Virusni enteritis pataka

(Enteritis virosa anatis)

 

 

Virusni enteritis pataka ili Kuga pataka predstavlja infektivno oboljenje  koje se manifestuie krvavlienjima i nekrotičnim promenama gotovo u svim unutrašnjim organima.

 

Etiologija.

Uzročnik bolesti je virus iz grupe Herpes virusa. koji je prvenstveno retikuloendoteliotropan. Viron sadrži DNK i esencijalni lipid koga inaktiviše lipaza pankreasa.

 

Epizootiologija

Oboljenje se javlja u područjima sveta u kojinia se patke intenzivno uzgajaju. Pored pataka obolevaiu guske i labudovi. Bolest se u jatima prenosi direktnim kontaktom sa obolelih nazdrave. ili indirektnim putem preko kontaminirane prostirkе, hrane, vode i opreme. Mortalitet znatno varira i kreće se od 5-100%, i znatiio je veći u odraslih nego u pačića.

 

Klinička slika

Inkubacija u prirodnim uslovinia nastanka u domaćih pataka traje od 4-7 dana, a uginjavanja nastaiu nakon 1-5 dana od pojave prvih znakova bolesti. Bolest se manifestuju iznenadnim uginjavanjem, što je praćeno povišenom temperaturom i pospanošću. Obolele životinje imaju nakostrešeno perje, sa poluzatvorenim očima, a iz nosnih otvora cedi se serozno-sluzav iscedak, uz konstantaii proliv, sa primesama krvi i uprljanim perjem u okolini kloake. Uskoro dolazi do ataktičnih pokreta sa malaksalošću. opustenim krilinia i glavom oborenom prenia zemlji. U pataka dolazi do naglog pada nosivosti na 20-40%, a u mužjaka do prolapsusa penisa. Ponekad se može primetiti tremor glave i vrata, dehidracija, mršavlienie i hipotermija. Uočljiv je plavičast izgled kljuna.

 

Patomorfološki nalaz.

Izražena su opsežnija krvavlienia i nekrotične promene naročito na sluznici digestivnog trakta, počev od usne šupljine, preko jediijaka, na prelazu u žlezdani želudac, zatim na cekumima i kloaki. Krvavljenja mogu da budu prečnika i do 1 cm, okruglog oblika koja se mogu zapaziti već kroz serozu creva. U jednjaku sc ova krvavljenja pružaju duž longitudinalnih nabora sluznice. Ova opsežna krvavljenja posledica su oštećenja krvnih kapilara i usled toga želudac i creva mogu da budu ispunjeni ugrušaiiomkrvljii. U daljem toku, na površini hemragično promenjenih mesta pojavljuju se žućkastosivkaste nekrotične pseudoniembrane. One se često ljušte i otpadaju u lumen creva mešajući se sa crevnim sadržajem. U cekuminia se pojavljuju samo pojedinačne ograničene promene dok su u rektumu i kloaki konfluentnog karaktera. Tačkasta krvavljenja i nekroze mogu se pojaviti čak i u plućima, jetri, pankreasu i bubrezima. Pojedinačni jajni folikuli mogu da budu potpuno ispunjeni ugrušanom krvlju, usled čega prskaju dovodeći do hemoperitoneuma. Na limfatičnom tkivu slezina, timus i burzi Fabrici, takodje su ponekad izražena krvavljenja sa sitnim nekrotičnim žarištima i edemom zahvaćenih tkiva. U malih pačića krvavljenja su slabijeg intenziteta nego u odraslih pataka ali su zato promene na lifatičnim organima jače naglašene.

Patohistološkim pregledom promenjenih organa zapažaju se alteracije na zidovima manjih krvaih sudova. koji zbog toga postaju propustljivi te nastaju krvavljenja. Izašla krv podminira mukozu zajedno sa limfatičnim tkivom, koji zbog toga i nekrotizuju formirajući na površini žućkastosive naslage.

Dijagnoza je relativno laka zbog toga što su makroskopske promene vrlo karakteristične i stoga se ne mogu lako zameniti sa bilo kojim dragim oboljenjem u ove životinjske vrste. U nejasnim slučajevima, preduzima se izolovanje virusa na fibroblastima pačijih embriona.

 

Diferencijalno-dijaznostički moraju se ipak uzeti u obzir sva ona oboljenja kod kojih postoje hemoragično-nekrotične promcne na unutrašnjim organima, kao što su: pastereloza, hemoragično-nekrotični enteritis, virusni hepatitis, i neke mikotoksikoze.

 

Terapija i profilaksa. Za ovo oboljenje ne postoji odgovarajuća terapija. U imunoprofilaktične svrhe u upotrebi je živa vakcina adaptirana na kokošijim jajima. Poslednjih godina pripremljen je apatogeni imunogeni soj pačijeg virusa koii se upotrebljava za aktivnu i pasivnu imiftiizaciju pačijih jata. Pored toga, neophodno je voditi računa o striktnoj primeni svih relevantnih veterinarsko-sanitami|i mera i na taj način onemogućiti unošenje virusa u jata.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE