U našim uslovima i u uslovima EEZ kriterijumi za ocenu higijenske ispravnosti mleka su ukupna brojnost mikroorganizama i broj somatskih ćelija u 1 ml mleka. Stimulacija za higijensku ispravnost može se postići  ako broj mikroorganizama i broj somatskih ćelija pripada ekstra, prvoj i drugoj klasi.

Grupa Mlekara u našoj zemlji priznaje 4 klase mleka u odnosu na higijensku ispravnost:

Nešto strožiji kriterijumi važe za članice EEZ (primer Danske):

Literatura:

Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.

Higijenska ispravnost mleka zavisi od zdravstvenog stanja vimena, higijene štale i muže i od hlađenja mleka posle muže.

Kao što je rečeno, mleko koje potiče iz zdravog vimena, po pravilu, nema mikroorganizama. Oni dospevaju u mleko naknadnom infekcijom prilikom napuštanja vimena i njihov broj je veći ako je:

• vime prljavo;
• ako je oprano a potom nije posušeno;
• ako je prostor u štali ili na mestu muže nehigijenski i ako su mašine za mužu prljave.

Pre početka muže staja mora biti počišćena i provetrena bar jedan sat pre muže, da bi bilo dovoljno vremena da se prašina slegne. U ovom periodu izbegavati sve radnje koje dovode do podizanja prašine u staji (raznošenje kabaste hrane, četkanje muznih grla i sl.)

Muzač mora biti edukovan o načinu muže bilo da je ručna ili mašinska, mora dezinfikovati ruke i imati čistu odeću i obuću.

Muzač je obavezan da uradi predmuznu probu, koja se radi na crnoj podlozi da bi se uočile sve promene, ako ih ima, u prvim mlazevima mleka. Sobzirom da su prvi mlazevi mleka kontaminirani mikroorganizmima iz sisnog kanala to se njihovim odbacivanjem broj mikroorganizama u mleku smanjuje. Ovo mleko se ne prosipa po staji, već se nakon prokuvavanja može iskoristiti kao stočna hrana.

Muža započinje pranjem vimena, najbolje tekućom vodom, ili mlakom vodom iz kante posebno namenjene za tu svrhu. Posle toga vime se posušuje suvom krpom i dezinfikuje vodenim rastvorom dezinficijensa koja deluju veoma kratko (recimo: 2-4 g/dm³ NaClO + 25 g NaCl, pH 7) i potom skida papirnim ubrusima. Na ovaj način sise su suve i dezinfikovane, a kontaminacija mleka svedena na minimum. Mašinska muža ima prednost u odnosu na ručnu zbog toga što se postiže ujednačenije pražnjenje vimena, kao i manji kontakt mleka sa spoljašnjom sredinom. Posle muže vime je neophodno zaštititi potapanjem sisa u sredstvo za dezinfekciju, kada se stvara čep koji onemogućava mikroorganizmima da prodru u sisni kanal i u unutrašnjost vimena. Takođe, posle svake muže oprema za mužu se ispere vodom, pere rastvorom sode, a potom ispere vodom i dezinfikuje sredstvom za dezinfekciju.

Radi smanjenja broja somatskih ćelija, muzne životinje se podvrgavaju redovnom veterinarskom pregledu (koji se obavlja dva puta godišnje), uz tačno definisan program suzbijanja mastitisa.

Takođe, neophodna je maksimalna kontrola u primeni hemijskih jedinjenja u proizvodnji i konzervaciji stočne hrane i prelazak na organsku proizvodnju, a u cilju smanjenja ili eliminacije njihovih rezidua u mleku.

Mleko, najksnije dva sata posle muže, se mora ohladiti na 0,5-4^oC, čime se sprečava raznožavanje mikroorganizama. Ovo se ostvaruje prebacivanjem mleka u najbliži laktofriz. Staru naviku, držanja kanti pored puta, dok otkupljivač ne svrati, moramo zaboraviti.

Literatura:

Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.

Niska proizvodnja mlečne masti je problem sa kojim se susreće industrijska proizvodnja mleka već duži niz godina.

Procenat mlečne masti u mleku je odrežen naslednošću krava i količinom vlakana u obroku. Na obrocima koji su sastavljeni tako da obezbede maksimalne količine mleka, masnoća mleka će biti problem.

Male promene u koncentratnoj strukturi obroka, čak i promene u dnevnom rasporedu ishrane mogu imati značajne uticaje na procenat mlečne masti u mleku.

Široka je lepeza faktora za koje se danas zna da utiču na masnoću mleka.

Kada se radi o genetskom potencijalu krava u odnosu na masnoću mleka bitno je da se ostvare optimalni uslovi spoljne sredine, a iznad svih potpuno izbalansiran obrok.

Stadijum laktacije utiče na sadržaj masti u mleku. Najniži sadržaj masti je u drugom mesecu laktacije, a zatim se postepeno povećava.

Osim toga, godišnje doba, kao i starost krava utiču na procenat, pa i na strukturu mlečne masti. Ustanovljeno je da masnoća mleka opada sa starošću krava.

Poznato je da i doba dana utiče na masnoću mleka. Večernje mleko ima veći sadržaj mlečne masti nego jutarnje.

Vrlo je važna tehnika muže za masnoću mleka, a naročito prevremena muža ima znatan uticaj.

Od svih faktora koji utiču na masnoću mleka najznačajnije utiče ishrana, odnosno tip i struktura obroka, kao i fizička forma hraniva koja sačinjavaju obrok.

Literatura:

Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.

U oblasti proizvodnje mleka sa povećanjem intenziteta zapaža se trend da se poveća proizvodnja mleka po grlu i po laktaciji.

Ovako kretanje ima za posledicu usavršavanje stada i populacija. Povećanje proizvodnje mleka po kravi posledica je:

• a) bolje selekcije i uzgoja, zbog upotrebe boljih bikova zahvaljujući usavršenoj tehnici veštačkog osemenjavanja,
• b) poboljšanje kvaliteta obroka kojima se hrane krave muzare,
• c) bolje organizacije držanja muzara, mehanizacije, a ponekad i automatizacije ishrane, pripremanja obroka i muže.

Mnogi tehnički napreci u organizaciji držanja muzara na krupnim farmama omogućuju, a naročito u slučaju povezivanja sa naučnim ustanovama, da se više pažnje posveti uzgojnom usavršavanju proizvodnih sposobnosti stada i da se donose pravilne odluke koje imaju za rezultat stalno povećanje proizvodnje po kravi.

Trend stalnog povećanja proizvodnje, koji je nametnuo upotrebu hraniva sa visokom koncentracijom hranljivih materija, a negde i drastično smanjio upotrebu kabastih hraniva, neophodnih u ishrani preživara, imao je za posledicu smanjenje masti u mleku.

Poznato je da preživari zbog prirode probavnog trakta zahtevaju izvesnu količinu kabastih hraniva u obroku. Ona im daju osećaj popunjenosti buraga, a više od toga održavaju normalnu funkciju buraga. Kabasta hraniva stimulišu sekreciju pljuvačke, a time i unošenje alkalnih, pufernih elemenata koji održavaju pH u buragu u normalnim granicama.

Danas je sasvim poznato da fizička forma kabastog hraniva u obroku i količina, a s’tim u vezi i količina sirovog vlakna, utiču na masnoću mleka. To znači da procenat mlečne masti može biti deprimiran.

U uslovima stajske ishrane na sledeće načine:

• Prirodom kabastih hraniva.
• Fizičkom formom kabastog hraniva i koncentratnog dela obroka - mlevenjem i peletiranjem, naročito finim mlevenjem kabastih hraniva.
• Smanjenje količine kabastih hraniva u odnosu na koncentrat u obroku.

1. Priroda kabastih hraniva 

Kabasta hraniva lošeg kvaliteta sa više vlakana povoljnije deluje na masnoću mleka nego kabasta hraniva odličnog kvaliteta, ali se tu postavlja problem nivoa proizvodnje mleka. Zbog toga je potrebno na raspolaganju imati dovoljan broj kvalitetnih hraniva ako želimo ostvariti visoku proizvodnju mleka, a da pri tome zadovoljimo sve potrebe u ishrani visokoproduktivnih krava.

2. Fizička forma hraniva 

Na osnovu mnogobrojnih istraživanja kod nas i u svetu utvrženo je da ishrana fino mlevenim kabastim hranivima, peletiranim obrokom ili ograničenom količinom kabastih hraniva u obroku depresiraju masnoću mleka krava muzara.

3. Količina kabastih hraniva u obroku

Snižavanje masnoće mleka gotovo je uvek usledilo nakon davanja velike količine koncentrata u obroku. F l o t t   i   M o e   su ustanovili da prva dva meseca laktacije, kada su   krave    hranjene   obrocima   u   kojima   je   40 %   bilo koncentrata, a 60% kabastih hraniva, masnoća mleka je bila 4,2%; kada su koncentrati iznosili 60% obroka, masnoća je pala na 3,4%, a kada su iznosili 80% masnoća je pala na 2,7%.

T y z n i k   i   A l l e n    su ustanovili progresivno opadanje masnoće mleka od 3,9% (normalan obrok) do 2,8% (smanjena količina kabastih hraniva). Drastično smanjenje masnoće od 3,6 do 2,4% desilo se kada su krave sa normalnog obroka prešle na obroke u kojima je kabasto hranivo bilo fino mleveno. Masnoća je bila slična i u ogledu u kome su krave umesto obroka sa smanjenom količinom kabastog hraniva prešle na obroke sa normalnom količinom kabastog, ali koje je bilo fino mleveno.

Prema mnogim autorima količina sirovog vlakna u obroku uzima se kao merilo varijabilnosti kvaliteta kabastog krmiva i uticaja na masnoću mleka. Iz njihovih istraživanja proizilazi da 16% sirovog vlakna u suvoj materiji celog obroka predstavlja donju granicu koja obezbežuje normalnu masnoću mleka, uzevši u obzir da je kabasto hranivo prirodno, to jest da nije mleveno.

Prema C r o w l e y  najnovija naučna istraživanja ukazuju na to da je za održavanje normalnog sadržaja mlečne masti u mleku potrebno da sadržaj sirovog vlakna u ukupnom obroku mora biti, na bazi suve materije obroka, oko 18%. Mežutim, dokazivanje ove granice sirovog vlakna dalo je različite rezultate te se susreću preporuke za praksu kojima se traži da u suvoj materiji obroka bude 15-22% sirovog vlakna.

Literatura:

Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.