Razni stresogeni faktori utiču negativno na zdravstveno stanje životinja i dovode do pojave oboljenja. Ne objašnjavajući ovde dublji značaj i procese, koji rezultiraju bolešću, navešćemo samo mere koje se u govedarskoj  i  stočarskoj    proizvodnji    moraju    provoditi odnosno sprečavati faktore koji dovode do stresa pa prema tome i oboljenja.

a) Telad

Tele mora biti odmah po porođaju propisno posušeno i zadojeno kolostrumom majke najdalje u toku 2 sata od partusa, a optimalno u prvom satu po roženju.

Temperatura mleka ne sme biti manja od +38⁰ do 40⁰C.

Tele ne sme biti izloženo promaji.

Temperatura kao i relativna vlaga telećarnika mora biti u granicama optimalnih vrednosti propisanih za tu kategoriju.

b) Krave

Ishrana krava mora biti uravnotežena naročito da prelaz sa jedne vrste hrane na drugu bude postepen.

Transport visokobremenitih junica ako se obavlja mora se strogo odvijati po pravilima transporta na kojim odgovorna lica moraju da insistiraju, a u cilju sprečavanja tzv. transportne groznice i sličnih oboljenja kao i pobačaja.

Fizičko čišćenje vimena krave u izmuzištu uz upotrebu hladne ili često ledene vode predstavlja drastičan atak na mlečnu žlezdu na koji se životinja privikava, slabi njenu otpornost i dovodi do upale vimena.

Izlaganje krava ekstremnim vremenskim uslovima (jak vetar, visoka temperatura, promaja, led, prokišnjavanje) mora takože biti izbegnuto, jer slabi otpornost i rezultira bolešću.

Loši manipulativni postupci sa životinjama (udaranje, sabijanje, izlaganje nepotrebnom strahu) dovodi do pojačane funkcije nadbubrežne žlezde, što smanjuje otpornost goveda na infekcije.

1. Tuberkulinizacija (alergološka proba na prisustvo Mycobacterium tuberculosis, tip bovini i avijarni).

Ova dijagnostička mera sprovodi se svake godine, kod svih životinja u stadu starijih od 6 nedelja, u cilju otkrivanja životinja koje će pozitivno reagovati i posle naknadne kontrole biti izlučene iz zapata.

2. Dijagnostika bruceloze i leukoze goveda

Svim grlima u zapatu starijim od 1 godine se vadi krv i u nadležnim veterinarskim specijalističkim institutima serološki ispituje. Kod pozitivnih nalaza postupa se na osnovu Zakona o suzbijanju zaraznih bolesti koje ugrožavaju čitavu zemlju.

3. Dijagnostika mastitisa i postupak u zasušenju

Na farmama će se jednom mesečno provoditi tzv. mastitis test u cilju otkrivanja inicijalnih stadijuma ili klinički manifestnih upala vimena. Mastitis test se mora provoditi istog momenta kad i mesečna kontrola muže.

Prilikom fiziološkog zasušivanja krave neposredno pred aplikaciju leka sa protrahiranim delovanjem u sve četvrti, uzeće se uzorak sekreta iz pojedinih četvrti i poslati u odgovarajuću instituciju u cilju mikrobiološkog ispitivanja stanja mikroflore.

Neposredno po partusu u prvim mužama izvršiće se mastitis test (reagensom) kod porodilje, a pre aplikacije leka kod obolelih četvrti poslaće se uzorak na bakteriološke determinacije uzročnika.

Muzači moraju biti snabdeveni kontrastnom crnom podlogom koju moraju upotrebljavati za otkrivanje najranijih formi kliničkog mastitisa odnosno i najmanjih odstupanja u izgledu normalnog mleka. Kravu sa organoleptički izmenjenim sekretom deklarisanu kao obolelu od mastitisa muzač obeležava.

Muzač je dužan signalizirati veterinaru i svaku promenu konzistencije vimena, što će otkrivati redovnim usputnim opipavanjem prilikom mehaničkog čišćenja vimena pred mužu.

Bakteriološki deo dijagnostike mora obuhvatiti primo-izolaciju u čistoj kulturi uzročnika i determinaciju do roda ili serotipa podrazumevajući izvoženje antibiograma za pojedine uzročnike, čime će se objektivno utvrživati osetljivost ili rezistencija mikroba na pojedine antibiotike i olakšati izbor terapijskog sredstva.

4. Dijagnostika parazitarnih invazija

Veterinarska služba na farmi i u saradnji sa višom institucijom dužna je izvršiti bar dvokratno godišnje hronološki pregled svake krave na prisustvo endoparazita te prema rezultatu analize preduzeti adekvatnu akciju lečenja.

Veterinarska služba dužna je takože pratiti i blagovremeno dijagnostikovati prisustvo ektoparazita na životinjama i zavisno od toga preduzimati mere suzbijanja.

5. Dijagnostika mikotičnih oboljenja

Dužnost veterinarske službe na farmi je i dijagnostika i praćenje mikotičnih oboljenja. Svaku promenu na koži ili prilikom sekcije gde se može raditi o sistemskim mikozama ili mikotoksikozama (bužave sirovine u koncentratu, trihoficije goveda i dr.) mora se shvatiti ozbiljno, doći analizom do tačne dijagnoze i preduzeti mere suzbijanja i lečenja predvižene za pojedinu mikozu.

6. Bakteriološko ispitivanje vode i stočne hrane 

Veterinarska služba farmi dužna je takože brinuti o higijenskoj ispravnosti vode na objektu, što će postizati redovnom kontrolom ispravnosti koju će obavljati angažovana specijalizovana institucija, a služba na farmi će brinuti o redovnom slanju i osposobljavanju (hlorisanje itd.)  vode.

Ako veterinar sumnja u kontaminiranost hraniva kojim se stoka hrani, tek na osnovu rezultata mikrobioloških analiza hraniva koje je poslao, donosiće odluku o daljem postupku.

Dobijanje kvalitetnog proizvoda od mleka uslovljeno je pre svega proizvodnjom sirovog mleka dobrog kvaliteta, koji je određen parametrima hemijskog sastava i higijenske ispravnosti. Higijenski ispravno mleko «zdravo mleko» podrazumeva, pre svega, mleko sa malim brojem mikroorganizama, niskim sadržajem somatskih ćelija i rezidua (ostataci antibiotika, pesticida, dezinficijenasa i hormona).

S obzirom na svoj sastav, mleko je veoma povoljna sredina za život mikroorganizama. U njemu se nalaze belančevine (kazein, albumin, globulin), mlečna mast, fosfolipidi, mlečni šećer, kalcijumove i magnezijumove soli neorganskih i organskih kiselina, vitamini, enzimi. Zbog toga se u povoljnim temperaturnim uslovima mikroorganizmi u mleku razmnožavaju veoma burno i slabe njegov kvalitet (promene konzistencije, promene ukusa, boje i mirisa).

Mleko zdravog grla u momentu napuštanja vimena ima mali broj mikroorganizama. Mala brojnost bakterija u momentu muže uslovljena je baktericidnim dejstvom supstanci sadržanih u mleku. Naša iskustva govore da ovaj period traje nekoliko časova, što zavisi od svojstava mleka, broja mikroorganizama i temperature. U daljem periodu (12 – 48 časova nakon muže), ukoliko je temperatura mleka iznad 18 ^oC, dolazi do aktivacije i razmnožavanja posebno proteoliznih bakterija. Njihovo potiskivanje nastaje 24 – 72 časova nakon muže, s obzirom da u ovom periodu dolazi do povećanja broja laktokoka koje proizvode veliku količinu mlečne kiseline, koja na kraju postaje ograničavajući faktor i za njihovu aktivnost. U ovoj fazi povećava se broj i aktivnost štapićastih mlečnih bakterija. Kada mlečna kiselina dostigne nivo 2.5 – 3%, njihov razvoj se zaustavlja a povoljne uslove za svoj razvoj nalaze kvasci i plesni (Saccharomyces, Torulopsis, Penicillium). Ova grupa mikroorganizama vrše dalju mineralizaciju organske materije mleka, usled čega dolazi do povećanja pH na 6 – 7, što je dobar preduslov za ponovnu aktivaciju proteoliznih bakterija. U ovoj fazi se vrši potpuna mineralizacija mleka koje dobija žućkastu boju i neprijatan miris.

S druge strane mikroorganizmi su odgovorni i za razne vidove zapaljenskih promena vimena muznih grla. U ovakvim slučajevima mlečne žlezde produkuju mnoštvo odbrambenih faktora  od kojih značajnu ulogu imaju polimorfo nuklearni leukociti, limfociti i makrofage koje označavama kao somatske ćelije. Broj somatskih ćelija zavisi od vrste uzročnika i stadijuma infekcije (akutni i hronični). Povećan broj somatskih ćelija dovodi do smanjenja količine mleka iz vimena kao i promene njegovog sastava. Po pravilu, mleko iz staja u kojima ima mastitisa obično sadrži i veći broj mikroorganizama - često su neki od njih patogeni i za ljude.

Rezidualni ostaci u mleko dospevaju čovekovim uticajem na životnu sredinu, životinju ili namirnicu, u cilju dobijanja veće količine hrane ili njenog čuvanja od kvarenja.

Literatura:

Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.