Histomonijaza

Histomonoza ili crnoglavost, bolest crne glave,  je oboljenje ćuraka, ređe kokošaka i drugih ptica, uzrokovano protozoom Histomonas meleagridis. Karakteriše se zapaljenjem slepih creva i jetre, kao i visokim morbiditetom i mortalitetom, posebno kod ćurića.

 

Etiologija

 Bolest je prouzrokovano protozoom Histomonas meleagridis

 

Epizootiologija

Od histomonoze prvenstveno obolevaju ćurke. Kokoške i drute ptice, fazan, misirka, paun, prepelica, jarebica obole ređe i u znatno blažem obliku. Najčešće obole ćurići uzrasta 3 do 12 nedelja, stariji od 5 meseci obole znatno ređe. Pilići obole u uzrastu od 2-5 nedelja.Gubici jako variraju, ali js mortalitet znatno viši kod podmlatka nego kod odraslih. Oboleli ćurići uginu nakon jedne do dve nedelje bolovanja, a mortalitet dostiže 80%, dok je kod pilića znatno niži. Odrasle ćurke su otpornije i mortalitet obično iznosi oko 20%. Prebolele jedinke se sporo oporavljaju i znatno zaostaju u porasgu. U toku rekonvalescencije može da dođe do recidiva obolzsnja i uginuća. Jedinke koje su prebolele histomonozu ostaju dugo izlučivači infskta.

Infekcija nastupi ingestijom raz-vojnih oblika parazita, koje obolele, prebolele ili klinički inaparen-tno inficirane jedinke izlučuju izmetom. Inefekcija može da se odigra istovremeno sa infekcijom sa Argas persicus, koji je mogući mehanički vektor.

Histomonasi su u spoljašnjoj sredini vrlo neotporni i propadaju za nekoliko minuga do nekoliko sati. Međutim, teren na kome su držane ćurke ostaje kontaminiran sa  protozoom Histomonas meleagridis i više od godinu dana. Razlog su kišne gliste, koje ingestiraju jaja heterakisa sa inkorporisanim histomonasima.

 

Klinička slika

Oboljenje se najranije javi 7 do 12 dana od infekcije. Inače inkubacija traje do 3, retko preko 4 nedelje.Bolest se javlja tokom cele godine, a najčešće sredinom i krajem leta.

Tok bolesti je prvenstveno subakutan, ali može da bude akutan i hroničan, ponekad i perakutan. Kod obolelih jedinki zapaža se inapetencija, slabost i umor, pa zaostaju za jatom na paši ili ispustu, ili se odvajaju od jata. Stoje opuštenih krila i nakosterešenog perja ili leže. Kasnije se javi proliv, izmet je smrdljiv, žućkaste ili zelenkaste boje, kod starijih jedinki narandžasto-žute boje. Slabljenje i mršavljenje je naglo i progresivno, kao i apatija. U poslednjem stadijumu oboljenja zapaža se sivo do crveno prebojavanje kože, naročito na glavi.Promena boje kože može da izostane, ali isto tako i da se javi na početku bolesti. Obolela živina ugine za 7-14 dana, nekada i ranije.

Kod starije živine oboljenje je hroničnog toka i simptomi su mnogo blaži. Često se zapazi samo proliv i postepeno mršavljenje i moguće uginuće. Ćurke obole teže od kokošaka, koje često ne ispoljavaju ikakve sim-ptome oboljenja. Ćurke nosilje teže obole od ostalih i sa većim gubicima.

 

Patomorfološki nalaz 

Karakteristične promene nađu se u slepim crevima i jetri. Promene mogu da zahvate samo jedno ili, što je češće, oba slepa creva. Ona su znatno, jednako ili nejednako uvećana, nejednako zadebljalog zida i ispunjena gasovima. Seroza je mutna, bez sjaja i prošarana poljima sivo-bele do žugo-sive, nekada i crvene , boje, često slepljeni sa okolnim organima. U lumenu se nalazi žuto-zeleni do tamno smeđi sadržaj, često testaste, siraste ili mrvičaste kon-zistencije. Sluznica je inflamirana i prekrivdra pseudomembranama. Često se na njoj nađu ulceracije nepravilnog oblika i veličine, sa crvenim podminiranim rubovima. Mogu da budu dosta duboki, pa i da uzrokuju perforaciju zida cekuma, sa posledičnim cirkumskriptnim ili difuznim fibrinoznim peritonitisom. Ukoliko odmah ne dođe uginuća slepa creva se slepe sa tankim crevima i okolnim organima.

Promene na jetri se jave 8-12 dana od infekcije i kod ćuraka su jako karakteristične. Jetra je uvećana, često i dvostruko, zaobljenih rubova. Po njenoj površini uočavaju se okrugla i ograničena nekrotična ognjišta, smeđe-crvene boje, a u kasnijem toku bolesti sivo-smeđe, žućkasto-bele ili žuto-zelenkaste boje, često obrubljena tamnocrveno-smeđim prstenom. Veličine su zrna maka, a kasnije se povećavaju do veličine oko 1 cm. Rasuta su po celoj površini jetre, nekada u grupama, a nekada i konfluiraju. Nalaze se u nivou površine jetre ili su nešto upala. Na preseku se uočava da prodiru u parenhim jetre u obliku klina, a pod prstima su siraste i mrvičaste konzistencije. Nekroze mogu da se nađu i samo u dubini parenhima, tako da ne dosežu površinu jetre. Slična nekrotična ognjišta mogu da se nađu i u bubrezima i slezini, a vrlo retko u pankreasu.

Kod kokošaka se promene nađu najčešće samo u slepim crevima. Jetra je često nepromenjena, ili su nekrotična ognjišta sive ili sivo-žućkaste boje i prostiru se duboko u parenhim.

Koža glave je usled venske staze često crne boje, a ponekad i bez perja. Okolina kloake je uprljana izmetom. Na lešu se konstatuje kaheksija.

 

Izolacija i identifikacija uzročnika 

Uzročnik oboljenja može da se nađe u rubovima promenjenih delova sluznici slepih creva i parenhima jetre svežih leševa ili u cilju dijagnostike zaklanih životinja. Razmazi skarifikata promena mogu da se posmatraju kao nativni, u Fugovoj peći (38°S) pod mikroskopom, kada se zapaža krstanje histomonasa, ili da se boje. U promenama slepih creva uočavaju se bičaste trihomonadidne forme, okruglog ili eliptičnog oblika, sa 4 slobodna i jednim dugačkim bičem, koji se pruža duž tela. U promenama u parenhimu jetre, ali i u slepim crevima, nađe se ameboidna forma histomonasa, okruglog oblika bez ili sa jednim bičem.

Uzročnici mogu da se otkriju i u histološkim preparatima promenjenih područja parenhima jetre.Koprološkim pregledom, takođe, mogu da se ustanove uzročnici oboljenja, ali ovo nije pouzdana metoda dijagnostike.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE