://www.cdc.gov/eid/content/14/7/pdfs/1074.pdf

http://familydoctor.org/online/famdocen/home/healthy/firstaid/bites/024.html

http://www.cdc.gov/HEALTHYPETS/diseases/catscratch.htm

http://en.wikipedia.org/wiki/Cat_scratch_fever

http://www.drgreene.com/21_821.html

http://www.dhpe.org/infect/Catscratch.html