Ovu grupu krava sačinjavaju visokogravidne krave o kojima je napred bilo reči i sveže - novooteljene krave. Poželjno bi bilo da se novooteljene krave, zadrže u porodilištu 10-15 dana posle teljenja, i da se primenjuje individualna ishrana.

Ovo je poželjno kako bi se nakon 10-15 dana individualne ishrane moglo preći na punu strukturu obroka i količinu hrane koju će krava dobijati kada izađe iz porodilišta.

Kod ishrane sveže oteljenih krava u porodilištu mora se voditi računa o potrebi normalizacije vimena. Zbog toga u prvih 3-6 dana daje se po volji kvalitetno seno i topao napoj, najbolje od mekinja, a ako nema mekinja onda od koncentrata sa prirodnim izvorom proteina (bez NPN spojeva).

Do šestog dana količina koncentrata je 3-3,5 kg i postepeno se povećava do navršenih 10 dana ako je stanje vimena normalno. Tog dana obavlja se i kontrola mlečnosti da bi se dan kasnije prešlo na postepeno uvođenje u obrok onih krmiva kojima će krava biti hranjena kada izađe iz porodilišta. Ako je sve normalno sa vimenom do kraja boravka u porodilištu izvršio bi se i prelaz na avansiranu ishranu, jer se period od 10 dana može smatrati uvodnim.

Osim ishrane, krave u porodilištu zahtevaju određenu negu. Naime, postojeće evidencije pripusta i ustanovljenog graviditeta, omogućavaju tehnologu da izdvaja u porodilištu krave iz zasušenih krava koje imaju oko 20 dana do telenja.

Krave se uvode na prethodno očišćena i dezinfikovana stajališta. Nakon vezivanja krava radnik u porodilištu očisti i opere krave a zatim veterinar vrši pregled opšteg zdravstvenog stanja grla i kontrolni rektalni pregled stanja graviditeta.

Nakon završenog pregleda i čišćenja krava detaljno se očisti i opere stajalište i pospe dovoljnom količinom suve slame, koja se svakodnevno menja. Krave se svakodnevno čiste i neguju i odstranjuje se stajnjak.

Kada radnik primeti prve znake porođaja, prevodi kravu u poseban boks namenjen za telenje krava. Boks bi trebalo da je pregrađen od ostalih delova porodilišta, da je dovoljno prostran i da ima prostora za veterinarske i ostale intervencije. Higijena u boksu mora biti besprekorna, da je izvršena dezinfekcija i nastiranje prostirke pre ulaska krave.

Telenje krave se obavlja pod stručnom kontrolom. Nakon obavljenog telenja i boravka u boksu krava se prevodi u boks za sveže oteljene krave. U ovom boksu veterinar obavezno vrši pregled krave na stanje posteljice, vimena i opšte zdravstveno stanje.

Odmah posle telenja matičar unosi podatke u matični list krave o datumu telenja, imenu oca i datumu oplodnje i broj teleta iz registra priplođavanja i ocene teladi. Otvara novi proizvodni list krave i ispunjava odgovarajuće rubrike. Za prvotelke potrebno je otvoriti matični list za kravu sa unošenjem potrebnih podataka predviđenih propisima za vođenje matičnog knjigovodstva. Veterinar unosi u reprodukcioni karton podatke o telenju i  eventualnim intervencijama.

Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.

Krave napuštaju porodilište 10-15 dana posle telenja ako nije bilo nikakvih negativnih posledica pri porođaju.

Krave se prevode u odeljenje sveže oteljenih krava u štalu. U ovom odeljenju ishrana je avansirana za sve sveže oteljene krave jedan mesec dana nakon prve kontrole mlečnosti koja se vrši nakon  mesec dana kada se krave razvrstavaju u posebna odeljenja.

Prvih 30 dana sve krave koje izlaze iz porodilišta imaju jedinstven tretman, a ishrana je na bazi proizvodnje 30 litara mleka (po volji).

Posle prvog meseca provedenog pod napred navedenim tretmanom vrši se kontrola muže i na bazi postignute mlečnosti krave se razvrstavaju u odeljenja i hrane se obrokom avansiranim za 2 hranidbene klase (1 hranidbena klasa 2 lira mleka). U periodu avansiranja kontrola mleka se vrši svakih 15 dana i na osnovu postignute mlečnosti daje se obrok (avansiran na 2 hranidbene klase nakon prvih 30 dana). Period avansiranja traje oko 100 dana.

Kravama koje daju ispod 15 litara mleka posle 30 dana isključuje se avansiranje. Kontrole mlečnosti avansiranih krava obavljaju se svakog prvog i petnaestog dana u mesecu.

Posle 90-120 dana provedenih u avansnoj grupi kravama se na bazi postignute mlečnosti, određuje odgovarajući obrok. U proizvodnom stadu obrok se formira prema stvarno postignutoj proizvodnji mleka.

Ovakav postupak sa kravama u proizvodnom stadu primenjuje se sve do zasušenja.

U toku laktacije prvotelke se drže odvojeno od ostalih krava.

U prva tri meseca laktacije prvotelke se avansiraju na visoku proizvodnju na taj način što se obrok određuje na prosečnu proizvodnju plus 3 hranidbene klase.

U laktaciji od trećeg  do šestog meseca obrok prvotelki je avansiran na osnovu stvarne prosečne proizvodnje plus dva proizvodna razreda.

Od kraja šestog meseca laktacije do zasušenja prvetelke se avansiraju za 1-2 proizvodna razreda. Ovakav način ishrane i držanje prvotelki preporučuje se iz razloga što smatramo da prvotelke svoj puni fiziološki i telesni razvoj postižu tek posle treće laktacije.

Postupak sa visokogravidnim junicama je istovetan postupku sa zasušenim gravidnim kravama jer sačinjavaju grupu od grla koja su u prvih 40 dana zasušenosti i grupu 20 dana do telenja. Prvotelke nisu izdvojene u zasebne grupe. Pažnju treba obratiti kvalitetu krmiva, snabdevenosti vitaminima i mineralnim materijama.

Osim ishrane, za formiranje muznih grla, važna je i priprema junica za telenje i razvoj. Ovde se misli u prvom redu na formiranje vimena i privikavanje na mužu obavljanjem masaže vimena. Masažu vimena trebalo bi obavljati od sedmog meseca gravidnosti, i prekinuti je 20-30 dana do telenja da se ne izazove prevremeno lučenje mleka. Optimalno je masažu vimena vršiti dva puta dnevno, 4-5 minuta svaki put. Masaža se obnavlja posle telenja i vrši barem tokom prvog meseca laktacije, pre i posle muže. Opšte je iskustvo da masaža vimena gravidnih junica i prvotelki ispoljava pozitivan uticaj na produktivnost.

Posle izlaska iz porodilišta sve prvotelke svrstavaju se u jednu grupu, jer je potrebna avansirana ishrana tokom cele laktacije, iako je struktura i tip obroka jednaka za sve krave u laktaciji. Prvotelke za prva tri meseca laktacije na prosečnu normu grupe dobijaju povećanu ishranu za 3 proizvodna razreda, u razdoblju od 3-6 meseci laktacije za 2 proizvodna razreda, a posle toga do kraja laktacije za 1 proizvodni razred. U slučaju da se primenjuju danski normativi, nije potrebno posebno avansiranje.

Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.

Zootehničar organizuje i vrši kontrolu mlečnosti krava i dostavljaju u laboratoriju uzorke mleka, radi ispitivanja procenta mlečne masti. U tu svrhu uvodi se knjiga kontrole mlečnosti. Ispitivanje mlečnosti  se vrši prema usvojenim principima Međunarodnog komiteta za kontrolu produktivnosti domaćih životinja, a ima za cilj da se ustanovi genetski potencijal svake krave i da se u skladu sa njim normira ishrana i obezbeđuju drugi uslovi.

Kontrola mlečnosti se sprovodi kod svih krava koje se iskorišćavaju, a prati se preko proizvodnih listova.

Vrši se jedanput mesečno za vreme od 24 časa u dve muže.

Kontrola mlečnosti obavlja se u porodilištu za svaku kravu individualno, takođe dva puta u toku 24 sata.

Kontrola avansiranih krava vrši se svakih 15 dana i na osnovu postignute mlečnosti normira se ishrana.

Razmak između dve kontrole za sve ostale krave u stadu je 26 - 33 dana, s tim da prvo ispitivanje mleka i mlečne masti, ne sme biti vršeno pre četvrtog dana po telenju, a kao početak laktacionog perioda uzima se dan posle telenja.

Namužena količina mleka prilikom kontrole se iskazuje u kg, a merenje se vrši u baždarenim menzurama montiranim u izmuzištu. Uzorci za ispitivanje masnoće mleka uzimaju se od svake muže srazmerno namuženoj količini mleka. Količina namuženog mleka upisuje se odmah u knjigu kontrole produktivnosti, a procenat masti po dobijenom izveštaju iz laboratorije.

Obračunavanje mleka i mlečne masti sprovodi se za celu laktaciju i za 305 dana. Ispitivanje se završava zaključno sa danom u kome je krava poslednji put dvokratno mužena.

Kod laktacija kraćih od 305 dana uzima se kao poslednji dan ispitivanja 14-ti dan posle poslednje dvokratne muže. U slučaju da je krava u toku laktacije pobacila, postupak je sledeći: ako je krava u momentu pobačaja bila steona 7 meseci, tekuća laktacija se zaključuje, pobačaj evidentira i počinje nova laktacija kao da je bilo normalno telenje, a ukoliko je krava u doba pobačaja bila steona manje od 7 meseci, pobačaj se evidentira, a ispitivanje se dalje nastavlja.

U tekućoj laktaciji zootehničari ubeležavaju podatke iz knjige kontrole produktivnosti u proizvodne listove krava. Ukupna količina mleka i mlečne masti kao i prosečni procenat mlečne masti u ukupnoj količini namuženog mleka ispitane krave, obračunava se po sledećem postupku:

- Ukupne količine mleka za ceo laktacioni period, odnosno za prvih 305 dana muže, obračunava se na taj način što se za svaki interval između dve uzastopne kontrole izvrše obračuni proizvedene količine mleka, množenjem rezultata kontrolnog dana s brojem dana intervala.

Zbir ovih rezultata daje ukupnu količinu mleka laktacionog perioda.

- Količina mlečne masti između dve kontrole dobija se množenjem ukupne količine mleka za taj period sa procentom mlečne masti kontrolnog dana. Zbir ovih rezultata daje ukupnu količinu mlečne masti za ceo laktacioni period.

Prosečni procenat mlečne masti u ukupnoj količini namuženog mleka u laktacionom periodu obračunava se na taj način što se ukupna količina mlečne masti u laktaciji podeli sa ukupnom količinom mleka i pomnoži sa 100.

Po zasušenju krave vrši se obračun količine mleka, procenta mlečne masti i količine mlečne masti za celu laktaciju i 305 dana i unosi u proizvodni list krava.