Sindrom malapsorpcije

(Helicopter disease)

Ovaj sindrom je svrstan medju infektivna oboljenja jer ugrožava brojlerska jata pilića i ćurića, i manifestuje se visokim procentom zakržljalih pilića, zaostalih u porastu i prirastu.

Oboljenje je novijeg datuma. Prvi put je opisano 1976. godine, ali je ubrzo postalo prepoznatljiv ekonomski problem širom sveta.

 

Etiologija

Uzro još uvek nije decidno utvrdjena. Kao uzročni agensi ovog sindroma pominju se, u prvom redu, Reovirusi, ali nije isključena mogućnost delovanja i drugih virusa.

Reovirusi pilića i ćurića razlikuju se od onih koji se pojavljuju u ostalih domaćih životinja i čoveka. Postoje čak izvesne razlike i izmedju sojeva virusa koji se pojavljuju u pilića i ćurića.

Pored toga, različite vrste bakterija, najčešće se pominju Campylobacter i gliivice mogu da komplikuju i pogoršavaju bolest.

 

Epizootiologija

Epizootiologija je veoma kompleksna. Kao predisponirajući faktori u nastanku bolesti važnu ulogu igraju loši higijenski uslovi na farmama, hladnoća, promaja, prenatrpanost i razni drugi stresni faktori. Bolest se mnogo češće pojavljuje kod potomstva koje potiče iz više roditeljskih jata i različite starosti.

Smatra se da virusna infekcija počinje prvih dana u tankim crevima dovodeći do zapaljenja sa posledičnim prolivom. Uskoro, potom, proces počinje nešto da se stišava, ali je pri tom zahvaćenjankreas koji atrofuje što ima za posledicu insuficijenciiu egzokrinih pankreasnih enzima sa konsekutivnim lošim varenjem primamih hranljivih materija. Na primer, ne mogu da se apsorbuju u mastima rastvorljivi vitamini. Promeue na kostima nastaju usled smanjene apsorpcije D vitamina i poremećenog odnosa Ca.

 

Klinička slika

Već nekoliko dana po naseljavanju), pilići pokazuju suptilne znakove bolesti u vidu zgrčenosti, čupavosti. nevoljnog kretanja i iedenja izmeta. Nešto kasnije postaju živahniji, ali se oko kloake zapažaiu tragovi pastoznoa fecesa. U daljem toku, u hroničnoj fazi, zapaža se znatno variranje u telesnoj težini usled čega deluju zakržljalo. Ovi pilići su slabo operjali i ono malo perja koje se nalazi na telu i na krilima nakostrešeno .je i strši koso i vertikalno. poput elise helikoptera, zbog čega je bolest i dobila ime Helicopter bolest. Kresta, kljun i noge su bledi usled gubitka pigmenta, što se objašnjava niskim nivoom karotina u krvnoj plazmi. Duge cevaste kosti su mekane, savitljive, lako se lome usled nastale osteoporose. Na caput femoris mogu se zapaziti nekroze odakle potiče i naziv za ovo oboljenje - necrosis capitis femoris, usled čega može da dodje do lomljivosti i dezartikulisanja celog zgloba. i epifize tibije mogu da budu zniatno uvećane. Zbog promena na nogama pilići se slabo kreću i često leže. Usled loše resorpcije vitamina mogu se pojaviti i nervni simptomi kao kod encefalomalacije.

 

Patomorfološki nalaz.

Žlezdani želudac često je povećan, hipertrofičan sa znatnim naslagama sluzi na površini. U nekim slučajevima može da bude i smanjen. Cekumi su obično prošireni, ispunjeni snirdljivim, žutim sadržajem, a u ostalim delovima creva nalazi se nesvareua hrana. Pankreas i timus mogu da budu delimično ili potpuno atrofični.

Histološkim pregledom tankih creva u njihovim kriptama se nalaze heterofili i makrofagc i oštećeni deskvamisani epitel usled čega mogu da budu cistično proširene i obloženeprizmatičnim epitelom. Kasnije dolazi do zapaljcnske reakcije u dubljim slojevima sa mnoštvom mononuklearaih ćelija. Zapaljenski proces širi se na pankreasne kanaliće što rezultira insuficijencijom egzokrinih enzima. U promenjenim kostinia zapažaju se ostedistrofične promene.

Za postavljanje dijagnoze od značaja je neujednačenost u prirastu. jedmki jednog jata, zakržljalost, slabo operjavanje i loše iskorišćavanje hrane.

Terapija i preventiva. Za sada ne postoji efikasni lekovi koji bi mogli biti primenjeni kod ovog sindroma.

Od značaja su preventivne mere, pri čemu se mora striktno poštovati princip „sve unutra - sve napolje „, sa odgovarajućim higijenskim merama, uslovima držanja i sprovodjenja dezinfekcije, uz dug odmor objekata.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE