Boginje i difterija

(Variola et diphtheria avium)

Boginje i difterija su virusno, zarazno, kontagiozno oboljenje koje se manifestuje pojavom i razvojem formacija na koži i difteroidnim naslagama na sluznici gorjih delova respiratornog trakta. U prvom slučaju radi se o kožnom obliku ili pravim boginjama a u dragom, o sluzokožnom obliku ili difteriji. Promene na koži i sluznicama mogu da se pojave istovremeno, zbog čega se bolest naziva "boginje i difterija živine".

 

Etiologija.

 Uzročnik bolesti je virus boginja pernate živine koju izaziva DNK virus roda Avipoxvirus familije Poxviridae.

Postoje tri različita soja virusa: virus boginja kokošaka, virus boginja golubova i virus boginja kanarinaca. Svaki soj može da inficira veći broj ptičijih vrsta. Za boginje koje se u prirodnim uslovima javljaju kod kokošaka, ćuraka i druge domaće živine, smatra seda su izazvane virusom boginja kokošaka.

Virus pokazuje visoku rezistenciju u sasušenim krastama, i pod određenim uslovima, može da preživi 15 meseci. Uobičajeni dezinficijensi unište virus za oko 10 minuta. Najbolje deluje 2% natrijum-hidroksid, a zatim 3% formalin i fenol. Temperatura od 50°S inaktiviše virus za 30, a od 60°S za 8 minuta.

 

Epizootiologija

Boginje i difterija su rasprostranjcne po celom svetu. Pored kokošaka oboljevaju ćurke, golubovi, fazani, tetrebovi. prepelice. kanarinci. vrapci, a retko guske i plovke. Oboljevaju sve uzrasne kategorije. Ćurke obično obole pri kraju tova ili kasnije, u vreme odgajivanja. Golubovi mogu da se inficiraju u gnezdu, ali mnogo češće se inficiraju odrasli golubovi.. Boginje su uslovna zaraza, za pojavljivanje i širenje joj pogoduju visoka vlaga, prenaseljenost, slaba ventilacija i loša ishrana. Bolesne, latentno inficirane i životinje u inkubaciji izlučuju virus iz promena na koži, sluznicama - iscetkom iz nosa kijanjem, iz očiju i pluća. Kokošiji tip virusa uzrokuje bolest i kod ćuraka, ali ne i kod golubova. Golubiji tip se javlja kod kokošaka i ćuraka, ali uzrokuje samo ograničene promene i stvaranje solidnog imuniteta. Nije patogen za kanarinca, pasažom kroz kokoške ne menja svojstva. Kanarinčev soj virusa je patogen i za vrapca, dok za druge ptice nije, niti uzrokuje stvaranje imuniteta. Infekcija usledi preko sitnih povreda sluznica i kože glave neobrasle perjem. Oboljenje može da se prenese direktnim i indirektnim kontaktom (posredstvom hrane, vode i kontaminiranih predmeta), kao i vektorima - čovek, muve i brojne vrste komaraca (Si1eh, Aporće1ez, AeJez), krpelji, buve i sl., koji mogu da budu nosioci infektivnog virusa mesec dana ili duže, nakon hranjenja krvlju inficirane ptice. Prezdravela živina nije nosioc uzročnika. Budući da se boginje obično šire sporo, celo jato se inficira za nekoliko meseci. Tok bolesti pojedinačno traje 3 do 5 nedelja.

Virus kroz oštećenu kožu ili sluznicu, ulazi u epitelne ćelije dovodeći do njihove proliferacije, a zatim distrofije. Virus delom ulazi i u krvotok dovodeći do viremije ali bez izazivanja vidljivih promena na unutrašnjim organima.

Bolest se širi neposrednim koutaktom. a maniim delom i preko respiratornih puteva. U širenju bolesti značajnu ulogu igraju i neke vrste iusekata, pri čemu kao potpomažući faktori deluju loši ambijentni uslovi.

 

Klinička slika

Inkubacija kod pilića, ćurića i golubova traje 4 do 8 dana, a kod kanarinaca 4 dana. Pojavom promena na koži i sluznicama bolest postaje vidljiva i lako se dijagnostikuje.

Simptomi se manifestuju gubitkom apetita, potištenošću. seroznim iscetkom iz nosa i konjunktiva i otežanim disanjem.U težim slučajevima akugnog toka bolest traje nekoliko dana i završava uginućem. Lakši oblici traju 2 do 4 nedelje i živina može da ozdravi. Akugni oblik može da pređe u hronični, uz izražen proliv, postepeno mršavljenje i egzitus. Zimi i uz komplikacije, bolest može da traje mesecima. Klinički znaci bolesti isti su kod svih vrsta živine.

 

Boginje ili kožni oblik - Ispolji se prvo na koži u vidu čvorića,. Čvorova, papula,e različite veličine sa lokalizacijom na kresti, podbradnjacinia, očnim kapcima, oko nosnih otvora, oko usta i na svim delovima kože koji su slabo obrasli perjem. U kokošaka i drugih vrsta ptica čvorovi su različite veličine i to od veličine zrna sočiva, graška i manjeg lcšnika, koji mogu i da konfluišu. egzulcerišu i pretvaraiu se u mrke kraste, stadium. crustosum. Čvorovi oko nosnih otvora i oko usta dovode do otežanog disanja sa iscetkom iz nosa. Čvorići i čvorovi na kapcima dovode do zatvaranja i slepljivaiija očnih kapaka, ispod kojih se mogu nagomilati sirasto-žućkaste mase eksudata usled čega su jedno-ili obostraiio nepravilno izbočeni.

 

Difterija. Simptomi bolesti manifestuju se, kako je već rečeno, otežanim disanjem sa otvorenim kljunom zbog naslaga koje su ponekad veonia izražene na faringealno-larin-gealnoj sluznici i koje ponekadmogu da zatvore larings, dovodeći do ugušenja (asphyxia).

Promene se sastoje od žućkastih, difteroidnih naslaga po jeziku, usnoj duplji, faringsu, laringsu, ređe u traheji i bronhijama. Promene se nalaze i na sluznici digestivnog trakta. Uzrok uginuća kod difteroidne forme je asfiksija prouzrokovana opturacijom vazdušnih puteva difteroidnim naslagama u laringsu i traheji. Ove naslage su u vidu pseudomembrana koje podsećaju na naslage kod difterije u dece, pa otuda i potiče naziv ovoga oblika.

 

Mešoviti oblik - Istovremeno sa promenama na koži, jave se i promene na sluznicama. Okulonazalno oboljenje se javla obično sa difteroidnom formom. Tada su, zbog egzantema, očni kapci skoro zatvoreni, izbočeni, a može da se razvije keratitis i panoftalmija. Iz nosnih otvora proces može da se proširi u suzni kanal i infraorbitalni sinus.

 

Patomorfološki nalaz

Promene se mogu pojaviti na sluznici usta, tvrdog nepca, ždrela, grkljana, a preko hoana mogu da sc prošire na nosnu i sporedne nosne šupljine. Nalaze se difteroidne promene u jednjaku i crevima, kao i degeneracija jetre, bubrega i miokarda. Pri kraju bolesti, na koži, kao i na sluznicama, pored krasta nađu se i ulceracije, koje krvare posle otpadanja ili skidanja pseudomembranoznih naslaga.

Histološkim pregledom čvorića i čvorova uočava se jako razmiiožavanje i povećanje ćelija epidermisa koje u vidu uvrati prodiru prema krznu. Razmnožene ćelije su nabubrele, endoplazma imje lizirana, a ektoplaznia postaje čvrsta, orožala, tako da ćelije dobijaju saćasto-mrežast izgled. U ovako promenjenim ćelijama nalaze se karakteristične intraplazmatične inkluzije (Bolinserova telašca) koje u sebi sadrže masne supstance.

Interesaiitno je napomenuti da, i pored toga što su promene u epidermisu veoma izrazite, ipak izostaie reaktivni zapalienski proces u krznu. u čemu se i ogleda specifičnost ovog oblika boginja, tzv. „proliferativni oblik".

Promene se mogu pojaviti i na sluznici jednjaka, voljke, izuzetno i na sluznici traheje. Na gore pomenutim mestima nalaze se sivožute, siraste naslage koje su čvrsto vezane za podlogu, tako da pri pokušaju skidanja ostavljaju potkrvavljene duboke defekte. Kod ovog oblika bolesti veomaje izražen tzv. „eksudativni oblik" zapaljenskog procesa.

Histološkim pregledom ovili naslaga vidi se da one predstavljaju pretcžno umno-žene ćelije sluznica u kojima se zapažaju distrofične promene (balonska i retikularna distrofija), a kasnije dolazi do imigracije leukocita, što zajednički čini pseudomembrane. Njihova karakteristika je baš u tome što ne sadrže fibrin, ili se on u njima pojavljuje samo u tragovima.

 

Dijagnoza bolesti je dosta jednostavna, jer su i kod jednog i kod dragog oblika bolesti makroskopski vidljive promene veoma karakteristične, tako da ostavljaju veonia malo suninje da se eveutualno radi o nekom drugom oboljenju. Za pregled se uzorkuje promenjeno tkivo. Materijal inokulisan na horioalantoisnu membranu 9-12-odnevnih pilećih embriona, uzrokuje za 5-7 dana stvaranje karakterističnih čvorićastih lezija, u kojima histološkim pregledom mogu da se dokažu inkluziona telašca. Inoku-lisan u krilni nabor, skarifikaci-jom kreste ili u folikul pera osetljivih pilića, uzrokuje stvaranje karakterističnih promena za 5-7 dana.

U dijagnostičke svrhe, za otkrivanje specifičnih antitela, koristi se i veći broj seroloških metoda: agar-gel-precipitacioni test, pasivna hemaglutinacij a, serum-neutralizacioni test, tehnika fluorescentnih antitela i ELISA. Pasivnom hemaglutinacijum antitela mogu da se otkriju ranije nego imunodifuzijom. Virus-neutralizacija nije praktična za rutinska ispitivanja. Najosetljiviji je ELISA postupak. Specifična antitela mogu da se otkriju ELISA testom najranije 7 dana posle infekcije-. Reakcija neutralizacije virusa je pozitivna 1 do 2 nedelje posle infekcije.

Difterija može da se zameni sa respiratornim oboljenjima, npr. zaraznim bronhiti-som, zaraznim laringotraheitisom, ili promenama koje uzrokuju deficit pantotenske. kiseline ili biotina, T-2 toksikoza ili trihomonoza kod golubova. Treba isključiti i zaraznu koricu, hronično respiratorno oboljenje, aspergilozu, hipovitami-nozu A i kandidijazu.

 

Terapija i profilaksa. U terapeutske svrhe mogu se upotrebljavati razne vrste antibiotika ali sa ograničenim efektom

Kao zaštitna mera može se primeniti monovalentna ili bivalentna vakcina, koja se aplikuje u kožu i kontroliše posle jiekoliko dana (6-7). Na raestu aplikacije razvija se lokalno crvenilo i edem, a posle izvesnog vremena na tom mestu sc pojavljuje krasta čiji gornji delovi perataju i otpadaju.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE