Dobra praksa i iskustvo nemaju cenu. Mozda je neko i toga svestan.

Slazem se sa svime sto je napisao Hardvet.

Ja sam upravo svo vreme koje sam radila, provela po "zabitima", i odatle "vucem" losa iskustva, i sa kolegama, i sa vlasnicima zivotinja (koje sam na lep nacin ali bezuspesno pokusavala da edukujem, ali nije islo - razlog je tipicni balkanski mentalitet).

Na žalost, mnoge kolege, ne uspevaju - spram farmera i ostalih, da zadrže integritet. Uzimajući zdravo za gotovo aksiomu "mušterija je uvek u pravu" popuštaju i popuštaju .... dok ne dovedu svoj rad do neprepoznatljivosti. Tada se rad veterinara ne razlikuje mnogo od rada vet. tehničara , a obzirom da i nema suštinske razlike u kvalitetu takva je - posledično i cena usluge.
Ima kolega koji rade sa farmerima trange- frange ili, nedaj Bože, prodaje pro inj. lekove. Takvi i nemaju mnogo šta pametno da nauče pripravnika. Drugo i sam pripravnik mora da ima volju za znanjem i strpljenje. Obzirom da je veterina nepredvidiv posao niko nemože očekivati da će za par nedelja spoznati esenciju i videti desetinu kvalitetnih zahvata ili retkih bolesti.
Na žalost,na praksi se dosta sedi i čeka... Pa ko izdrži - izdrži.

Upravo tako...
Radeci po selima, nisam nikako mogla da prihvatim, a pogovoto i sama da primenim takav nacin "rada" starijih kolega. Zato nisam bila dobro prihvacena od strane takvih kolega, a pogotovo starijih veterinarskih tehnicara koji su pokusavali da izigravaju veterinare i koje su seljaci zvali "doktore", koji su "na crno" lecili zivotinje, naravno, potpuno nestrucno... Takvi tehnicari, koje korisnici njihovih "usluga" ne razlikuju od veterinara tj. izjednacavaju ih sa veterinarima, uveliko su zasluzni za srozavanje ugleda cele profesije. Medju takvim tehnicarima ima i alkoholicara, i svakakvih...

U svakoj struci ima svakakvih, ali nas najvise brine nasa...
Ovo sto kolega spominje "odrzavanje integriteta"... Tesko je naplatiti bilo sta. Narocito kad se odradi po svim pravilima struke, sa kvalitetnim lekovima, u pravilnim intervalima davanja, sa adekvatnim brojem terapija...
Svi nekako ocekuju da se terapija da jednom i tako resi problem. Ja svima lepo kazem da kad oni odu kod doktora i doktor im prepise terapiju, ta terapija sigurno nije da se popije samo jednom i da ce biti izleceni. Neverovatno da po neko i to ne moze da razume i umesto doktora, od nas ocekuju da budemo madjionicari.
Zbog svega ovoga spustamo se na najnize grane, udovoljavamo vlasnicima, svesno radimo jako uprosceno i na kraju naplacujemo shodno tome.
Bar se trudim da ovaj deo posla radim kako treba, sve i da vlasnik ne plati svaku intervenciju. Ako bolest zahteva na pr. 10 dana angazovanja i terapije, vlasnik nema da plati, radim na svoju stetu.
Plati par terapija, ostalo radim o svom trosku. Bar da naucim ljude kako intervencije izgledaju, koliko je puta potrebno zivotinju pregledati i koliko puta dati terapiju.
Verovatno jesam i malo lud, ali se bar trudim da ljudi u nama i nasoj struci vide doktore, a ne strojace...
Verovatno cu uskoro shvatiti da sam jurio vetrenjace, ali cu bar dati sve od sebe da ucinim za struku koliko mogu.

Hardvet je napisao sustinu problema.
Upravo "trziste", sta god pod time podrazumevali, diktira sve. Zato je opao kvalitet usluga i rada svih sluzbi, ukljucujuci skolstvo, zdravstvo, veterinarsku medicinu i sve ostalo... Onaj ko radi dobro i posteno, na kraju lose prodje u svakom smislu, a ako je privatnik, svakako je izvesno da ce bankrotirati... Zato je ogroman broj najsavesnijih mladih ljudi otisao (ili, tacnije, pobegao!) iz Srbije, jer se pre svega ne moze uklapati u sistem u kome vise nema ikakvih merila vrednosti, nego se sve bazira na nekakvom mesetarenju, nastojanju da se neko (ili svi) prevari, da se "ucari" na svemu...

Nisam nacionalista, ne mrzim ni jednu naciju, ali za ovo postoji jedan vrlo adekvatan pojam: ciganski mentalitet.