Infektivni bronhitis

(Bronchitis infectiosa gallinarum)

Infektivni bronhitis je akutna virusna zarazna bolest pilića i kokošaka, koja se karakteriše respiratornim znacima, velikim uginućem pilića, uremijom i smanjenom nosivosti kod kokošaka.

 

Etiologija  

Bolest izaziva virus iz familije Coronaviridae. Vrlo često drugi virusi i bakterije, naročito Mycoplasmae, E.coli komplikuju primaru virusnu infekciju.

U spoljašnjoj sredini virus ne preživljava više od jedne nedelje, najduže 30 dana. U vodi za piće preživi oko 11 sati. Najveći broj sojeva virusa zaraznog bronhitisa inaktiviše temperatura od 56°C tokom 10 minuta, a samo neki sojevi prežive 30 minuta. Virus je osetljiv na hemijske dezinficijense, 6 % formalin, fenol i 2% natrijum hidroksid inaktivišu ga za  vrlo kratko vreme.

 

Epizootiologija 

Infektivni bronhitis je bolest karakteristična za intenzivni način živinarske proizvodnje. Bolest je raširena na svim kontinentima sveta. Bolest je raširena u svim zemljama sa intenzivnom živinarskom proizvodnjom. Smatra se teškom najkontagioznijom zarazom živine.

Oboleva živina prvenstveno kokoške, svih starosnih kategorija, koje su i jedini prirodni domaćini, a težina oboljenja je vezana za uzrast. Obično pilići tokom prve 2 nedelje života ne obole, jer su zaštićeni maternalnim antitelima. Smatra se da od bubrežnog oblika oboljenja teže obols teške rase i muške jedinke.

Za infektivni bronhitis prijemčive su sve uzrasne kategorije. Bolest se obično javljau pilića od 2 dana do.3 nedelje starosti, odnosno u prvih 4-5 nedelja života. U kokošaka oboljenje može da nastane pre i posle pronošenjaj, što je u oba slučaja nepovoljno. U prvom slučaiu. pronošenje zakašnjava. a u drugom. dolazi do naglog padanosivosti. Niska produkcija traje oko 4 nedelje, a da bi se vratilo u normalne granice potrebno je još toliko vremena.

Istovremena infekcija sa drugim virusima  i bakterijama naročito E. Koli i mikoplazmama dovodi do ispoljavanja težeg oblika oboljenja sa prolongiranjem teških respiratornih simptoma. Prehlada pilića dovodi do pogoršanja oboljenja. U farmama u kojima se javlja iz godine u godinu, bolest obično ima blagi tok.

Virus može da se širi aerogeno na velike udaljenosti. Prenosi se mehanički, kontaminiranom odećom i obućom radnika u farmama, kavezima i opremom. U inficiranim jedinkama zadržava se 4 do 5 nedelja. Izlučuje se iz trahealne sluzi kašljanjem i kijanjem, još u inkubaciji. Iz jaja može da se izoluje do 42 dana posle oporavka, a iz traheje i kloake do 50 dana. Sve do 35 dana po preboljenju virus se ne prenosi na osetljive jedinke. Virus je moguće dokazati još u fazi inkubacije, i to u sluznici gornjih isajnih pugeva i plućima, gde perzistira 7 dana, i u bubrezima 21 dan.

 

Klinička slika

Bolest se ispolji u akutnom ili u protrahiranom obliku. Inkubacijoni period vrlo je kratak i traje 18-48. časova, a najviše 6 do 10 dana.

Oboleli pilići se skupljaju u gomile oko izvora toplote. Potom se pojavljuje otežano disanje često sa otvorenim kljunom, kašlju, suze, imaju nosni iscedak, otečene sinuse i mršave. Čuje se krčanje, koje je intenzivno kada u objektu vlada mir, naročito noću posle gašenja svetla. Kod obolelih pilića je zapažen i serozni konjuktivitis. Kod starijih pilića nema iscedka iz nosa i poremećaji disanja mogu da se izgube posle 8 dana, ali oni posle toga zaostaju u porastu do kraja tova. Mortalitet se povećava ikod mladih pilića kreće se i do 60%.

Kokoške slabije jedu, kašlju, kijaju i teško dišu 1 do 2 nedellje. Mortalitet se neznatno povećava. Kada se respiratorni znaci smire, za par dana, nosivost se naglo smanji na 10 do 20% ili potpuno prestaje. Tek posle dva ili tri meseca nosivost dostigne 50%. Kokoške često leže u gnezdu, ali ne nose jaja ("lažne nosilje"). Jaja su sitnija, sa tankom diskolorisanom ljuskom ili bez ljuske, rapave površine i nepravilnih oblika. Belance je vodnjikavo, halaze su često pokidane, usled čega žumance "pliva" slobodno u jajetu, a nađu se i sitni koagulumi krvi u belancetu ili žumancetu. Oboljenje može da se javi i u vidu prolaznog pada nosivosti od 5-10%, sa blagim respiratornim simptomima ili bez njih, i diskoloracijom ljuske jaja. Proizvodnja se u ovom slučaju vrati na normalan nivo za 2-3 nedelje. Bubrežni oblik bolesti obično se javlja kod pilića uzrasta 3-6 nedelja. Izražena je depresija, često bez respiratornih simptoma. Mortalitet, kod teškog oblika, dostiže 30%, inače je niži ili ga nema.

 

Patomorfološki nalaz

Patomorfološki nalaz ne mora da bude naročito karakterističan, pogotovo u početku bolesti, i često je zamaskiran nekim drugim oboljenjem.

Patomorfološke promene sastoje se od kataralnog i  hemoragičnog bronhitisa i traheitisa.U izraženim slučajevima, u malih pilića zapaža se sluzava. zatim sluzavo-gnojav iscedak iz nosa. koji može da se nadje i u sinusima. U pilića starijih od 2 meseca promene su retko izražene. U malih pilića eksudat može da se pojavi i ispod očnih kapaka i u traheji. Redje se mogu zapaziti sluzavo-fibrinski čepovi u traheji i laringsu_r koji mogu da dovedu do zapušenja njihovih lumena. Sluznica gomjih respiratornih puteva obično je edemizirana. U plućima mogu, ali ne moraju, da se ustanove mala pneumonična ognjišta, naročito oko većih bronhijalnih grana. Vazdušne.kese su obično u kasnijem toku zamućene, zadebljale i u njima se može naći manja ili veća količina žućkasto-belog, sirastog eksudata. Ponekad se javlja i serofibrinozni pericarditis. U težim slučajevima dolazi do promena na ovarijumu i oviduktu. Ako se pilići inficiraju u prvih 18 dana života, ostaju trajne promene na organima za reprodukciju. Pojedinačni jajni folikuli su atrofični, sa jako injiciranim krvnim sudovima pa čak i krvavljenjima. Pojedini jajni folikuli otpadnu i nalaze se slobodni u trbušnoj duplji, što se objašnjava neprohodnošću jajovoda kojem nedostaje infudibulum. Sniatra se da su anomalije na oviduktu utoliko veće ukoliko je infekcija ranije usledila. Osim skraćenja i otežane pasaže mogu se pojaviti ciste na jajovodu.  Kod kokošaka nosilja nađe se atrofija, degeneracija ili zapaljenje jajnika i jajovoda.

Histološki se konstatuje hipertrofija epitela sluznice traheje, infiltracija lamine proprije, proliferacija mononuklearih ćelija i edem. Epitelne ćelije postaju kubičnog oblika. U primarnim i sekundarnim bronhijama se pored kataralnog zapaljenja ustanovi intenzivna hiperplazija limfocitnih ćelija, u vidu ognjišta u zidu bronha.

 

Dijagnoza

Za izolaciju  uzročnika uzorkuju se traheja, pluća, vazdušne kese, cekalne tonzile i bubrezi, kao i trahealni bris od akutno obolelih jedinki.

Materijal se inokuliše u alantoisnu kesu 9-12-odnevnih pilećih embriona ili u kulturu traheje embriona pileta. Virus uzrokuje zakržljavanje i deformisanje, uvijanje embriona, ali je često za to potrebno i nekoliko pasaža. U ćelijskoj kulturi uzrokuje ciliostazu, ali takođe, posle nekoliko pasaža u 1-2-dnevnim intervalima. Prisustvo virusa u materijalu može da se potvrdi suzbijanjem pomenutih negativnih efekata na embrionima i u kulturi ćelija, korišćenjem specifičnog antiseruma. Dokazivanje antigena može da se obavi mnogo ranije, u alantoisnoj tečnosti ili tečnosti iz kulture, posle 2-3 dana inkubiranja inokulisanih jaja, metodom imunofluorescencije ili elektronskom mikroskopijom, posle negativnog bojenja na koronaviruse.

Metoda imunofluorescencije daje zadovoljavajuće rezultate u dokazivanju prisustva virusa u prvih 7 dana posle infekcije, ali negativan rezultat ne isključuje prisustvo virusa. Danas su razvijene brze metode za dentifikaciju virusa zaraznog bronhitisa, korišćenjem RSR i DNK proba, kao i metode oligonukleotidnog fingerprintinga i senkvencioniranja nukleinskih kiselina za određivanje soja virusa.

Biološki ogled može da se izvede intratrahealnom inokulacijom alantoisne tečnosti iz inkubiranih jaja nakon 48-96 sati inkubiranja, u prijemčive piliće. Ukoliko je prisutan virus zaraznog bronhitisa, za 18-36 sati razviju se respiratorni simptomi.

Za otkrivanje antitela na virus zaraznog bronhitisa, koriste se testovi neutralizacije virusa, imunodifuzije, hemaglutinacije inhibicije, indirektne hemaglutinacije, imunofluorescencije, agar gel precipitacije i ELISA. Virus-neutralizujući test je jedini soj-specifični test, dok je test hemaglutinacije inhibicije soj specifičan samo tokom primarnog imunskog odgovora. Virus-neutralizujući test se uglavnom koristi za monitoring jata, jer je težak za izvođenje i dugo traje, rezultat se dobije posle 7 dana dana. Negativan i nizak titar antitela pri prvom ispitivanju, tokom rane faze bolesti i visok titar pri drugom ispitivanju, nakon 3 nedelje, govori u prilog infekciji sa virusom zaraznog bronhitisa. IgM dostižu maksimum početkom 2. ili krajem 3. nedelje, a IgG tokom 3. nedelje, i zadržavaju se na tom nivou tokom sledećih 5 nedelja.

Imunodifuzioni i test imuno-fluorescencije, kao i ELISA, vezani su za grupne i tipski specifične antigene. Imunodifuzioni test je prostiji za izvođenje, ali i relativno manje osetljiv, kod nekih jedinki se nikad ne razviju precipitini, dok su kod drugih prisutni svega nekoliko dana. Hemaglutinacija-inhibicija je prost i pouzdan test za ruginsko dokazivanje soja virusa zaraznog bronhitisa, ali samo posle odgovarajuće enzimske obrade. ELISA je mnogo osetljiviji test od virus-neutralizujućeg i testa hemaglutinacije-inhibicije, ali se zapaža velika ukrštena reaktivnost između sojeva virusa. Međutim, kako su komercijalni reagensi za ovu metodu serološke dijagnostike prisutni na tržištu i dosta pouzdani za upotrebu, ovo je i široko korišćena metoda za brzo otkrivanje prisustva antitela na virus zaraznog bronhitisa u jatima. Precipitacijom u gelu mogu da se dokažu antitela od 3. nedelje do 100. dana posle infekcije. Serum-neutralizacioni test je pozitivan i do 3 nedelje posle infekcije, najviši titar dostiže krajem 8. nedelje, a pozitivan je i posle 483 dana.

 

Diferencijalna dijagnoza

Potrebno je isključiti druge akugne respiratorne infekcije koje mogu da budu slične zaraznom bronhitisu, Njukastl bolest, infektivni laringotraheitis, zarazna korica, influenca i E koli infekcije. Takođe, slične simptome mogu da pokazuju adenovirusne infekcije, žeđ usled nestašice vode, ili trovanje nikarbazinom.

 

Preventiva

Kod infektivnog bronhitisa terapija se ne sprovodi. U imunoprofilaksi upotrebljavaju se žive i inaktivisane vakcine prema predvidienom programu zaštite pilića od ove bolesti. Pilići se vakciaišu prvog dana života, obično u inkubatorskoj stanici, spraj metodom sa H-120 soiem virusa IB a kasniie se vrše revakcinacije sa H-120 soiem virusa. Danas postoje i vakcine sa varijantnim sojevima. Poslednja vakcinacija se obavlja. od 16-18. nedelie starosti, inaktivisaiiom vakcinojn u koiu je ukomponovan H-52 soi virusa IB. Da bi se suzbile sekundarne infekcije potrebno je davati  antibiotike širokog spektra uz striktno pridržavanje zoohigijeuskih mera i tehnoloških normativa u procesu proizvodnje. Jata uvek treba obnavljati samo iz provereno zdravih zapata.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE