Zarazna korica živine

(Corica infectiosa avium)

Zarazna korica ili kijavica je vrlo kontagiozno oboljenje gornjih disajnih puteva, uglavnom akutnog, ređe hroničnog toka, prouzrokovano sa Haemophylus gallinarum.

 

Etiologija.

Kao uzročni agens zarazne kijavice smatra se Haemophylus gallinarum (H. paragallinarum). Međutim, pored njega ne treba zanemariti ni uzročnike drugih bolesti, koji vrlo često deluju u zajednici sa Haemophylus gallinarum utičući nepovoljno na tok i intenzitet bolesti. Haemophvlus gallinarum. je slabo otporan u spoljašnjoj sredini, odnosno van domaćina. U živinarnicima, pri temperaturi od 18 do 24°C, ne preživi duže od 48 sati. Osetljiv je na gotovo sva dezinfekcijona sredstva.

 

Epizootiologija

Bolest se u jatima širi najčešće zagadeniem vode i hrane nosnim iscedkom obolelih životinja. U širenju bolesti značajnu ulogu igraju i jedinke koje su prebolele bolest  i postale kliconoše. Pored toga, oboljenje je uslovljeno i faktorima ambijenta kao što su hladnoća, loši higijensld uslovi, infektivne i parazitkse bolesti. Širenje bolesti je zavisno od patogenosti samih uzročnika, koja se pojačava pasažom kroz obolele.

Infekciji su podložni  kokoške, fazani, japanske prepelice i misirke, ali obole najčešće kokoške. Osetljive su sve kategorije, ali starije obole teže. Ćurke, plovke, golubovi i vrapci su otporni na eksperimentalnu infekciju.

Oboljenje nanosi značajne ekonomske gubitke zbog povećanja mortaliteta kod pilića i smanjenja nosivosti kokošaka. Nosivost pada oko 20%, a ukoliko se radi o mešanoj infekciji nosivost pada i znatno više.

Bolest se širi brzo, već 7-10 dana po pojavi prvih simptoma celo jato može da oboli. Obično je mortalitet nizak, a povećan je u slučajevima mešanih infekcija, posebno ukoliko su uključeni virusi zaraznog bronhitisa, mikoplazme i E. coli bakterije.

 

Klinička slika 

Inkubacija iznosi 1-3, ređe do 5 dana. Zarazna kijavica se obično javlja u jesen, tokom zime i ranog proleća.Prvi karakteristični znak oboljenja je seromukozni nosni i očni iscedak i edem lica. U težim slučajevima oboljenja zapaža se i jak konjunktivitis. Seromukozni eksudat u konjuktivalnoj kesi se u kasnijem toku bolesti, usiri i prouzrokuje izbočenje i slepljenje očnih kapaka,. Otok lica se spušta i na podbradnjake. Postoje smetnje u disanju, pri čemu se čuje krkljanje zbog nakupina eksudata u nosu, ždrelu, grkljanu i gornjim delovima dušnika. Teži oblik oboljenja je komplikovan infekcijom sa drugim mikroorganizmima, kada uglavnom poprima tok i oblik hroničnog respiratornog oboljenja. Oboljenje obično traje oko 10 dana, a teži oblik oko 3 nedelje.

 

Patomorfološki nalaz 

Obdukcioni nalaz karakteriše kataralno do fibrino-purulentno zapaljenje sluznice nosnih prohoda, infraorbitalnih sinusa i konjktiva. Zapaža se i potkožni edem u regiji lica i podbradnjaka. Gornji deo dušnika može da bude zahvaćen inflamatornim procesom, ali su niži delovi disajnih puteva i pluća zahvaćeni samo u slučaju komplikacije bolesti.

Nakupljanje velikih količina eksudata uzrokuje atrofiju i deformaciju kostiju glave, sa izbočinama u pravcu nosnih otvora i tvrdog nepca.

 

Dijagnoza

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu kliničkih simptoma i izolacije uzročnika. Kulturelna izolacija uzročnika uspeva sa brissva iz infraorbitalnih sinusa obolelih pilića, zasejavanjem na krvni agar i specijalne podloge. Manja je mogućnost izolacije i sa sluznice dušnika i vazdušnih kesa. Preporučuje se uzorkovanje materijala tokom rane faze bolesgi i to u prvih sedam dana. Haemophvlus gallinarum se determiniše na osnovu morfoloških i bnohemijskih karakgeristika, i korišćenjem imunofluorescencije.

Biološki ogled sa inokulacijom eksudata ili suspenzije kulture u sinuse prijemčivih pilića je pozitivan ukoliko pilići obole nakon 1-3 dana. Međutim, ukoliko je u inokulumu bio mali broj uzročnika, inkubacija može da se produži na preko nedelju dana.

 

Diferencijalna dijagnoza 

Zaraznu kijavicu treba razlikovati od hroničnog respiratornog oboljenja, kolere, boginja, A-hipovitaminoze, i drugih bolesti kod kojih se razvijaju slični simptomi.

 

Profilaksa i terapija

U lečenju bolesti terapija se sprovodi na osnovu antibiograma. Veoma je korisno sprovoditi mere higijene ambijenta i sistema za pojenje i hranjenje.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE