Koleginice Keti, jedini problem tu je sto nama niko i ne nudi mito i korupciju...
Ove kolege iz humane medicine bar zive kao doktori, a mi se samo tako zovemo.

Hardvet,

Tvoja poslednja recenica je zaista istinita, a prvu shvatam kao shalu, sto cini mi se i jeste.

Veterinari u Srbiji, posebno oni koji rade uglavnom sa velikim zivotinjama, vise su stocari nego doktori. Tako sam se ja bar osecala radeci po terenu, po selima (uglavnom poslovi obelezavanja zivotinja i vadjenje krvi, evidencija i izdavanje raznoraznih potvrda), gde nisam ni imala uslove da radim bilo sta ozbiljno u tretiranju kucnih ljubimaca - nije bilo osnovnih lekova, sredstava ni opreme... Da ni ne pominjem kolege koji rade samo sa velikim zivotinjama, i ni ne zele da lece kucne ljubimce. Ja sam pokusavala koliko sam mogla, ali nisam imala cime da radim u propalim i pokradenim bivsim drzavnim stanicama.

Cim ima , tako i treba shvatiti...
Koliko ja pratim seosku veterinu, ziva istina je da je u selu problem naci doktora koji hoce da leci kuce...i mace...
A i ako hoce, terapije su budi Bog s nama. Da places od muke kako ih lece.
Ima i jako pozitivnih primera,ali redje, da ljudi lece sve sto imaju na terenu, bez razlike i to jako korektno, naspram NEuslova za rad.

Kathy wrote: Ne traže od veterinara nemoguće, nego izbegavaju da plate dijagnostiku. Upala krajnika i sl. može da se dijagnostifikuje opštim kliničkim pregledom. Teža oboljenja ne. Vrše pritisak i idu od veterinara do veterinara , rspituju se . Traže "savet" (po principu, ako 5 veterinara potvrdi suspektnost na jedno oboljenje, onda je vrlo verovatno to) da nebi platili korektan pregled dijagnostiku i terapiju.
Ima više godina kako su veterinarske ambulante - privatne. Što znači da svako sebi stvara ambijent za rad. Niko ,sada, nemože da kaže "to je državno, Država to nije uredila". Izvolite , drage kolege:
Svako jutro čist mantil , obrijani, očešljani u čistu okrečenu ambulanu. Izmeđuostalog, mi tu padamo u očima naših klijenata.
Znam dosta ambulanti koje se zimi ne greju. Sede kolege čupavi, neobrijani u kojekakvim kožusima. da se čovek uplaši kad ih vidi. I onda traže poštovanje?!
Ko nema novca za molersko - fasaderske radove, može da kupi kantu polikolora i da osveži firmu?! Ko nema novca za novi, fensi auto, može bar svoj stari jednom mesečno da usisa i opere. I to nam je deo poslovnog ambijenta i vrsta marketinga. Sramota je da finom klijentu uđeš u čisto dvorište sa štrokavim autom, prljav i zarozan. Odudaraš od ambijanta!

Kolega doktore, svaka cast na ovakvom razmisljanju. Sto se mene tice, podrzavam svaku recenicu, sa jednim malim izuzetkom, koji se odnosi na brijanje... Ima nas koji nosimo bradu...
A arhetipovi veterinara( zarozani, smuljeni, rascupani, ne greju nego sede u kozuhu scucureni na tronoscu sa pantalonama vezanim uckurom ) su mi uvek dragi za videti, mada sam svestan kakva je to antireklama za struku. Jednostavno sit se ismejem i automatski setim svih anegdota i viceva koji se o nama pricaju.
U principu, u svakoj struci ima svakakvih, ali mi sami sebi ozbiljno srozavamo svoje dr...

Palvet wrote:
Postovani kolega,

Stanice u kojima sam radila nisu bile moje, pa nisam ni mogla da uticem na imidz ili bilo sta drugo, osim na sopstveni. Neke su bile privatne, ali kolega i koleginica, vlasnici dve privatne stanice u kojima sam radila, nisu se drzali osnovnih principa fer rada i odnosa prema kolegama, i nisu isplacivali plate i doprinose, a u bivsoj drzavnoj u kojoj sam pretposlednjoj radila, smenjivali su se kojekakvi neskolovani kriminalci koji nisu imali veze sa veterinarskom medicinom, koji su odatle na raznorazne prevarantske i nezakonite nacine izvlacili novac preko rada nas veterinara, i na kraju je unistili. Proglasen je stecaj jer je odatle pokradeno sve moguce i nemoguce sto se moglo izvuci. A poslednja bivsa drzavna stanica, u drugom gradu, za sada se jos drzi, nakon sto je neuspela prva privatizacija. Trenutno se ceka sta ce sa tom stanicom uraditi "drzava", tj. na koji ce je nacin unistiti. Tamo dolazi tzv. zastitnik kapitala, samo da uzme platu koja je dvostruko veca od plata veterinara, a ne doprinosi opstanku stanice ni na koji nacin.
Kada mi se sve konacno smucilo, otisla sam tj. pobegla u inostranstvo, u godinama kada je vec uveliko kasno zapoceti novi zivot. Ali bolje je i u tudjini gde se ceni svaki rad, raditi i nize poslove, nego u sopstvenoj zemlji raditi u struci, i biti podcinjen/a i neplacen/a za svoj rad i trud, jer vladaju neskolovani i korumpirani pojedinci i grupe, i unistavaju sve cega se dotaknu. Ne postuju ni rad, ni radnike, niti bivsu drzavnu imovinu, koju su u socijalizmu mukotrpno sticali radnici.

Nadam se da sada razumete na sta sam mislila pod prethodnim postom.

Pozdrav