Marekova bolest

(Morbus Marek)

 

Marekova bolest je virusna, kontagiozna zaraza, koja se karakteriše infiltracijom pleomorfnih limfocitnih ćelija i stvaranjem limfocitnih tumora, limfoma u unutrašnjim organima, muskulaturi, koži i drugim tkivima. Istovremeno nastaju i zapaljenjske infiltrativne i degenerativne promene u perifernim nervima.

 

Etiologija

Marekovu bolest izaziva limfotropni onkogeni Herpesvirus. Razlikuju se tri serotipa virusa: 1 - onkogeni sojevi, 2 -prirodno apatogeni sojevi i jedan patogen, izolovan u Australiji i 3 -apatogen i antigeno vezan za herpes-virus ćuraka.

 

Epizootiologija

Marekova bolest je danas veoma raširena u svetu, naročito u zemljama sa razvijenom živinarskom proizvodnjom, gde uz gustinu populacije i veliki promet, postoje uslovi za njeno širenje. Bolest je prisutna i u našoj zemnji.

Od Marekove bolesti najčešće oboljevaju kokoške. Druge vrste ptica i živine  vrlo retko obole i i kod njih nema neki veći ekonomski značaj. Pilići se u prirodnim uslovima inficiraju najranije u uzrastu od 3 nedelje, ali se bolest obično javi kod živine starije od 6 nedelja, a najčešće oko 12 pa do 24. nedelje života. Odrasla živina, iako je inficirana i obolela može biti bez klinički manifestovanih simptoma, predstavlja kliconoše. Ustanovljeno je da klinički zdrave jedinke mogu da izlučuju virus, putem deskvamisanih epitelnih ćelija kože, i do 76 nedelja.

U zapatu se širi vrlo brzo horizontalnim pugem, sa mortalitetom od 50 do 100%, tako da na farmama izaziva velike ekonomske gubitke. Mortalitet je često jednak morbiditetu. Na morbiditet i mortalitet utiču brojni faktori vezani za piliće, veći su gubici kod kokica nego kod petlića, što se manifestuje i kraćim latentnim periodom; pasivni imunitet, antitela poreklom iz žumančetne kese. Uginuća zavise od genetske konstitucije i starosti živine kao i od patogenosti virusa. Uginjavanje se često nastavi i posle postizanja polne zrelosti. Kod akugnog oblika bolesti najveći gubici su u uzrastu od 15. do 26 nedelje. Mortalitet  se kreće oko 5%  nedeljno. Sa daljim uzrastom gubici su sve manji, ali su  i dalj iznad tehnološkog normativa.

Virus uzrokuje imunosupresiju tako da Marekovu bolest često prate sekundarne infekcije, kolisepse i kokcidioza.Tokom 2. nedelje od infekcije nastaju promene u epitelu frlikula perja, gde se formira zreli infektivni virus. Deskvamacijom ćelija virus ponovo dospeva u spoljašnju sredinu, na koji način se stvaraju uslovi za širenje oboljenja u okolini. Epitelne ćelije folikula pera predstavljaju najvažniji izvor infekcije. Ovaj materijal, na sobnoj temperaturi, može da očuva infektivnost i do godinu dana. Kontaminiranim ljuskama jaja, zaprljanih izmetom, omogućava se ulazak virusa u inkubatore, što predstavlja posebnu opasnost kod proizvođača jednodnevnih pilića. Moguća je aerogena infekcija izleženih pilića već u inkubatoru prvoga dana.

Organskom materijom nezaštićen virus propada za 10 minuta na ph 3-11. Na temperaturi od 4°C održi infektivnu sposobnost 2 nedelje, ili 18 sati na 37°C,  i 10 minuta na 60°C. Na sobnoj temperaturi u prostirci, virus očuva infektivnu sposobnost tokom 16 nedelja, u sasušenom perju oko 8 meseci, a u prašini 4-6 meseci. Ubijaju ga dezinficijensi natrium hidroksid, formalin, fenoli i to za kratko vreme.

 

Klinička slika

Podaci o dužini inkubacije Marekove bolesti vrlo su različiti. U prirodnim uslovima, prema nekim navodima, bolest se najranije javlja kod pilića mlađih od 3 do 4 nedelje, a pojava većeg broja obolelih zapaža se posle 8 ili 9 nedelja, prema nekim navodima i posle 12 nedelja.

Inkubacija akutnog oblika traje 14 dana. Po pravilu, krajem 2. meseca povećava se morbiditet i mortalitet, a kod brojlera već od 4. nedelje uzrasta. Oboleli pilići uginu već za nekoliko dana.

Inkubacija kod nervnog oblika bolesti traje oko 4 nedelje. Međutim, prvi znaci bolesti mogu da se jave već za 13 dana, a inače od 6. ili češće od 10. do 12. nedelje. Klinički znaci su najbolje izraženi u uzrasgu od 3. meseca pa hadalje.

Očni oblik se retko javlja pre 6., a češće posle 9. meseci uzrasta. Može da prati nervni oblik, kao njegova posledica.

U periodu od 2. do 3. nedelje posle infekcije nastaje limfoproliferativna faza bolesti, koju karakterišu makroskopski vidljive promene na nervima, kao i limfomi u unutrašnjim organima, koži, muskulaturi, retko i promene na očima.

 

Patogeneza bolesti

Prirodna infekcija pilića nastaje aerogenim pugem, udisanjem prašine u kojoj se nalazi virus. Prouzrokovač se iz pluća putem krvi, verovatno preko makrofaga, širi u organizmu. Tokom 3 do 4 dana posle infekcije nastaje akutna citolitička infekcija limfocitnog tkiva, naročito burze, timusa i slezine, u kojima se virus umnožava. Infekcijom su zahvaćeni limfociti, retikulske ćelije i makrofage. Maksimalna infekcija limfocitnog tkiva nastaje između 4. i 6. dana posle infekcije. Uporedo sa umnožavanjem virusa, nastaju degenerativne i zapaljenjske promene, pre svega, u burzi i timusu, koje se označavaju kao limforetikulitis. Nestanak i propadanje limfocita dovodi do izražene atrofije i smanjenja mase ovih organa, što izaziva ranu imunosupresiju, koja može da traje vrlo dugo. Pojavom humoralnih antitela i ćelijskog imuniteta u 2. nedelzi posle infekcije, limfocitni organi pokazuju tendenciju ka vraćanju svojih fizioloških funkcija. Istovremeno sa ovim procesima, od 4. do 6. dana posle infekcije, nastaje viremija, koja je maksimalna 8. dana, ili od 2. do 4. nedelje posle infekcije. Kod većine inficiranih ona perzistira tokom celog života jedinke, jer se zapravo radi o latentno inficiranim T i V limfocitima u cirkulaciji, kojima se virus Marekove bolesti širi u druge organe. Prosečna dužina perioda skrivenosti, iako neprecizno definisana, vreme potrebno za pojavu prvih pozitivnih rezultata različitih dijagnostičkih metoda, kao i vreme za koje mogu da se razviju i ispolje različite patomorfološke promene u tkivima, odnosno organima, čine osnov za određivanje trajanja oboljenja. bolesti 24 sata posle infekcije može da se nađe u ćelijama respiratornog epitela, kao i u naredna 3 do 4 dana u Fabricijevoj burzi, timusu i slezini. Mogućnost detekcije intranukleusnih nukleokapsida elektronskom mikroskopijom 4. do 6. dana, zatim dokazivanje prisustva antigena metodom imunofluorescentne mikroskopije 5. dana posle infekcije, kao i pojava internih antigena i viriona sa omotačem u ćelijama epitela perja oko 14. dana posle infekcije, može da se koristi u proceni vremena nastanka infekcije. Sigurno je i da u vremenu od najmanje 3 nedelje posle infekcije mogu da se uoče makroskopske promene na nervima i tumorozni proliferati u unutrašnjim organima, muskulaturi, koži, a vrlo retko i promene u oku, iggo predstavlja period jemstva.

Na osnovu kliničke slike i patomorfološkog nalaza razlikuju se akutni i klasični (hronični) oblik Marekove bolesti, kao i poseban oblik - prolazna paraliza.

 

Klinička slika

Akutni oblik - Ovaj oblik bolesti izazivaju visoko onkogeni sojevi virusa. Zapaža se najranije oko 5. nedelje uzrasta, a masovnija pojava bolesti se javlja oko 9. nedelje starosti, i kasnije od 18. do 26. nedelje. Mortalitet iznosi 10 do 80%. Mnogi pilići uginu iznenada, bez ispoljavanja kliničke slike bolesti. Kod nekih se pre uginjavanja ispolji depresija ili paraliza. Mortalitet u jatu može da se smanjuje tokom vremena, pa i da prestane, a može da bude i stalno prisutan u ravnomernom ili blago opadajućem nivou tokom nekoliko meseci. Oboljenje može da se zapazi samo u slučajevima izraženih tumoroidnih proliferata na koži i mišićima, u obliku poluloptastih izbočenja različite veličine.

Klasični oblik - Izazivaju ga umereno i slabo onkogeni sojevi virusa. Ispoljava se kod živine uzrasta 5 do 12 nedelja, pretežno sporadično, kao i u ekstenzivnim uslovima držanja. Tok bolesti je kratak, traje nekoliko dana, pojavi se iznenada u jatu, sa istovremenim oboljenjem većeg broja jedinki. Karakterišu ga depresija, opuštena krila, često brzo ispoljavanje ataksije, pareza i paraliza. Klinički znaci bolesti nisu dovoljni za dijagnozu bolesti. Mortalitet je nizak i retko prelazi 10%.

Prolazna paraliza - Neuobičajena je forma Marekove bolesti, koja se javlja između 15 i 18 nedelja uzrasta. Kod kokica se iznenada razviju različiti stadiumi pareze ili paralize krila, nogu i vrata, koji obično nestaju posle dva do tri dana, ako se nedogodi uginuće.

 

Patomorfološki nalaz

Akutni oblik - Ovu formu karakteriše nalaz limfoidnih, tumoroidnih proliferata u različitim organima i tkivima, fokalnog ili difuznog karaktera, tako da su oni znatno povećani i izmenjenog izgleda. Najčešće je promenjena jetra, i to u 60% slučajeva, zatim jajnik, u vidu velikih karfiolasto rascvetalih, slaninastih tumoroidnih tvorevina. Bubrezi, slezina, žlezdani želudac, pluća i srce promenjeni su u 15 do 50% slučajeva. U pankreasu, mezenterijumu, crevima i skeletnoj muskulaturi promene se otkrivaju u manje od 15% slučajeva.

Smatra se da su promene u plućima karakteristične za Marekovu bolest, kao i višestruko zadebljanje zida žlezdanog želuca, sa nalazom krvavljenja i erozija po sluznici. Izraženo je i zadebljanje zida duodenuma i hiperplazija cekalnih tonzila. U timusu mogu da se nađu sivobeličaste kompaktne tumoroidne tvorevine, različitih veličina, poređane duž vrata. Ovakve tvorevine mogu da se nađu i u koži i mišićima, kao proliferati slaninastog izgleda, u vidu ograničenih ili difuznih promena.

Klasični oblik - Od promena su dominantne alteracije na nervima, najčešće sa promenama u  n. ischiadicus, plexus brachialis, plexus lumbalis, n. vagus, n. opticus.  Nervi su jednostrano ili obosgrano, fokalno, ređe difuzno zadebljali i sivobeličaste boje. Radi se o zapaljenju nerava sa seroznim eksudatom u vezivnom tkivu nerava, sa limfohistiocitnim infiltratima i razmnožavanjem ćelija Švanove opne.U mozgu, vratnom i grudnom delu kičmene moždine ima krvavljenja, hiperemije, ponekad i nekrotičnih ognjišta, naročito u šijazmi i traktusu n. opticusa.Promene na jednom ili oba oka obično se javljaju zajedno sa promenama na nervima, retko im prethode, a i javljaju se najčešće posle paretičnih simptoma. Zenica je nepravilnog oblika, narezuckana, ovalna i sužena. Iris je zamućen, depigmentovan i sivkasto-beličaste boje - "riblje oči". U irisu i horioideji se histološki zapažaju limfohistiocitni infiltrati. Promene na očima najčešće se sreću kod obolelih kokošaka uzrasta 6 do 9 meseci. Zbog promena u medijima oka, eksudata u prednjoj očnoj komori, promenama u n. opticus-u i na zenici, konačno nastaje slepilo, što se lako dijagnostikuje.

Histološkim pregledom u perifernim nervima nađu se proliferativne, inflamatorne ili hronične, ali manje, promene, poznate kao A, V i S tip. Primarni tip lezija predstavlja A tip promena, koji se nađe najčešće kod pilića tokom rane faze bolesti. Sastoji se od proliferisanih limfoidnih ćelija - primitivne i aktivisane retikularne ćelije, limfoblasti, mali, srednji i veliki limfociti. Mnogo je češće vezan za limfoidne tumore nego V tip, koji ga prati, i mnogo se češće nalazi kod pilića kod kojih bolest duže traje. Promene tipa V obuhvataju interneuronski edem, proliferaciju Švanovih ćelija i slabu do osrednju infiltraciju malim limfocitima i plazma ćelijama. Primarne ćelije koje izazivaju demijelinizaciju nerava u A i V tipu promena uzrokuju paralizu. S tip promena nalazi se kod inficiranih pilića koji nisu klinički oboleli, a sastoji se od malih područja slabo razbacanih limfocita i plazma ćelija.

U CNS-u mogu da se nađu limfoproliferativne promene tipa A, ali se mnogo češće nađu zapaljenjske promene karakteristične za virusni encefalomijelitis. Najčešće se nađe perivaskularna infiltracija, ali se nađu i mikroglioza i endotelioza. U visceralnim organima i tkivima, osim nervnog, najčešće se nađu promene tipa limfoidnih tumora, koji su građe slične A tipu promena u perifernim nervima. Maligno transformisane ćelije su timus zavisni limfociti, T ćelije, a limfom je sačinjen od mešavine malignih T ćelija i reaktivnih burza zavisnih limfocita, V ćelije, T ćelija i makrofaga. U burzi Fabrici i timusu zapaža se hipoplazija i degenerativne promene, a u burzi i proliferativne promene u interfolikularnom tkivu i ciste.

 

Dijagnoza

Infekcija pilića virusom Marekove bolesti može da se dokaže izolacojom virusa već prvog dana posle infekcije, ili dokazivanjem virusnog antigena agar gel precipitujućim testom ili tehnikom fluorescentnih antitela u folikulu pera ili antitela u serumu. Najčešće korišćena metoda izolacije virusa Marekove bolesti je inokulacija kulture ćelija bubrega pileta, ili fibroblasti embriona plovke suspenzijom belih krvnih zrnaca, ili drugih limfoidnih organa.

Materijal može da se inokuliše i u žumančetnu kesu pilećih embriona. Embrioni se inkogulišu 4. dana i posmatraju nakon 12-15 dana. Na horioalantosnoj membrani, kod 30% ili više embriona, nalaze se tipični čvorići.

Biološki ogled se sprovodi inokulacijom limfocitnih ćelija suspektnih pilića u prijemčive piliće, tokom prve nedelje njihovog života. Posle 2-10 nedelja pilić se ispituju na prisustvo infekcije, nastalih patomorfoloških promena.

Antitela na viruse Marekove bolesti mogu da se dokažu primenom seroloških metoda – imunodifuzija, tehnika indirektnih fluoroscentnih antitela ili virus- neutralizacija.

 

Diferecijalna dijagnoza

Limfoidna leukoza je osnovno oboljenje koje treba razlikovati od Marekove bolesti. Fabricijeva burza obično nije promenjena, ili je atrofična. Njeno povećanje je patognomonično za limfoidnu leukozu, što pored ostalog, ima i diferencijalno-dijagnostički značaj.

U dijagnostici konfuziju mogu da stvaraju stanja i bolesti sa sličnim patomorhološkim nalazom ili nervnim simptomima. Treba razlučiti deficit riboflavina, mijeloblastozu, eritroblastozu, retikuloendoteliozu, karcinom jajnika i druge neoplazme, tuberkulozu, histomonozu, dermatitis, Njukastl bolest, genetski uslovnjene promene na očima, epidemični tremor, perozu, promene na zglobovima infektivne i neinfektivne etiologije.

 

Lečenje i terapija Marekove bolesti ne postoji. Zaštita se sprovodi merama specifične imunoprofilakse i sprovođenjem  opštih mera zoohigijene.U cilju zaštite živinc, izmedju ostalog, koristi se više vrsta vakcina, Neke od njih su pripremljene od atenuiranog (virulentnog ili manje virulentnog) soja 1, zatim atenuiranih sojeva 2 i 3. Pored toga, u upotrebi su i biavlentiie odnosno polivalentne vakcine sastavljene kombinovanjem sojeva.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE