Otimacina pacijenata je sastavni deo posla. sta god da sam poslao na Fakultet na snimanje ili neku analizu, nije se vratilo sa nalazima i rezultatima koje sam trazio da bih ja zavrsio terapiju.
Kako ih tamo sve od reda smotaju i zadrze i ako svima kazem da sam ja u obavezi da terapiju zavrsim, pojma nemam.
A cisto sumnjam da fakultet kuburi sa malo pacijenata, pa im bas treba jedan moj.
Bio je i drastican slucaj, psa sam poslao na snimanje materice jer je bio suspektan na piometru. Zatvoren oblik, posumnjao sam na osnovu nalaza palpacije.
Bio sam u pravu, dijagnoza jeste bila takva. Psa su naravno zadrzali da oni daju terapiju. Posle 3 dana je pas uginuo, a vlasnik je zvao mene i sve mi je lepo po spisku. Nije bilo sansi da ga ubedim da ja od njihovih intervencija i naplate nemam ni jedan dinar procenta sto sam im poslao pacijenta,i da ne radim sa njima u dilu.

Palvet i Hardvet,

Informacije koje ste naveli samo jos vise dopunjavaju ocajnu situaciju u Srbiji, i pokazuju koliko je sve bedno, krajnje bedno u Srbiji...

Jos informacija za vas:
U Kanadi rendgen pretpostavljam da imaju svi (i male ambulante), i to digitalni, gde se snimci direktno ucitavaju u racunar preko posebnog programa (softvera). Naravno, ovde oni koji otvore svoje ambulante, manje ili vece, imaju i mogucnosti za to. A oni koji moraju da rade za takve kolege, podrazumeva se i da zavise od njihovih hirova.
Vece veterinarske institucije (nazivaju ih veterinarskim bolnicama, neke od njih rade 24 sata, svaki dan, i zaposljavaju vise veterinara - specijalista za razne oblasti i veterinarske hirurge) obicno imaju i svoje laboratorije, a manje ambulante salju krv i uzorke tkiva u posebne firme, velike laboratorije, koje usluzno drugima pregledaju uzorke i salju rezultate i strucno misljenje. Jedna od najvecih takvih laboratorija je IDEXX: www.idexx.ca/view/xhtml/en_ca/corporate/home.jsf?SSOTOKEN=0

Manje ambulante ne rade 24 sata svakoga dana niti praznicima, pa u vreme kada ne rade salju svoje pacijente u veterinarske bolnice. I opet te iste veterinarske bolnice ne otimaju pacijente manjim ambulantama (jedino je stvar svakog vlasnika zivotinje gde ce ici), nego saradjuju sa njima u vezi lecenja zivotinja.

To je sasvim drugi mentalitet, daleko korektniji, uprkos tome sto se sastoji od mnostva nacija iz poreklom svih zemalja ove planete.

Čini mi se da je priča malo otišla van teme, ali moglo ovde pročitati što-šta zanimljivo.
Moramo se složiti u tome da je stanje u profesiji samo preslikana slika ono šta nam se dešava u celoj zemlji - potpuna degradacija etičkih, moralnih, kolegijalnih vrednosti i stručnog znanja kojeg je, čini mi se, na sve nižem nivou. U stvari ispraviću se u vezi poslednjeg - ne mislim da kolege DVM prave toliko stručnih gafova, koliko ih prave oni koji se predstavljaju za takve, a to zapravo nisu (vet.tehničari, večiti studenti, večiti apsolventi, kao i "viša škola-kurs" veterinari).
Sa druge strane i sami smo krivi jednim delom za stanje u profesiji. Kada ste zadnji put čuli da je kolega pohvalio kolegu za neku intervenciju ? Kada ste vi sami pohvalili kolegu kolegi ili nekom trećem za neki zahvat ? Mahom se svodi na ono -ako uradi dobro, onda se o tome ćuti, ako napravi grešku onda se udara u šerpe. Ja lično ne govorim nikad ništa loše o mojim kolegama, koji god da su , gde god da su. Neka rezultati govore,a ne usta.
Znate, ogovaranje kolega ponajviše govori o nama samima. Profesiju ćemo moći da izdignemo samo ako se tako i ponašamo - moralno, dostojanstveno, akademski.
I što se tiče cena moram da kritikujem - kolege bez prave stručnosti mogu da rade ispod svake cene, ja, izvnite, ne mogu. Preniskom cenom ja sam bacam svoju diplomu u blato, a ne neko drugi. U borbi za klijente (sasvim legalna stvar) ja sam pre za to da neku stvar uradim "pro bono",kako bih nekog dobio z amušteriju ili ga zadržao, ali kad je lečenje u pitanju - e, to mora da ima cenu. Dakle ili ti radim "fraj" ili naplatim kako liči - finansijski to izlazi isto kao i jeftnije lečenje, ali ustvari predstavlja pokazivanje koliko bi trebalo da se plati intervencija.
Ne znači da sam u pravu, ali ovo je moja filozofija i tako se ponašam. Kada nisam mogao da dostojanstveno radim veterinu, lepo sam sam povukao iz nje i trenutno radim nešto drugo, ne želeći da delim dijagnoze preko telefona, lečim ketozu za zaradu od 1000-2000din, radim potpuno besplatne preglede na ždrebnost i steonost...

Predlazem da kad se napravi "zatvoren " deo foruma, sve ovo ide tamo i da tamo slobodno nastavimo razgovor.
Ispasce da niko nista ne zna, svi muljaju jureci za zaradom, da cemo svi zavrsiti kao radnici u kioscima i slicno.
Ovo sam malo karikirao, ali situacija vodi u tom smeru
Ja licno preporucujem druge kolege, cak i neke za koje imam puno pravo da budem nezadovoljan njihovim ponasanjem( pisao sam ranije), ali ipak verujem da ce tom pacijentu i tom vlasniku koje posaljem kod njih, ipak biti strucno i povoljno odradjena dijagnosticka procedura, neka jako slozena hirurska intervencija i slicno.
Kolega M, apsolutno podrzavam ovakvo razmisljanje.

Kolega Ivan M. je potpuno u pravu.
Licno sam se uvek trudila da saradjujem sa kolegama i da ne govorim lose ni o kome, ali sam uvek objektivna i pre svega vrednujem rezultate necijeg rada.

Nazalost, sve vise kvalitetnih veterinara i dobrih ljudi povlaci se iz te profesije jer ne moze dostojanstveno da je obavlja u Srbiji. Neki u Srbiji rade nesto drugo, neki svoju profesiju, koju vole, dopunjavaju nekim drugim poslom da bi preziveli (znam za kolegu koji se bavi spedicijom jer od veterine ne moze da prezivi), ili pak odlaze u inostranstvo ako uspeju, i tamo takodje rade nesto drugo, pri tome retko ko od imigranata uspe da se vrati svojoj primarnoj profesiji. Spadam u poslednju grupu (mada sam kasno otisla van, ipak se nadam da cu uspeti da se vratim svojoj profesiji), mada sam jedno vreme kao vet. tehnicar radila u jednoj maloj veterinarskoj klinici za macke (tamo sam imala losa iskustva, jer sam bila diskriminisana kao jedini imigrant u ambulanti). U Kanadi, kao i u drugim zemljama, ne priznaju nase diplome, procedura nostrifikacije diplome je veoma duga i skupa, traze licence cak i za vet. tehnicare (imala sam srecu da sam primljena na krace vreme bez licence, preko vremenski ogranicenog ugovora u toj klinici.) Sada radim na nizim poslovima u medicini, posto sam pre dve godine u Srbiji vanredno zavrsila vishu medicinsku skolu, posto sam uvidela da od veterine nema nicega, ni u Srbiji, ni u inostranstvu. U Kanadi se mnogo vise traze medicinske sestre i negovateljice po bolnicama i starackim domovima (trenutno radim ovo poslednje jer ni diploma medicinske skole mi se ne priznaje, i za to traze licencu - moram se ovde ponovo skolovati i za to...)
Odmalena sam volela zivotinje i rad sa njima, ali nazalost, od toga se ocigledno ne moze ziveti.

Nemam obicaj da pisem o svom licnom zivotu javno, ali ovo je samo jos jedan primer o situaciji o veterinarskoj profesiji. Javnost u Srbiji i dalje smatra da su veterinari bogati i da skupo naplacuju svoje usluge, ali cinjenica je vec odavno da se u toj profesiji sve teze finansijski opstaje. Ljudi radije plate kojekakve priucene i neskolovane "majstore" koji im popravljaju sve i svasta, nego strucnjake poput veterinara, koji su u svoje skolovanje i usavrsavanje ulozili veoma mnogo. To je zaista paradoksalno, ali je samo jos jedan dokaz kako se skole u Srbiji ne priznaju i kako je na ceni osrednjost.
U inostranstvu svi koji su u svoje skolovanje ulozili veoma mnogo novca, truda i vremena, svoje usluge mogu i da naplate. Srbija je izuzetak, zato ce sve vise strucne poslove obavljati sarlatani. U takvim okolnostima, korisnici takvih "usluga" nemaju prava da se zale, jer drugo nisu ni zasluzili.

Slazem se da ova tema treba da bude u zatvorenom delu foruma, ali mozda nije lose da i ostali procitaju o tome kakvo je pravo stanje stvari u ovoj oblasti.

Nemam problem sa tim da ovo što sam izneo na Forumu objasnim svakome, direktno, a suština je u sledećem. Ako želiš da se nešto uradi kako valja , moraš to i da platiš. Tako je u svakom poslu. A ako nisi platio , nemoj da se žališ što ti nije urađeno. Naprosto, platio si deo usluge.
Tako je u svakom poslu,pa i u veterini.
Izbor lekova i konaca, napr. bitno utiče na cenu usluge. Tako operacije "na živo" koje poneki još rade, a trebalo bi da su zabranjene, i operacije u totalnoj anesteziji, naravno, da ne koštaju isto.
E, sad , što neko vrši pritisak da dođe sa pet drugara da drži psa dok se šije, a neko tom pritisku podlegne ,to je tema o kojoj treba raspravljati.
Pomenuo bih i sledeće: Zakon može da se tumači i ovako i onako. Napr. kada sedne grupa ljudi pa se dogovori "hajde ljudi da ne radimo hirurgiju bez anestezije i neka cena hir. zahvata bude takva i takva". Neko to protumači kao civilizacijski napredak struke, a neko ,pak kaže " sto godina smo radili bez anestezije i sad su trgovci izmislili anestetik i sad me teraju da kupim nešto što je meni skupo". Hajde da pričamo na temu koji je benefit svega ovoga. Da vlasnik nemora više da traži pet jarana. Da je životinja mirnija i manja je mogućnost da povredi sebe i ostale , itd. ...