Paratifusne salmonele živine

Paratifus ili Salmoneloza  je infektivno oboljenje domaće živine, izazvano bakterijama iz roda Salmonellae, koje može da dovede do septikemije ili se uzročnici povlače u pojedine organe izazivajući u njima određene promene. Od domaće živine sa klinički manifestovanim simptomima najčešće oboljevaju mlađe kategorije, pilići, ćurići, pačići, guščići i golubovi a ređe klinički oboljeva odrasla živina. Procena štete od salmoneloze, paratifa, u živinarstvu je dosta teška. Direktne štete su gubitak uginulih pilića zbog kliničke infekcije i one su relativno retke i nisu ekonomski značajne. Indirektne štete su značajne, nastaju zbog uticaja na zdravlje ljudi jer se ljudi inficiraju preko živinskih proizvoda, mesa i jaja.. U gubitke treba uključiti i pad prodaje zbog povećanog publiciteta, kao što je bio slučaj u 2004.godini na tržištu Srbije usled epidemije trovanja Salmonelama u dečijem vrtiću.

 

Etiologija

Klasifikacija roda Salmonella je bila i ostala haotična i nesređena.Poslednjih decenija taksonomija Salmonella doživela je značajne promene.Prema najnovijoj klasifikaciji, datoj u Bergeys manual of  bacteriology iz 1994. godine, postoji samo jedna vrsta unutar roda Salmonella i to je Salmonella cholerae suis, unutar kojih ima šest podvrsta, na osnovu genetskih, biohemijskuh i delimično seroloških osobina. Na osnovu ispitivanja DNK-DNK hibridizacije, danas je utvrđeno preko 2.000 serotipova u okviru  roda Salmonella. Salmonella cholerae suis ima podvrste: subsp. arizonae, subsp. cholerae suis,  subsp. diarizonae, subsp. houtenae, subsp. indica i subsp. salame. Salmonella cholerae suis – subsp. cholerae suis obuhvata serovare: serovar choleraesuis, serovar gallinarum, serovar paratyphi A, , serovar typhi, serovar pullorum.

Salmonella pripada familiji Enterobacteriaceae. To su gram negativni štapići koji su pokretni.Većina sojeva uzročnika paratifa je pokretna, zahvaljujući peritrihim flagelama. Velik broj sojeva koji izazivaju sistemsko oboljenje ne stvaraju treplje. Postoje treplje različitih tipova, što utiče na virulenciju iako se to teško dokazuje, kao što je slučaj sa serovarom SEF-14  Salmonellae Enteritidis. Salmonele su fakultativni anaerobi. Bakterije rastu kao butirozne kolonije na običnom agaru, na optimalnoj temperaturi 37°C. Neki njima slični mikroorganizmi, kao Citrobacter, rastu slično na ovim podlogama, i obzirom na antigenu sličnost moguće su izvesne zabune pri identifikaciji. Velik broj sojeva dobro raste na 43°C, temperaturi sličnoj telesnoj temperaturi ptica i živine, i u selektivnom bujonu sa selenitom ili Rappaport-Vassiliadis podlozi. Kolonije koje rastu na selektivnim podlogama kao laktoza negativne bakterije ili rastu kao crne kolonije usled stvaranja vodonik sulfida smatra se da su Salmonellae. Ove kolonije za koje se sumnja da su Salmonellae proveravaju se testom na pločici sa polivalentnim i omnivalentnim serumima kako bi se potvrdilo da pripadaju rodu Salmonellae. Osnovni metod za dalju indentifikaciju je serološki, posle koga može uslediti biohemijsko ispitivanje. Kako se Salmonellae koje su značajne za veterinarsku medicinu uglavnom nalaze u grupama B,D,C i E uobičajeno je da se sprovodi rutinski postupak aglutinacije omnivalentnim i polivalentnim O- serumima.Osnova ovog metoda je O - antigena struktura Salmonella. Konačna indentifikacija sero varijeteta zavisi od dokazivanja  H antigena koji se nalaze u flagelama Salmonele pokazuju normalnu osetljivost na toplotu i hemijske agense.

 

Patogeneza

Kako je već rečeno, sojevi paratifusnih salmonela indukuju širok spektar infekcija kod ptica i živine. Infekcije zavise od serotipa i soja, starosti, genetske osnove domaćina, i vrata infekcije.Paratifusni sojevi salmonela ne izazivaju teška sistemska oboljenja fiziološki i imunološki normalnih, zdravih, odraslih kokošaka i drugih ptica. Klinička bolest se javlja kod kokošaka i ćuraka kada se inficiraju u prvih nekoliko sati nakon izleganja. Od preko 2.000 serotipova paratifusa, virulencija za živinu je određena samo za mali broj, i pored toga što na terenu postoji velik broj izazivača sistemske salmoneloze kokošaka. Sojevi Salmonellae Typhimurium razlikuju se po sposobnosti izazivanja sistemske bolesti kod skoro izleženih pilića, sa mortalitetom 0-100%. Varijacije virulencije su zapažene i pri oralnom i pri sistemskom načinu infekcije, ali se smatra da je najvažnija osobina virulencije sposobnost širenja infekcije iz alimentarnog trakta. Sojevi Salmonellae Enteritidis pokazuju različitu virulenciju, premda je broj ispitanih sojeva mali. Ostali serotipovi salmonela su manje virulentni.

Infekcija oralnim putem,  kod novoizleženih pilića je brza, i brzo sledi masovno umnožavanje bakterija u crevima do vrlo visokog broja i intenzivno izlučivanje putem fecesa. Bakterije se brzo vežu za zid creva i bivaju preuzete od strane RES-a, gde se umnožavaju, verovatno primarno intracelularno, ako su genetske strukture domaćina i bakterije odgovarajuće. Ovaj proces može da se završi uginućem. Još nije jasno da li nastaje enteritis. Neznatno oštećenja crevne funkcije može se uočiti, a nakupljanje hrane i tečnosti oko kloake ukazuje na disfunkciju creva.

Infekcija pilića starijih od nekoliko dana virulentnim sojem paratifusne salmonele, uopšteno dovodi do slabe ili nikakve kliničke bolesti. Zbog prisustva kompleksne crevne flore, razmnožavanje salmonela je manje intenzivno. Pa ipak, invazija postoji, i bakterije stižu do jetre i slezine, međutim, kako su makrofagi više inhibitorni ne dolazi do intracelularnog umnožavanja i salmonele se postepeno eleminišu.

Kod kokošaka nosilja, salmonela se lokalizuju u reproduktivnom traktu, posebno jajniku i jajovodu. Ovo izaziva nekoliko serotipova, posebno Salmonellae Enteritidis. Nije potpuno poznato na koji način se salmonele lokalizuju u ovim tkivima. Neka istraživanja govore o mogućnosti da salmonela inficira ćelije granuloze kod nosilja tako što okružuju preovulirajuće folikule, dok drugi ukazuju na infiltraciju jajovoda makrofagima na početku polne zrelosti. Ovo može biti važno za širenje infekcije Salmonelae Enteritidis i Salmonelae Pullorum iz slezine u jajovod u ovom periodu. Zbog toga dolazi do prenošenja ovih serotipova na jaja, što je značajno sa aspekta zdravlja ljudi i vertikalnog širenja infekcije na potomstvo. Do kontaminacije takođe može doći i preko fekalne kontaminacije ljuske u uzrastu nošenja. Penetracija ljuske sveže izleženih jaja salmonelama je moguća i objektivno dokazana.

Serotipovi paratifusa nisu prilagođeni domaćinu niti su specifični za njega, za razliku od serotipova kao što su Salmonellae Typhi i Salmonellae Gallinarum. Salmonellae Typhimurium i Salmonellae Enteritidis izazivaju tifusne infekcije kod miševa, ali kako je već napomenuto, generalno ne kod odrasle živine. Ovakva konstatacija potvrđuje da su tifusne salmonele  specifične samo za sisare ili samo za ptice.

I ako su odrasle ptice relativno otporne na sistemsko umnožavanje paratifusnih sojeva salmonela, ovi serotipovi ipak kolonizuju digestivni trakt i ako nema simptoma bolesti. Ovo uslovljava kontaminaciju trupova, i ulazak salmonela u lanac ishrane ljudi. Oralnom infekcijom jednodnevnih pilića dolazi do fekalnog izlučivanja velikog broja salmonela u sledećim nedeljama života. Inficirane odrasle ptice izlučuju mnogo manji broj salmonela. Razlika je u tome što odrasle ptice poseduju kompleksnu crevnu floru koja inhibiše kolonizaciju patogena. Ovo ima komercijalan značaj. Glavna mesta lokalizacije su cekumi, i u manjem stepenu voljka, verovatno zbog manjeg protoka sastojaka kroz ove organe. Nema dokaza o specifičnom vezivanju za sluznicu u velikom broju, kao preduslovu za kolonizaciju. Naime, podaci ukazuju da se ovo vezivanje ne javlja, osim u inicijalnoj invazivnoj fazi sistemske bolesti.

 

Epizootiologija

Epizootiologija paratifusnih serotipova je složena. Ovo je zbog činjenice da paratifusni serotipovi nisu specifični za domaćina i šire se u relativno velikom broju iz alimentarnog trakta bez znakova bolesti. Postoji velik broj izvora infekcije, a najvažniji se odnose na ptice, živinu, hranu i okolinu, što je često naglašavano kao problem kliconoštva.

Perje i koža se kontaminiraju zbog fekalnog izlučivanja uzročnika. Prilikom pražnjenja objekata i transporta do klanica, usled stresa može da se poveća izlučivanje, a velika gustina ptica povećava ukrštenu kontaminaciju. I sama transportna sredstva mogu da kontaminiraju ptice u toku transporta. Ako je stepen infekcije u jatu ispod 5%, kontaminacija trupova može biti i 50  do 100% na mestima prodaje i klanja.

Postoje kritične tačke u tehnologiji klanja koje vode ukrštenoj kontaminaciji trupova. Bazeni za šurenje mogu biti kontaminirani fecesom, a infekcija može da se širi mašinama za evisceraciju, pri čemu može doći do rupture creva i ispadanja delova, želudac, srce, vrat, što dovodi do kontaminacije neinficiranih trupova. Hemijskim tretmanima i dodacima vodi, smanjuje se značajno širenje infekta, ali je glavni ograničavajući faktor ekonomski, pa se ove opravdane mere ograničeno primenjuju, a dobar pristup je  da se prvo kolju ptice slobodne od salmonela a zatim inficirane ptice na kraju.

Jaja za konzum se takođe smatraju mogućim izvorom infekcije. Stepen inficiranosti je nizak, i generalno mnogo niži od incidencije kontaminiranih trupova. Stepen kontaminacije ljuske kreće se 5-7%, a pojedinih unutrašnjih delova jajeta ispod 0.3%.

Postoje dokazi o vertikalnom prenošenju Salmonellae pri proizvodnji jaja, što uzrokuje infekciju pilića. Tačan sled događaja u toku inkubacije inficiranih jaja nije poznat, ali neposredno nakon izleganja, a nakon oralne infekcije pilića razvija se veoma velik broj salmonela u crevima i one se intenzivno šire u fecesu. Kapacitet za horizontalno širenje u inficiranim inkubatorima je stoga veoma velik. Unošenje kontaminiranog paperja, ljuske jaja ili prašine, može da dovede do infekcije u inkubatoru, a posledično i intenzivne kontaminacije inkubatorske stanice koja može da se održava kroz dug period. Ovakva infekcija može da traje koliko i život brojlera, i moguće su ukrštene infekcije ostalih pilića u objektu. Zamenom i preseljavanjem živine takođe može da se unese nova infekcija, a može doći do prenošenja iz jednog u drugi objekat na istoj farmi. Ovo se posebno odnosi na objekte u kojima zajedno žive ptice različitog uzrasta.

Na trajanje fekalnog izlučivanja utiče nekoliko faktora, kao što su spoljašnja temperatura, upotreba antibiotika i promotora rasta, i istovremene infekcije patogenima kao što su kokcidioza i Gumboro bolest, jer obe mogu da pojačaju infekciju salmonelama.

Poznato je da hrana može biti izvor infekcije. Jedan od izvora infekcije živine preko hrane je proteinska komponenta animalnog porekla. Tradicionalno riblje brašno je važan izvor proteina, a praksa sušenja na suncu u mnogim zemljama, uslovljava neizbežnu kontaminaciju fecesom divljih ptica i gmizavaca. Međutim, i ostali izvori proteina mogu biti kontaminirani, pa čak i izvori ugljenih hidrata i minerala. Ipak, upotreba komponenti slobodnih od salmonela ne isključuje infekciju, jer do nje može doći i pri pripremi i kasnijem neadekvatnom skladištenju kontaminacijom od strane glodara i ptica iz okoline.

U okolini postoje mnogobrojni izvori kontaminacije. Tu spadaju objekti, glodari, divlje ptice i mačke, koji imaju pristup objektima, izvorima vode, i lica koja se brinu o životinjama, koji mogu uneti infekciju. Kada su u pitanju objekti, važni su klimatski pojasevi u kojima se gaji živina. U umerenom pojasu, ptice su potpuno zatvorene i lakše se ograničava pristup štetočina. U toplim klimatskim uslovima to može biti vrlo teško jer se objekti često otvaraju sa jedne strane u cilju poboljšanja ventilacije.

Glodari su poznati izvori infekcije, unose nove sojeve, ili pak prenose infekte sa jedne na drugu grupu ptica u objektu i objektima. Potencijalni izvori infekcije su i drugi sisari u blizini objekata sa živinom. Domaće mačke se ponekad drže na farmama da tamane glodare i mogu biti rezervoari infekcije. Osoblje može da prenosi salmonele iz jednog u drugi objekat ili unutar objekta, preko odeće, i posebno preko obuće. Unošenjem infekcije može doći do brzog širenja u jatu, i teške kontaminacije objekta. Nakon pražnjenja, kontaminirani objekti teško se čiste, zavisno od tipa konstrukcije i uzrasta, što može da dovede do kontaminacije u sledećem turnusu.

 

Klinički simptomi bolesti kod živine

Sposobnost sojeva Salmonella enterica da izazivaju bolest živine uslovljena je serotipom. Serotipovi Typhimurium i Enteritidis poznati su uzročnici kliničke salmineloze živine, a nešto ređe i drugi serotipovi kao što su Montevideo i Thompson.

Mortalitet značajno varira, obično se kreće oko10% pa čak do preko 80% u teškim epizootijama. U eksperimentalnim uslovima mortalitet i morbiditet zavise od soja. U okviru istog serotipa, virulencija varira u rasponu 0-100%. Na terenu, ove cifre nikad nisu dostignute, verovatno zbog brzog porasta otpornosti u toku prvih 24-48h života i činjenice da nivo infekcije nikad nije 100% u prvih 24h. Porastu otpornosti na infekciju doprinosi maturacija makrofaga, iako nije poznat njen značaj za celularne promene.

Infekcija počinje preko  usta i creva. Bakterije se masovno umnožavaju u crevima i brzo invadiraju tkiva. Zatim se umnožavaju u RES-u i dovode do progresivnog pogoršanja. Klinički znaci su anoreksija, adipsija, depresija, nakostrešeno perje i pospanost. Mogu biti prisutni znaci enteritisa, sa nakupljanjem fecesa oko kloake. Smrt nastupa 4-10 dana posle infekcije. Rekonvalescentne ptice pokazuju smanjen prirast različitog stepena narednih nekoliko nedelja.

 

Patoanatomski nalaz

Klinička slika i patoanatomske promene nisu patognomonične. Postmortem, prisutna je neresorbovana žumancetna kesa, koja može biti teško inficirana salmonelama. Jedan od karakterističnih nalaza pri infekciji patogenim sojevima Salmonellae Enteritidis jeste poliserositis. Može biti prisutan gnojni pericarditis. Mala nekrotična polja na površini jetre i slezine. Zapažena je hepatomegalija i splenomegalija. U cekalnim tonzilama često je prisutan kazeozni zapaljenski eksudat. Jedna od posledica može biti i artritis.

 

Dijagnoza

Za tačnu dijagnozu, neophodna je izolacija uzročnika na specifičnim selektivnim podlogama i serološkom diferencijacijom na isti način kao i kod tifa. U poslednje vreme sve češće se koristi Rappaport-Vassiliadis podloga, polučvrsta forma. Razvijene su i brze metode za ubrzavanje identifikacije, upotrebom kombinacije biohemijskih osobina i provodljivosti. Metoda provodljivosti daje rezultate koji mogu da se porede sa standardnim metodama kulture.Zbog povećanog interesovanja za infekcije salmonelama preko živinskog mesa i jaja, uvedeni su nacionalni i međunarodni propisi kojima se zahteva čest monitoring roditeljskih jata. I pored standardnih bakterioloških metoda, Evropska komisija je uvela ELISA metod za potrebe monitoringa.

 

Lečenje

Već je poznato da se antibiotici  koriste kao hemoterapeutici i stimulatori rasta. I pored svoje efikasnosti, javljaju se i sporedni efekti, i to selekcija rezistentnih sojeva bakterija i in vivo transfer rezistencije i u nekim slučajevima, povećanje crevne kolonizacije i fekalnog izlučivanja salmonela. Ovi negativni aspekti moraju se imati u vidu kada se ovakve supstance koriste za tretman živine koja je možda inficirana salmonelama.

Kada je reč o upotrebi antibiotika kao stimulatora rasta u EU, antibiotici preporučeni Swannovim izveštajem  nisu se u to vreme koristili u terapijske svrhe u humanoj i veterinarskoj medicini, nego su počeli da se koriste tek nekoliko godina nakon što su se već koristili kao stimulatori rasta. Ipak, selekcija antibiotika koji mogu da se primenjuju u terapiji i kao stimulatori rasta je zdrav prilaz, dok su nepovoljni ekonomski efekti na živinarsku industriju. Ovi negativni efekti moraju se imati u vidu, jer može doći do uvoza životinja ili mesa koje se proizvodi jeftinije u zemljama u kojima nema takvih zabrana. Izbacivanje nekih stimulatora rasta smatra se i sporednim faktorom pojave klostridijalnog nekrotičnog enteritisa, što je moguće kontrolisati antibioticima terapijski pre nego profilaktičkom primenom stimulatora rasta. Neki proizvođači ukazuju na ove probleme i ispituju alternativne aditive hrani uz promenu praktične organizacije držanja.Upotreba antibiotika ostaje važno pitanje u domenu zdravlja ljudi i životinja i ekonomije. Treba stalno naglašavati njen značaj, i posebno se obraćati zemljama u kojima ovaj problem trenutno ne dobija potrebnu pažnju.

 

Kompetitivno isključivanje

Eksperimentalna inokulacija salmonela novoizleženim pilićima dovodi do povećanog izlučivanja velikog broja inokulisanih bakterija u dugom vremenskom periodu, dok ista kod odraslih ptica dovodi do izlučivanja mnogo manjeg broja bakterija u kraćem periodu. Ovo je zbog toga što odrasle ptice štiti kompleksna crevna mikroflora. Narušavanje ove flore može da dovede do pojačanog izlučivanja salmonela. Ako se crevna flora aplikuje novoizleženim pilićima, u toku 24 časa mlade ptice će razviti istu rezistenciju na kolonizaciju kao odrasle.

Slaba rezistencija novoizleženih pilića i kokica većinom je rezultat visokog nivoa higijene u inkubatorskim stanicama, pa je potrebno nekoliko nedelja da mlade ptice razviju floru prirodno.

Ovaj princip je primenjen u cilju povećanja rezistencije mlade živine na kolonizaciju salmonelama. Jednak efekat imaju i suspenzija fecesa, cekalni sadržaj ili bujon kulture, a naravno pilići od kojih se dobijaju preparati treba da su slobodni od salmonela. Još nije razjašnjen mehanizam nastanka zaštite, ali su za potpunu zaštitu neophodne i fakultativno i obligativno anaerobne bakterije u miksturi. Jedan od trenutnih komercijalnih preparata zahteva prisustvo mikroorganizama koji su potpuno efikasni u sadejstvu sa sluznicom, što ukazuje da je flora sluznice važna za efikasnu zaštitu.

Kombinacija kompetitivnog isključivanja i ostalih mera, kao što je inkorporacija 2.5% laktoze u vodu za piće ili oralna primena živih vakcina, doprinosi razvoju zaštite.Kompetitivno isključivanje ostaje dobar način ispitivanja, kojim ptice mogu da steknu dobar stepen rezistencije na salmonele i ostale patogene koji uzrokuju trovanja hranom.

 

Vakcinacija

Zbog nedostatka informacija u vezi sa kolonizacijom i imunitetom na serotipove salmonela koje su najčešće povezane i sa trovanjem ljudi, razvoj vakcina protiv serotipova nespecifičnih u odnosu na upotrebu kod živine je gotovo potpuno empirijski. U eksperimenima i na terenu se koriste različiti tipovi inaktivisanih vakcina, koje daju različit stepen zaštite. Inaktivisana vakcina Salmonellae Enteritidis trenutno je dostupna na tržištu i koristi se u nacionalnim šemama kod nosilja, u EU a i u drugim zemljama pa i kod nas. Postoje i žive vakcine ali nije utvrđena njihova efikasnost na terenu. Sojevi živih vakcina razvijeni za imunizaciju protiv serotipova koji su specifični za domaćina, manje su značajni za smanjenju fekalnog izlučivanja u odnosu na serotipove nespecifične za domaćina. Jedan dodatan aspekt upotrebe živih atenuiranih vakcina protiv salmonela odnosi se na sposobnost kolonizacije creva vrlo mladih ptica. Ako se ovakve vakcine aplikuju novoizleženim pilićima, mikroorganizmi se intenzivno umnožavaju zbog odsustva normalne kompleksne flore, čime se prevenira kolonizacija ostalim sojevima salmonela inokulisanih u narednih nekoliko sati. Idealan način administracije živini je oralno u vodi za piće ili hrani, ili putem spreja.Međutim, za maksimalnu zaštitu može biti potrebna dodatna parenteralna administracija. Iako bi idealna vakcina morala biti avirulentna za piliće, oralna vakcinacija zahteva upotrebu virulentnog soja za stimulaciju maksimalnog imuniteta, jer su virulentnost i imunogenost povezani. Nezavisno od načina administracije, nešto rezidualne virulentnosti može da dovede do vertikalnog prenosa, kako se to i povremeno dešava u slučaju vakcine Salmonellae gallinarum 9R. Zato kada je vakcina u pitanju, zahteva se da ne izaziva bolest kod potomstva, da ne utiče na produktivnost, a zaštita treba da traje što duže.

Za brojlere, zaštita treba da traje nekoliko nedelja, iako kontrola prisustva salmonela kod brojlera nije zakonski obavezna u EU. Međutim, kontrola roditelja je integralni deo Programa kontrole u Evropi, i zato kod roditelja i koka nosilja treba omogućiti zaštitu u trajanju od nekoliko meseci.

Vakcinacija zato treba da je kompatibilna sa upotrebom preparata za kompetitvno isključivanje, rana aplikacija ili zamena flore. Nakon vakcinacije, za razvoj imuniteta je potrebno nekoliko dana, a ovo odlaganje se može prevazići upotrebom sojeva žive vakcine koji kod novoizleženih pilića pokazuju efekat blokiranja kolonizacije, formu kompetitvnog isključivanja, koje se pojavljuje među bliskim enteričnim bakterijama. Vakcinacija uz primenu preparata za kompetitivno isključivanje daje određen stepen zaštite kod vrlo mladih pilića za prvo vreme. U ovom slučaju, imunitet ima mali zaštitni efekat protiv infekcija koje se javljaju u vreme imunizacije. Ovo možda znači da odgovarajući živ atenuiran soj štiti od potencijalnih infekcija u inkubatorskim stanicama tokom prvih nekoliko dana života, nakon čega se razvija pravi imunitet. Kada se vakcinalni soj kompletno eliminiše, moguća je ograničena ukrštena zaštita protiv drugih serotipova, iako postoje dokazi koji ukazuju na upravo suprotan efekat. Obzirom na mali broj glavnih serotipova, ovo ne bi trebalo da predstavlja velik problem.

 

Probiotici

Probiotici su bakterije, poreklom iz creva ili drugih izvora, ili drugi živi i neživi proizvodi, koji kada se oralno aplikuju životinjama povoljno deluju na postojeću floru i imaju korisne efekte za životinje. Nastali korisni efekti u pogledu ishrane ili rezistencije na patogene su posledica alteracije sastava crevne flore, tako da se postojeći mikroorganizmi koji su inherently opasni smanjuju. Godinama vlada veliko interesovanje za ovu oblast, posebno u zemljama u kojima je zabranjena ili ograničena upotreba antibiotika kao stimulatora rasta. Kao stimulatori rasta ispitani su brojni proizvodi, kao što su oligosaharidi, poboljšivači metabolizma, enzimi, eterična ulja, nukleotidi i organske kiseline, ali su njihovi efekti na salmonele potpuno nepoznati.

Značaj visokog nivoa higijene i menadžmenta u odgoju živine u cilju izbegavanja kontaminacije salmonelama i drugim patogenima, mora se uvek i stalno naglašavati. Velike odgajivačke kompanije i naučni instituti su demonstrirali da je moguć odgoj ptica potpuno slobodnih od zoonoznih patogena. Međutim, na takvom nivou sama cena je ograničavajući faktor. Ipak, značajan uspeh se može postići ako se poštuju neka pravila.. Pravila se odnose na proizvodnju brojlera, roditelja, nosilja i inkubatorske stanice. Ograničavajući faktori mogu biti kvalitet objekata, njihova starost i ambijentalni uslovi, jer objekti otvoreni sa jedne strane obavezno automatski povlače dodatne potencijalne probleme zbog kontaminacije sredine, a takođe stariji objekti se teže čiste i uopšte održavaju.

Organizacione šeme osoblja i ulazak personala je takođe veoma važno, uključujući zabranu ulaska, odgovarajuću odeću i obuću, pranje i čišćenje osoblja i odeće i obuće. Neophodan je nadzor kliconoštva kod osoblja. Pridržavanje pravila sadržanih u uputstvima o biosigurnosti predstavlja najvažniji faktor kojim se smanjuje širenje infekcije. Dezinfekcija i sanitacija objekata je važna. Brojni proizvodi koji se preporučuju su dostupni i testiraju se standardnim metodama na aktivnost u prisustvu organskog materijala, kao što su feces i hrana, koji ostaju u objektima nakon pražnjenja. Najefikasniji su u tom pogledu fenoli, koji deluju i na drvene predmete. Najefikasnije hemikalije su formaldehid i gluteraldehid, iako je problematična njihova toksičnost.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE