Rinotraheitis ćuraka

(Rhinotracheitis virosa meleagridis)

Rinotraheitis ćuraka je akutno virusno obolenje gornjih disajnih puteva koje karakteriše naglo izbijanje i visok morbiditet uz smanjenu produkciju jaja.

 

Etiologija

Rinotraheitis ćuraka izaziva Pneumovirus (APM-6 i APM-7) iz familije Paramyxoviridae. APMV-6 je izolovan iz ćuraka, kod kojih je zabeležen pad nosivosti i respiratorni simptomi. Utvrđena je prirodna infekcija ćuraka sa respiratornim oboljenjem i povećanim uginućem koje je kao  primaran patogen izazvao APMV-7. Sekundarne infekcije sa E. Coli i Moraxella spp. značajno komplikuju tok bolesti.

 

Epizootiologija

Na infekciju virusom rinotraheitisa ćuraka osetljive su sve starosne kategorije, ali najčešće i u najtežem obliku obole ćurići u starosti 3 do 10 nedelja. Bolest izbija veoma naglo, sa morbiditetom i do 100%. Mortalitet u ponekim jatima dostizao je do 50%, naročito u sadejstvu sa E. coli. Obično se kreće od 4-10%.Oboljenje se širi horizontalnim načinom, i to kontaktom, zatim kontaminiranom hranom i vodom. opremom. preko ljudi i preko aficiranih i prezdravglih životinja. Pominje se čak i vertikalni način prenošenja, što definitivno nije dokazano.

 

Klinički simptomi

Simptomi bolesti znatno variraju u zavisnosti od sadejstva sekundarnih bakterija i sastoje se u krčanju, kijanju, pojavom penušavog iscetka iz nosa. Često je izražen conjuktivitis različitog stepena sa edemom u predelu infraorbitalnih sinusa i submandibularne regije. U ćuraka nosilja zapažaju se blagi respiratorni simptomi sa padom nosivosti,, ponekad i do 70%, pri čemu je potrebno bar 3-4 nedelje da se ista vrati na normalan nivo.

 

Patomorfološki nalaz. Postmortem promene se manifestuje kataralnim zapaljenjem gornjih respiratomih putevasa deskvamisanjem trahealnih treplji. Histološkim pregledom promenjenih delova zapažaju se i limfocitni infiltrati u plazma ćelijama i heterofilima. U prirodnim uslovima nastanka promene su mnogo teže zbog sekundarne iufekcije. U ćurića se dosta često zapaža prolapsus cloacae usled naprezanja pri respiratornim poremećajima.

 

Dijagnoza ovog oboljenja sa sigurnošću se postavlja dokazivanjem virusa imunofluorescencom i ELISA testom.

 

Diferencijalna dijagnoza nije tako jednostavna zbog sličnosti ovog oboljenja sa bordetelozom, kolibacilozom i drugira respiratornim bolestima.

 

Terapija i profilaksa. Preporučuje se primena različitih antibiotika u cilju suzbijanja sekundarnih bakterijskih infekcija. U upotrebije i vakcina pripremliena od nekoliko atenuiranih sojeva virusa. Neophodni su povoljni smeštajni uslovi, ventilacija i odgovarajuća ishrana i zoohigijena.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE