Te klijente uputiti kod Milana Tarota

Sve je ovo nazalost tacno. I neka je ova tema otvorena za javnost, da i vlasnici zivotinja shvate neke stvari.
Neka samo razmisle o tome da lecenje "obicne" upale grla, a pogotovo pneumonije (upale pluca, za posetioce teme koji ne znaju sta znaci ovaj pojam), kod ljudi traje najmanje pet dana, a po potrebi i duze, pa i 10 i vise dana - zavisno od tezine simptoma. Kako onda mogu da ocekuju da ce se pas ili neka druga zivotinja izleciti od jedne aplikacije leka, ili za tri dana?!? Ako se i desi da se simptomi na prvi pogled izgube, to veoma cesto znaci da su samo prikriveni i da ce bolest izbiti jos zesce ali ce je biti teze ili nemoguce leciti, jer su u medjuvremenu mikroorganizmi-uzrocnici bolesti postali otporni na dati lek zato sto terapija nije trajala dovoljno dugo da bi bili unisteni. Time su samo ojacani. Ali vi, kolege, naravno to znate, ovo je za ostale posetioce ove teme koji nisu veterinari.

Mislim da sam ranije na ovoj temi pomenula da u Kanadi postoje per os lekovi za skoro sve bolesti zivotinja, i ima veterinara cije se terapije uglavnom baziraju na takvim lekovima. Cak mnogi obuce vlasnike da daju i podkozne infuzije hronicno bolesnim mackama i psima, kao i insulin zivotinjama obolelim od diabetesa (naravno, onima koje nisu pri tome agresivne, i koje ce to dopustiti svojim vlasnicima), ali uz jednu vaznu napomenu: svi veterinarski lekovi se nabavljaju ISKLJUCIVO kod veterinara, i nemoguce ih je bilo gde drugde nabaviti! Dakle, i kada vlasnik sprovodi terapiju svojih zivotinja, to je iskljucivo po uputstvima veterinara, i lekovima koji se nabavljaju u veterinarskim ordinacijama i bolnicama. Cak vlasnici zivotinja ne dobijaju ni originalne bocice lekova, nego prepakovane tablete i ostale oblike lekova uz uputstvo veterinara stampano na lepljivoj etiketi, koja se postavlja na posebne plasticne bocice u koje je prepakovan lek - odgovarajuci broj tableta, samo za doticnu terapiju, i ne vise od toga.

Medjutim, svi znamo kakva je situacija u Srbiji, pogotovo u uslovima kada su mnoge bivse drzavne fabrike za proizvodnju veterinarskih lekova u Srbiji presle u ruke nekompetentnih privatnika, i zbog toga je ugasena proizvodnja mnogih veterinarskih lekova, medju njima i nekih veoma dobrih preparata za koje ne postoje zamene iz inostranstva. U takvim uslovima, veterinari se moraju snalaziti i nabavljati lekove iz inostranstva, one koje mogu naci i cesto nekim svojim privatnim kanalima jer nema zvanicnog uvoza lekova bez kojih se ne mogu obavljati terapije zivotinja... Sve to jos vise poskupljuje troskove rada veterinara.

Stalno i ja licno povlacim analogije sa terapijom u humanoj medicini, i upravo na taj nacin pokusavam da "osvestim" i edukujem vlasnike, ali to dosta tesko ide.
Kao klimaju glavom, i kao sam ja u pravu, ali sledeci put sve iz pocetka.
Kad citam ovo za Kanadu, samo pozelim da jednog dana i ovde bude priblizno tako sto se naseg rada tice, svesti nas doktora i svesti vlasnika, i jos puno toga sa cim debelo kaskamo za njima.

Biće, ali svi moramo da radimo mnogo više i na stavrima koje su , u biti, stvar veterinarskog menadžmenta. Nedopustivo je , napr. , da se kod jednog kolege Demodikoza leči, a kod drugog ne i predlaže eutanazija, a kod trećeg prepisuje neka "placebo" mast za kožne infekcije?! Nedopustivo je da kolega koji radi veliku praksu kaže vlasniku da psa ili mačku ne leči (i nešto još pride). Da li mi ,onda, za uzvrat kada nas telefonom pozove vlesnik domaće životinje treba da ga uputimo na PKB Imes?! Naravno da ne.
Ali, da bi nam bilo bolje , treba sami sa sobom da se dogovorimo ko se bavi dom. životinjama , a ko kućnim ljubimcima i u okviru svoje delatnosti o jasnim dijagnostičkim procedurama i šta je to što svaka veterinarska intervencija u sebi mora da sadrži.

To je stvar neznanja i nepostovanja procedura.
Zna se kako se dijagnostikuje Demodikoza,zna se kako se leci.To svako ko radi u maloj praksi mora da zna. A vec je stvar iskustva na sta jos treba obratiti paznju,sta jos moze da prati demodikozu.
Problem je sto kolege odstaziraju i otvore ambulantu, i to sve sa pitanjima koji je antibiotik najbolji?! To je tako jer veliki broj vetrinara ne smatra da ima moralnu odgovornost prema zivotu kucnog ljubimca,bitno je da nece da "zaglavi " robiju a za psa ko te pita.

Nazalost, ima i takvih kolega, i zbog njih je ocrnjen i podcenjen rad svih veterinara.
Ali zar nema i nesavesnih lekara, koji su u Srbiji cesto veoma podlozni korupciji, pa opet lekari nisu toliko napadani u javnosti kao veterinari?
Izgleda da pacijenti-ljudi od strane lekara trpe sve i svasta ne buneci se, dok vlasnici zivotinja izmisljaju i ono sto ne postoji, ili traze od veterinara nemoguce.