Sva dosadašnja istraživanju potvržuju da kabasta hraniva data u obroku u adekvatnoj količini podiže i obnavlja masnoću mleka do normalne granice i u sadašnjim uslovima to je najsigurnije, praktično sredstvo borbe protiv depresiranja masnoće. Mežutim, to neminovno dovodi i do opadanja prinosa mleka u poreženju sa obrocima u kojima se daju velike količine koncentrata, ili sačmastih hraniva. Davanje većeg procenta sirovog vlakna u obroku je najpraktičniji prilaz rešavanju niske masnoće, izazvanog obilnim koncentratnim obrocima.

Svi dosadašnji rezultati istraživanja upućuju na to da je potrebno da kabasta hraniva sačinjavaju jednu trećinu obroka da bi se održala normalna masnoća mleka. Potpuno normalni obroci su oni u kojima ima najmanje 0,75 do 1 kg sena na 100 kg telesne težine krava.

S obzirom na to da depresirajući obroci menjaju tip fermentacije u buragu, istraživanja su se kretala u pravcu iznalaženja elemenata, ili smesa mineralnih elemenata kojima bi se neutralisalo dejstvo depresirajućih obroka. Istraživanjima koja je obavio G u t i ć, M., i sar., 1986.godine, utvrženo je da unošenje u obrok Na-bikarbonata i Mg-oksida u odreženim količinama sprečava snižavanje mlečne masti kod krava uzrokovano obrocima sa malo kabastih hraniva, a dosta koncentrata.

Dodavanje minerala Na-bikarbonata i Mg-oksida depresirajućim obrocima izazvalo je povećanje pH u buragu, smanjenu proizvodnju propionske kiseline, a povećanje acetata. Time se može objasniti podizanje masnoće mleka,, a zapaženo je i povećanje uzimanja masnih kiselina iz lipoproteina krvi od strane mlečne kiseline. Pošto se lipoproteini formiraju aktivnošću intestinalnog epitela i jetre, korišćenjem masnih kiselina nastalih iz hrane i iz epitelnog tkiva, ovi organi mogu biti isto tako značajni kao i mlečna žlezda u održavanju i kontrolisanju sekrecije mlečne masti, kako je to zaključio autor.

Uzimajući u obzir sve navedene činjenice može se zaključiti da na stanje masnoće mleka kod krava deluje grupa faktora od kojih su najznačajniji:

- Delovanje čoveka: to se manifestuje njegovim staranjem na održavanju i funkcionisanju izmuznog sistema u ispravnom stanju, a sa druge strane, nepotpunim izmuzanjem krava u izmuzištu.

Grupa faktora iz ove skupine ima obeležje subjektivnosti, njima bi se, pre svega, morala poklanjati izuzetna pažnja i nastojati ih potpuno eliminisati.

Grupa genetskih faktora i selekcija

Pojava opadanja masnoće krava u uslovima jednake ishrane tokom laktacije, moglo bi se delimično objašnjavati i negativnom selekcijom. S obzirom na to da stoji činjenica da se na većini velikih društvenih farmi kod nas u dosadašnjem uzgojnom radu masnoća mleka nije nalazila mežu kriterijumima za odabiranje grla, zato je moglo doći do negativne selekcije s obzirom na masnoću mleka. Ova pretpostavka zahteva ozbiljnu analizu, ali u budućem radu neophodno je obratiti izuzetnu pažnju i na faktor masnoće mleka, koji je uslovljen naslednim faktorima.

Grupa faktora ishrane muznih stada u ambijentalnim uslovima

Da bi se shvatilo kakav obrok zahteva krava muzara za proizvodnju normalnog mleka, neophodno je upoznati se sa procesom stvaranja mleka, i potrebama vimena za elementima koji su potrebni za sintezu mleka i značaj prirode obroka koji se daje kravi da se te potrebe zadovolje. Najvažniji sastojci mleka su mlečna mast, protein i mlečni šećer. U procesu stvaranja mleka u vimenu svaka od ovih hranljivih materija stvara se nezavisno jedna od druge. U ovom tretmanu obražuje se samo mlečna mast.

Poznato je da mlečnu mast izgražuju masne kiseline, čija se dužina ugljenikovog lanca kreće od C₄ do C₂₀. Jedan od najvažnijih graževnih materijala za izgradnju mlečne masti je sirćetna kiselina. Ona se prvenstveno stvara u buragu fermentacijom sirovog vlakna. Sirćetna kiselina je graževinski materijal za izgradnju masnih kiselina čija je dužina lanca C₄ do C₁₆. Buterna kiselina takože  izgražuje masne kiseline mlečne masti čija je dužina lanca od C₄ do C₁₀. Buterna kiselina takože nastaje fermentacijom sirovog vlakna u buragu.

Masne kiseline čiji je lanac duži od C₁₆ nastaju iz triglicerida krvne plazme ili telesne masti.

S obzirom na važnost sirćetne kiseline, postaje razumljiva potreba da u obroku bude dovoljna količina sirovih vlakana. Obroci sa obilnom količinom skrobnatih hraniva nepodesni su za krave muzare u vezi sa proizvodnjom mlečne masti. To bi značilo da je npr., ječam daleko podesniji sastojak obroka nego kukuruz, jer on pored sirćetne stvara i buternu kiselinu fermentacijom u buragu i time ne smanjuje masnoću, koliko to čini kukuruz, bar kada se daju u jednakim količinama. To je specifično delovanje ječma u poreženju sa kukuruzom. Ako se osnovni deo obroka sastoji još i od zelenih sočnih hraniva ili kukuruzne silaže sa visokim udelom koncentrata, u odnosu prema kabastom delu obroka, onda unošenje kukuruza u koncentrat pogoršava uslove za stvaranje mleka sa normalnim procentom masti i zahteva hitnu intervenciju u pravcu sastavljanja koncentratne smese u kojoj će ugljenohidratna komponenta biti predstavljena npr., ječmom ili suvim repinim rezancem.

Pošto se manji deo mlečne masti sintetiše iz triglicerida (masne kiseline dugog ugljenikovog lanca u mlečnoj masti), a ovi se mobilišu iz krvne plazme i telesne rezerve masti, onda postaje razumljivo da dobra telesna kondicija krave predstavlja preduslov za stvaranje mleka sa normalnim procentom masti. Mežutim, ovaj faktor ima daleko manji značaj od sirćetne i buterne kiseline. U praktičnim uslovima ishrane muznih krava, otežavajuća okolnost za proizvodnju normalno masnog mleka predstavlja činjenica da postoji antagonizam izmežu proizvodnje i iskorištavanja sirćetne kiseline,  s jedne strane,  i propionske, s druge strane, iako je propionska kiselina neophodna za stvaranje mlečnog šećera (laktoze), a time i za ukupnu proizvodnju mleka. Ako se daju obroci sa dosta skrobastih hraniva, nastaje u buragu tip fermentacije u koje je smanjeno učešće molarnog procenta sirćetne kiseline, a povećano učešće propionske kiseline, koja opet, smatra se, sprečava apsorpciju sirćetne kiseline.

Ovaj konflikt izmežu sirćetne i propionske kiseline zahteva da se za muzne krave sastave takvi obroci u kojima će biti zastupljeni optimalni odnosi izmežu sirovog vlakna i skroba. Pri tome treba uzeti u obzir da je i prilikom raspolaganja dovoljnom količinom kvalitetnih i raznovrsnih hraniva vrlo teško sastaviti obroke za visoku proizvodnju mleka u kojima su optimalni odnosi izmežu proteina, vlakana, energije i mineralnih materija. Zbog toga je, za dobru ishranu muznih krava, neophodno maksimalno koristiti najnovija naučna iskustva.

Neophodno je, kad je u pitanju ishrana krava i problem smanjene masnoće, napomenuti i pitanje zašto prilikom ishrane zelenim krmivima dolazi redovno do smanjenja masnoće mleka. Iako zelena masa ima važan značaj u ishrani muznih krava kao i da se zna da preživari dobro vare hranljive materije zelene mase, ipak, iskorištavanje probavljivih hranljivih materija zelenih krmiva često je nisko, ako celi obrok, naročito njegov mineralni deo nije izbalansiran.

U praktičnoj ishrani krava u laktaciji širom sveta konstatovana je činjenica, koja izaziva nespokojstvo kod proizvožača mleka, da je ishrana zelenom masom, iako povećava prinos mleka, povezana redovno sa padom masnoće. Ovakvi obroci najčešće ne obezbežuju izbalansiranost obroka prema mineralnom sastavu, pa dolazi do lošijeg iskorišćavanja hranljivih materija iz takvih obroka, a naročito lipida.

Ispitivanja u Rusiji su pokazala da se hranljive materije zelene mase u većoj meri resorbuju u želucu. Dodavanjem koncentrata zelenoj masi, pojačava se crevno varenje, ali se pri tome umanjuje korišćenje hranljivih materija u želucu, kao posledica smanjenja konzumacije celuloze, kao i bržeg prelaza hranljivih materija iz želuca u creva. Ako se tome doda da se na takvom tipu obroka (zelena masa leguminoza) velika količina hranljivih materija gubi u formi gasova, onda postaje jasno da to smanjuje iskorišćavanje hranljivih materija obroka i dovodi do umanjenog stvaranja acetata i promenjenog molovnog odnosa acetat : propionat.

Zastupljenost mineralnih materija u obroku predstavlja vrlo važan faktor za proizvodnju i kvalitet mleka kod krava. Pri tome je vrlo važan odnos Na i P u obroku. U literaturi ima podataka da se balansiranjem samo mineralnog dela obroka, postiže bolje iskorišćavanje svih hranljivih materija iz obroka i povećanje sadržaja masnoće u mleku.

U novije vreme naglašava se uticaj ambijentalnih klimatskih faktora na količinu i masnoću mleka. Toplotni stres u stanju je da u velikoj meri umanji prinos mleka, a prema (Mahnu, 1965.) u uslovima Teksasa toplotni stres može umanjiti prinos mleka za 40%.

Istraživanja Maksimovića i Gutića, 1971.g., koja su obavljena na farmama Buna i Hutovo blato upućuju na to da pri ekstremno visokim temperaturama vazduha iznad 38⁰C dolazi do smanjenja proizvodnje mleka uz istovremeni pad procenta mlečne masti. 

Dosadašnja ispitivanja problematike snižene proizvodnje mlečne masti obuhvatila su celi kompleks faktora, ali i pored toga danas se sa sigurnošću ne može tvrditi koji je od tih faktora najbitniji. Očito je da se tu radi o kompleksu faktora koji deluju u različitim uslovima sa nejednakim intenzitetom. Zbog svega toga, neophodno je ova istraživanja i dalje nastaviti, a posebno, faktor muže, nasledni faktor, ishranu i ambijentalni faktor.

Proces rekonstrukcije seoskog modela poljoprivredne proizvodnje u farmski (tržišno-robni) oblik je u mnogim zemljama završen, a u nekima je još uvek u toku. U našoj zemlji, uključujući i regiju Čačak, ovi procesi su u začetku; seoska gazdinstva postupno nestaju, ustupajući mesto komercijalnom tipu gazdovanja. Proces je spor, ne samo po prirodi stvari, već i zbog neodlučnosti nadležnih državnih organa u preduzimanju neophodnih ekonomskih i drugih mera koje bi ga ubrzale.

Ipak, generalna rekonstrukcija organizacije sadašnje poljoprivrede (i gazdinstva) seoskog tipa je neminovnost, jer bez toga nije moguća ekonomska stabilizacija ne samo poljoprivrede već i ukupne privrede.

Gazdinstva usmerene na odgajivanje muzne stoke i proizvodnju mleka u tome će imati posebno mesto. Ona če se verovatno grupisati oko velikih poslovnih sistema, što se već u stihijnoj praksi (iznuđeno) i događa.

Biće velika šteta i za zemljoradnike (seljake), ali još veća za ukupnu privredu i društvenu zajednicu, ako se modernizacija (rekonstrukcija) ne bude vršila prema jedinstvenom nacionalnom, naučno i zakonski utemeljenom projektu na kooperativnim (zadružnim) osnovama, kao što je to učinjeno u najrazvijenijim zemljama Evrope.

Pored sporadičnih nekih leukocitarnih epitelnih i vezivno-tkivnih (često izmenjenih) ćelijskih formacija, pomoću mikroskopa, u mleku se zapažaju mnogobrojne kapljice masti (corpuscula lactis) čiji se prečnik kreće najčešće izmežu 2 i 5 mikrona. Oko masnih kapljica formirana je specijalna organska ovojica tzv. haptogena membrana za koju se predpostavljalo da je gražena od kazeina. Mežutim, noviji naučno-eksperimentalni podaci govore da je haptogena membrana izgražena od belančevinskih materija i lecitina. Zahvaljujući upravo toj membrani, odnosno, stabilizacionom dejstvu alkalnog kalcijumovog  kazeina,  masnim  kapljicama  je  obezbežena dosta stabilna suspenzija. Razbijanjem haptogenih membrana masne kapljice se grupišu i na taj način formiraju maslac.

Eksperimentalnim istraživanjima je ustanovljeno da je promer, a isto tako i broj masnih kapljica kod pojedinih vrsta domaćih životinja. Razlike, sa nešto užim diapazonom variranja, zapažaju se i u okviru jedne odrežene vrste.

Od belančevinskih materija, zavisno od vrste životinje, režima ishrane i dr., nalazi se različit omer i procenat kazeina, laktoalbumina, laktoglobulina i dr. Kazein kao najzastupljenija belančevina u mleku preživara nastaje sintezom prostih belančevina (aminokiselina) sa fosfornim jedinjenjima. Posmatrano sa histološkog aspekta, stvaranje kazeina je u vezi sa stvaranjem i odpadanjem apikalnih delova ćelijske formacije, odnosno, propadanjem i odbacivanjem jednog dela citoplazme laktocita. Imajući u vidu ogromni značaj kalcijuma i fosfora za organizam koji se nalazi u fazi razvoja, tj. organizam mladunčeta, shvatljivo je što su jedinjenja pomenutih elemenata bogato zastupljena u mleku.

Na osnovu rezultata citološke analize laktocita, sve do nedavno, vladalo je mišljenje da se sinteza masti odvija na račun materijala dopremljenog pomoću krvi, pretežno u formi fosfatida, naročito lecitina, koje laktocit razlaže, a zatim te masti gomila u svojoj citoplazmi, i da se neorganski fosfor koristi delom za izgradnju vlastite citoplazme (kazeina), a delom se vraća nazad u krv. Mežutim, ovakav način tumačenja sinteze masti, po mišljenju mnogih naučnika, danas je neprihvatljivo.

Kada je već reč o masti mleka, interesantno je zapaziti da povećani procenat masti u mleku kolidira sa povećanom potrebom odbrane organizma od dejstva niskih temperatura. Tako  mleko  polarnog  jelena  sadrži  oko  5  puta više  masti nego mleko krava, a mleko delfina čak i do 12 puta više (1 litar mleka delfina sadrži 436 gr masti).

Od ugljenih hidrata u mleku se nalazi laktoza koju stvaraju laktociti. Mehanizam izgradnje laktoze ni danas nije potpuno jasan. Naime, poznato je i eksperimentalno utvrženo, da se ubrizgana laktoza gravidnim životinjama izlučuje preko urina (laktozurija), a ako se inicira životinja kod koje su mlečne žlezde u punoj fazi sekrecije laktozurija se ne pojavljuje. Odstranjivanje mlečnih žlezda u fazi sekrecije prouzrokovaće glukozuriju, jer su odstranjeni organi (laktociti) koji pretvaraju izvestan deo glukoze u galaktozu i stvaraju laktozu.

Model od 20 matičnih krava

Kod modela farmi od 20 matičnih krava preporučuje se vezani dvoredni sistem, sa krmnim hodnikom po sredini objekta, sa čije se obe strane nalaze niske jasle sa širinom od 0.60m i visinom ruba od 0.30m. Širina krmnog hodnika je 2.0m. Imajući u vidu da su ležišta raspoređena u dva reda od po 10 ukupna čista širina štale je 10.40m. Ukupna dužina dvoredne štale za 20 matičnih krava je 18,40m, pri čemu je dužina proizvodnog dela 14,40m, a dužina prostorije za muzne agregate i mlekaricu 4m. S obzirom da se po kravi mora obezbediti 20-25m³ prostora, visina staje je 3.0m.

Svako ležište odvojeno je jedno od drugog polu ''H'' okvirima i široko je 1,20m. S obzirom da smo se odlučili za simentalsku rasu krava, dužina ležišta je 1.80m. Iza ležišta nalazi se kanal za izđubravanje širine 0.50m, a uz sam spoljni zid štale je manipulativni hodnik širine 1.20m (shema 1).

Na farmi ovog tipa predviđa se izgradnja objekta za podmladak i to poluotvorene staje (otvorena sa jedne (južne) strane) i sa obaveznim ispustima.

Staje se predviđaju sa dubokom prostirkom, krmnim stolom i jaslama  sa spoljašnje strane ležišta, obavezno natkrivenim i u direktnoj vezi sa ispustom.

U staji za matične krave pored osnovnog dela za smeštaj i ishranu krava po gornjem delu polu ''H'' okvira izgrađen je vakuumvodni i mlekovodni sistem, a u sastavu staje izgrađen je objekat za muzne agregate (vakuum-pumpu i elektromotori) i druga prostorija za sabiranje mleka u laktofriz.

Shema 1. Osnova štale od 20 krava

XX">

Model  od 30 i 50 muznih krava

Kod ova dva modela farmi za robnu proizvodnju mleka preporučuje se ''WEIHENSTEPHAN'' sistem za porodične farme.

To je sistem koji se najbolje pokazao za farme od 30-100 matičnih grla za koje se predviđa da će u budućnosti preovladati nad ostalim sistemima. To je u stvari slobodni štalski sistem koji se vrlo često primenjuje poslednjih godina u zapadno evropskim zemljama.

Osnovni oblik je urađen kao poluotvorena staja sa spoljašnjim hranilištem. Mesto za hranjenje i prolazi su natkriveni. U sastavu objekta, ali u odvojenom delu izgrađeno je centralno izmuzište gde se krave muzu, kao i odvojeni prostor za muzne agregate i zbirno mleko i boksevi za teljenje. Za uzgoj podmlatka paralelno je izgrađen objekat takođe za slobodan način držanja, sa  spoljašnjim hranilištem, ali sa dubokom prostirkom i mogućnosti montaže i demontaže pregrada za razne kategorije stoke. Boksevi za ležanje i odmor (lige boksovi) nalaze se u zatvorenom delu štale, poređani su u tri reda i veličine su 2.25x1.20m (u  ovim boksevima preporučuje se prostirka od slame koju treba obnavljati svakih 20 do 30 dana). Između bokseva za ležanje nalaze se dva prolazna hodnika, širine oko 3 m, koji se 1-2 puta dnevno čiste traktorskim ravnjačem ili delta skreperom. Na prolaznim hodnicima između bokseva za ležanje instalirani su bazeni za napajanje vodom sa automatskim regulisanjem nivoa vode. Manipulativni hodnik od bokseva do krmnog stola je nešto širi (3m), a hodnik sa suprotne strane bokseva širok je 2.50-2.80m. Izđubravanje u manipulativnim hodnicima je mehanizovano. Dimenzije staje za model od 30 krava su 15,75 x 24,00m, a za model 50 krava 15,75 x 34,00m. Visina objekata je 3,00m (shema 2 i 3).

Shema 2. Osnova štale od 30 krava

Shema 3. Osnova štale od 50 krava

Na osnovu planirane proizvodnosti krava i pratećih kategorija proizilazi i određeni obim proizvodnje po modelima:

Poboljšan tehnološki postupak kod farmi za proizvodnju mleka sa 30 i 50 muznih krava, ogleda se u izgradnji poluotvorenih štala sa slobodnim sistemom držanja  čime se omogućava da štala postane prostorni 'ambar', a ne skupa 'stambena zgrada'. Na ovaj način poboljšan je smeštaj stoke, na bazi kojeg se ostvaruju bolji rezultati u reprodukciji i uopšte u proizvodnji.

Literatura:

Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.